- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
"Pogledajte, moje ruke plešu"
Izvor:
Blic.rs
“Pogledaj, pogledaj!”, radosno je vikao trogodišnji M. P. dok je nevešto izvijao ruke, kao da oponaša plesače na početku karijere. Bio je ponosan i zadovoljan što svojoj rodbini, koja je došla u posetu, može da pokaže slobodu pokreta nakon što mu je sa ruku skinut gips.
Fotografije samo van bolnice: Rodbina po sat dnevno provodi u sobi sa malim M. P.
Mesec dana otkad je teško povređen u porodičnoj tragediji, kada je u naručju svojih roditelja preživeo njihov skok sa petog sprata samačkog vojnog hotela u Beogradu, trogodišnji M. P. se uspešno oporavlja. Lekari su zadovoljni, a on mnogo raspoloženiji.
- Prošle nedelje skinut mu je gips i sa druge ruke, dok ćemo za skidanje gipsa sa nogu morati da sačekamo verovatno sledeću nedelju. Dečakov oporavak teče u najboljem redu, ali za svaki slučaj lekari redovno prate njegovo zdravstveno stanje. Psihički se oseća veoma dobro i uopšte ne spominje tragediju koja ga je zadesila - rekli su za “Blic” lekari Dečje klinike u Tiršovoj, gde na Odeljenju ortopedije mališan čeka odluku da bude pušten iz bolnice.
A na dečakovom licu kao da su nestali tragovi strašnog događaja. Osim dva-tri ožiljka na čelu ispod nemirne, kovrdžave kose, trogodišnjak krupnim, kestenjastim očima radoznalo posmatra svoje posetioce. Skoro svaki dan društvo mu pravi šestogodišnji Luka, sin njegovog brata od ujaka, sa kojim vozi automobilčiće drumovima od posteljine i visoravnima jorgana.
Protekle nedelje M. P. je bio posebno radostan pošto su mu lekari skinuli gips i sa leve ruke.
- Pogledaj, moje ruke same šetaju i plešu - stavljao je svima do znanja da se odlično oseća, dok je prstima, imitirajući male ljude, prelazio preko stomaka. Doduše, samo delimično preko stomaka, zato što se tu završava gips koji mu i dalje obavija obe noge. Slobodna su samo stopala koja čuva jedan veliki, mrki plišani medved. Šumsku zver i hrpu drugih igračaka, koje su brižni ljudi slali u Tiršovu otkad se saznalo za tragediju malog dečaka, medicinske sestre su uredno naslagale u podnožje kreveta.
A pokraj njegovog uzglavlja, na noćnoj komodi, još jedna planina, ovog puta napravljena od slatkiša i sokova. Ipak, da bi nju osvojio, M. P. mora prvo da pojede svoju musaku.
- Više volim čokoladu i sok - kaže M. P. dok mu se za prste polako lepi rastopljena čokolada.
Lekari, sestre i rodbina zadovoljni su kako se mališan oporavlja, ali ih je ipak zabrinulo što nakon skidanja gipsa sa leve ruke, u početku nije želeo da je pomera. Trogodišnjak je to primetio, pa sada začikava lekare.
- Ova ruka je dobro, ali me druga boli - šalio se M. P. pokazujući prstićem na desnu ruku, nasmejano iščekujući da li će njegova prevara biti otkrivena.
Kako kažu rođaci, dnevno im je dozvoljeno da sa mališanom provedu samo jedan sat, pa je logično što je želja pažnje i maženja.
Osim igračaka, u bolničku sobu koju M. P. deli sa još trojicom dečaka radost unose i grozdovi šarenih balona. Oni su mesto iznad kreveta mališana dobili pred novogodišnje i božićne praznike. Ali na balone skoro niko i ne obraća pažnju sve dok su tu igračke i junaci crtanih filmova koji promiču po TV ekranu.
Nažalost, umesto u domu nekog od svojih srodnika, M. P. će još najmanje naredne dve nedelje boraviti u dečjoj bolnici, a tek onda dobiti dozvolu lekara za kućno lečenje.
A gde će mu, posle svega, biti dom - to zavisi od Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, koji još nije doneo odluku o tome kome će od srodnika dodeliti starateljstvo nad mališanom. Kako kažu u ovoj ustanovi, “redovan postupak je u toku i nije moguće očekivati da se brzo završi”.
Izvor:
Blic.rs
“Pogledaj, pogledaj!”, radosno je vikao trogodišnji M. P. dok je nevešto izvijao ruke, kao da oponaša plesače na početku karijere. Bio je ponosan i zadovoljan što svojoj rodbini, koja je došla u posetu, može da pokaže slobodu pokreta nakon što mu je sa ruku skinut gips.
Fotografije samo van bolnice: Rodbina po sat dnevno provodi u sobi sa malim M. P.
Mesec dana otkad je teško povređen u porodičnoj tragediji, kada je u naručju svojih roditelja preživeo njihov skok sa petog sprata samačkog vojnog hotela u Beogradu, trogodišnji M. P. se uspešno oporavlja. Lekari su zadovoljni, a on mnogo raspoloženiji.
- Prošle nedelje skinut mu je gips i sa druge ruke, dok ćemo za skidanje gipsa sa nogu morati da sačekamo verovatno sledeću nedelju. Dečakov oporavak teče u najboljem redu, ali za svaki slučaj lekari redovno prate njegovo zdravstveno stanje. Psihički se oseća veoma dobro i uopšte ne spominje tragediju koja ga je zadesila - rekli su za “Blic” lekari Dečje klinike u Tiršovoj, gde na Odeljenju ortopedije mališan čeka odluku da bude pušten iz bolnice.
A na dečakovom licu kao da su nestali tragovi strašnog događaja. Osim dva-tri ožiljka na čelu ispod nemirne, kovrdžave kose, trogodišnjak krupnim, kestenjastim očima radoznalo posmatra svoje posetioce. Skoro svaki dan društvo mu pravi šestogodišnji Luka, sin njegovog brata od ujaka, sa kojim vozi automobilčiće drumovima od posteljine i visoravnima jorgana.
Protekle nedelje M. P. je bio posebno radostan pošto su mu lekari skinuli gips i sa leve ruke.
- Pogledaj, moje ruke same šetaju i plešu - stavljao je svima do znanja da se odlično oseća, dok je prstima, imitirajući male ljude, prelazio preko stomaka. Doduše, samo delimično preko stomaka, zato što se tu završava gips koji mu i dalje obavija obe noge. Slobodna su samo stopala koja čuva jedan veliki, mrki plišani medved. Šumsku zver i hrpu drugih igračaka, koje su brižni ljudi slali u Tiršovu otkad se saznalo za tragediju malog dečaka, medicinske sestre su uredno naslagale u podnožje kreveta.
A pokraj njegovog uzglavlja, na noćnoj komodi, još jedna planina, ovog puta napravljena od slatkiša i sokova. Ipak, da bi nju osvojio, M. P. mora prvo da pojede svoju musaku.
- Više volim čokoladu i sok - kaže M. P. dok mu se za prste polako lepi rastopljena čokolada.
Lekari, sestre i rodbina zadovoljni su kako se mališan oporavlja, ali ih je ipak zabrinulo što nakon skidanja gipsa sa leve ruke, u početku nije želeo da je pomera. Trogodišnjak je to primetio, pa sada začikava lekare.
- Ova ruka je dobro, ali me druga boli - šalio se M. P. pokazujući prstićem na desnu ruku, nasmejano iščekujući da li će njegova prevara biti otkrivena.
Kako kažu rođaci, dnevno im je dozvoljeno da sa mališanom provedu samo jedan sat, pa je logično što je želja pažnje i maženja.
Osim igračaka, u bolničku sobu koju M. P. deli sa još trojicom dečaka radost unose i grozdovi šarenih balona. Oni su mesto iznad kreveta mališana dobili pred novogodišnje i božićne praznike. Ali na balone skoro niko i ne obraća pažnju sve dok su tu igračke i junaci crtanih filmova koji promiču po TV ekranu.
Nažalost, umesto u domu nekog od svojih srodnika, M. P. će još najmanje naredne dve nedelje boraviti u dečjoj bolnici, a tek onda dobiti dozvolu lekara za kućno lečenje.
A gde će mu, posle svega, biti dom - to zavisi od Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, koji još nije doneo odluku o tome kome će od srodnika dodeliti starateljstvo nad mališanom. Kako kažu u ovoj ustanovi, “redovan postupak je u toku i nije moguće očekivati da se brzo završi”.