Šta je novo?

Pojam, Prava i Sticanje Susvojine

que te vayas con el viento, como siempre
LEGEND
Učlanjen(a)
30.07.2009
Poruka
5.275
Pojam, Prava i Sticanje Susvojine


Pojam susvojine

Susvojina postoji kad dva ili više lica imaju pravo svojine na istoj stvari, svaki prema svom udelu. Posmatrano spolja, postoji samo jedno pravo svojine. Svi suvlasnici zajedno imaju, u odnosu na treća lica, onoliko prava koliko bi imao jedan isključivi sopstvenik na toj stvari. Pravo svakog pojedinog suvlasnika je manje od prava sopstvenika jer je ograničeno pravima koja imaji ostali suvlasnici. Suvlasnik ima pravo na udeo u celini koju predstavlja pravo svojine. Udeo nije materijalni deo stvari, jer se pravo suvlasnika odnosi na celu stvar. Suvlasnički deo označava alikvotni deo celine, a nože biti izražen u razlomku (1/4), procentualno (35%) ili u decimalima (0,25).


Pravni položaj suvlasnika

Pravni položaj suvlasnika je takav da svaki suvlasnik ima određeni deo pravo svojine na celoj stvari. Pravo svojine podeljeno je prema obimu, a ne po pojedinim ovlašćenjima (npr. jedan suvlasnik ne može imati ovlašćenje da stvar upotrebljava, a drugi ovlašćenje da njome raspolaže), što znači da svaki suvlasnik ima određeni deo prava svojine na čitavoj stvari. Kod susvojine se može razlikovati:
a) pravo suvlasnika na udeo;
b) prava suvlasnika na samoj stvari.

Pravo suvlasnika na udeo
Suvlasnik je sopstvenik udela. Ako drugačije nije određeno pretpostavlja se da su suvlasnički udeli jednaki. Suvlasnik može raspolagati svojim udelom bez saglasnosti ostalih suvlasnika. Raspolaganje obuhvata mogućnost otuđenja i opterećenja udela. On takođe može konstituisati na svom udelu sva stvarna prava koja ne diraju u stvar, već su uperena na vrednost ili na plodove koje stvar daje (može opteretiti stvar hipotekom, može konstituisati pravo plodouživanja ili upotrebe, ali ne može konstituisati stvarne službenosti, niti pravo stanovanja).

Pravni položaj suvlasnika u odnosu na celu stvar
Suvlasnik ima pravo da samostalno raspolaže svojim udelom. Ako suvlasnik proda svoj deo, kupac će stupiti na mesto suvlasnika. On stiče alikvotni deo. Suvlasnik ne može otuđiti realni deo stvari niti može samostalno preduzimati materijalne akte u odnosu na stvar bez saglasnosti ostalih suvlasnika. Kada je reč o preduzimanju poslova koji se odnose na celu stvar, onda svi suvlasnici čine zajednicu. Zavisno od važnosti posla koji se preduzima, nekad se traži saglasnost svih suvlasnika, a nekad je dovoljna saglasnost većine.

Državina stvari
Suvlasnici imaju pravo na državinu stvari. Nijedan od njih ne može imati isključivu državinu stvari, nego svi suvlasnici zajedno imaju sudržavinu na stvari. Bitno je da on ima mogućnosti da obavlja faktičku vlast na stvari, makar to bilo i posrednim putem. Ako ga u tome ometaju bilo treća lica ili ostali suvlasnici, suvlasnik ima pravo na državinsku (posesornu) zaštitu. On ima pravo da podnese državinsku tužbu za povraćaj državine bez obzira na to da li mu je treće lice oduzelo državinu ili su ga suvlasnici isključili iz mogućnosti da drži stvar.

Upotreba stvari
Svaki suvlasnik ima pravo na upotrebu stvari, ali no je dužan da poštuje isto takvo pravo ostalih suvlasnika. Suvlasnik ima pravo da upotrebljava stvar srazmerno udelu koji ima na stvari. Plodovi i ostali prihodi od stvari pripadaju suvlasnicima srazmerno veličini njihovih udela.
Suvlasnik je dužan da učestvuje u snošenju troškova upotrebe, upravljanja, održavanja i očuvanja stvari srazmerno veličini svog udela. Suvlasnik je dužan, srazmerno veličini svog udela, da snosi terete koji se odnose na celu stvar.

Upravljanje stvarju
Suvlasnik, zajedno sa ostalim suvlasnicima, ima pravo da upravlja stvarju. Upravljanje suvlasničkom stvarju označava donošenje odluka o načinu upotrebe stvari, o održavanju i očuvanju, unapređenju i poboljšanju itd. Nije neophodno da suvlasnik neposredno učestvuje u preduzimanju svakog pojedinačnog akta upravljanja, niti je za svaki akt upravljanja neophodno da postoji saglasnost svih suvlasnika. Sve akte upravljanja možemo podeliti na:
1) poslove redovnog upravljanja i
2) poslove koji prelaze okvire redovnog upravljanja.

Redovno upravljanje
Za preduzimanje poslova redovnog upravljanja stvarju potrebna je saglasnost suvlasnika čiji udeli čine više od polovine vrednosti stvari. Znači da bi se mogao preduzeti neki posao u okvirima redovnog upravljanja potrebna je odluka većine. Ako većine nema, posao se ne može preduzeti, suvlasnik može zahtevati da sud odluči o preduzimanju posla.
Redovno upravljanje obuhvata poslovi koji su potrebni za održavanje i očuvanje stvari.

Poslovi koji prelaze okvire redovnog upravljanja
Za preduzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja (otuđivanje cele stvari, promena namene stvari, izdavanje cele stvari u zakup, zasnivanje hipoteke na celoj stvari, zasnivanje stvarnih službenosti, veće popravke i sl.) potrebna je saglasnost svih suvlasnika. Ako se jedan suvlasnik protivi izvršenju posla, odluka se ne može doneti i ovakav posao se ne može preduzeti.
Saglasnost svih suvlasnika potreban je za preduzimanje poslova faktičkog i pravnog raspolaganja celom stvarju. Potrebna je jednoglasnost za odluku o promeni namene stvari, za otuđenje cele stvari ili za konstituisanje stvarnih službenosti, plodouživanja i ostalih ličnih službenosti, založnog prava i realnih tereta na celoj stavri.

Poveravanje poslova upravniku
Suvlasnici mogu poveriti poslove upravljanja jednom licu kao upravniku. Za upravnika može biti izabrano treće lice ili jedan od suvlasnika. Odluka o tome se donosi većinom glasova. Odluka većine potrebna je i za opozivanje upravnika.

Sticanje susvojine:
1) na osnovu ugovora;
2) ugovor o ortakluku;
3) ugovor o deobi zajeničke imovine;
4) na osnovu održaja;
5) nastanak susvojine bez volje suvlasnika

Sticanje na osnovu ugovora
Susvojina može nastati na osnovu ugovora o kupovini i prodaji, razmeni, poklonu itd. Dva ili više lica mogu da kupe stvar zajedno tako što će svako uložiti deo ukupne sume novca i na osnovu toga steći udeo u pravu svojine na stvari. Suvlasnik se može postati i na osnovu kupovine suvlasničkog udela (susvojina u tom slučaju ne nastaje, nego se nastavlja do tada postojeći suvlasnički odnos, a samo se menja ličnost suvlasnika). Za sve slučajeve za pribavljanje susvojine nije dovoljan ugovor, potreban je i način sticanja (za pokretne stvari – sticanje državina, za nepokretne stvari – upis u zemljišne knjige).

Ugovor o ortakluku
Susvojina može nastati i na osnovu ugovora o ortakluku kada, npr. dva ili više lica ulažući sredtva i rad zajednički podižu zgradu, tako da svaki od njih stiče pravo na udeo na celoj zgradi.
Za punovažnost ugovora o ortakluku, potrebna je pismena forma.

Ugovor o deobi zajedničke imovine
Susvojina može nastati deobom zajedničke imovine naslednika ili bračnih drugova.

Sticanje na osnovu održaja
Svojstvo suvlasnika može se steći i održajem. To će se desiti ako jedno lice kupi suvlasnički udeo (ili na drugi način stekne zakonitu državine), a prilikom kupovine nije znalo niti je moglo znati da lice od koga kupuje udeo nije suvlasnik i ako uz to protekne rok koji je potreban za održaj takve stvari.

Nastanak susvojine bez volje suvlasnika
Susvojina može astati u pojedinim slučajevima priraštaja pokretnih stvari. Ako dođe do smeše ili spajanja pokretnih stvari, koje su do tada pripadale raznim sopstvenicima, isključivo pravo svojine tih lica na sastojcima prestaje i svako od njih stiče susvojinu na stvari koja je nastala smešom ili spajanjem. Veličina suvlasničkih udela određuje se srazmerno vrednosti sastojaka u odnosu na vrednost čitave stvari. Ako je sopstvenik jednog sastojka bio nesavestan, onda drugi sopstvenik, koji je bio savestan, ima pravo da, u roku od godine dana izabere jednu od mogućnosti:
1) on može čitavu stvar zadržati za sebe, isplaćujući vrednost sastojaka nesavesnoj strani, ili
2) prepustiti stvar sopstveniku koji je bio nesavestan, zahtevajući za sebe naknadu za vrednost svoga sastojka.
Ako su obojica bili ili savesni ili nesavesni, oni stiču susvojinu na smešanoj ili spojenoj stvari i taj režim susvojine je konačan.
Prerada stvari može isto dovesti do susvojine. Ako je neko od tuđeg materijala svojim radom izradio novu stvar, ona pripada njemu ako je savestan i ako je vrednost rada veća od vrednosti materijala, a ako su vrednosti rada i vrednosti materijala jednake nastaje susvojina.
 
Top