Za Grčku spomenik u Skoplju provokacija
"Gruevski ugrožava ulazak u EU zbog ličnog rejtinga"
Izvor: Blic Irena Radisavljević | 24. 06. 2011. - 00:02h | Foto: Reuters
SKOPLJE - Spomenik Aleksandru Makedonskom visok 38 metara, koji je ove nedelje podignut u centru Skoplja, poslednja je u nizu provokacija makedonskog premijera Nikole Gruevskog odlučnog da nikada ne stavi svoj potpis ispod promene imena države i rešenja dve decenije dugog spora s Grčkom, tvrde za „Blic“ makedonski analitičari.
Poslednja u niza provokacija: Spomenik „Ratnik na konju“
Ujedno, to je i signal da Makedonija, koja u ovom trenutku ima status kandidata i ispunjene kriterijume za pristupanje NATO, neće u doglednoj budućnosti postati članica ovih organizacija.
- Polako smo naučili da živimo u teatru apsurda. Sasvim nam je jasno da politička elita okupljena oko Gruevskove stranke VMRO DPMNE ne želi da reši spor sa Grčkom niti uvede zemlju u EU. Postavljanjem ovog spomenika situacija je došla do klimaksa i plašim se da će Makedonija propustiti priliku da, dok je još na čelu grčke vlade Jorgos Papandreu sa kojim se može pregovarati, stavi tačku na najveći kamen spoticanja na svom evropskom putu. A sve to zbog lične promocije premijera i njegove nacionalističke ideologije, koja osvaja podršku uprkos silaznoj putanji - kaže za “Blic” Ljubomir Frčkoski, bivši šef diplomatije i profesor na Pravnom fakultetu.
Aleksandar će dominirati celim gradom
Makedonska vlada je u procesu formiranja, a na čelu će se po treći put naći Gruevski. Formalno to se očekuje već početkom jula i značiće nastavak politike konfrontacije sa Grčkom započete 2006. kada je Gruevski prvi put seo u premijersku fotelju.
Od tada su se nizale provokacije koje su počele preimenovanjem aerodroma u Skoplju u „Aleksandar Makedonski“ i podizanjem niza spomenika širom Makedonije, a kulminirale monumentalnom statuom u centru Skoplja.
- Gruevski će odugovlačiti s rešavanjem spora na isti način na koji je to činio do sada. Poslednje dve godine suštinskih pregovora nije ni bilo. Susreti su se svodili na slušanje radikalnih grčkih stavova i automatsko odbijanje makedonske strane.
Gruevski je svestan da bi promena imena Makedonije značila krah u rejtingu i njegov politički kraj i zato nastavlja da truje narod propagandom koja bi se najlakše mogla opisati krilaticom: “Makedonci su najstariji narod na svetu”.
Problem je, međutim, što bi ukoliko dođe do pada vlade Jorgosa Papandreua, u premijersku fotelju mogao doći radikalni nacionalista Antonis Samars, lider Nove demokratije, sa kojim nema pregovora. To će Gruevskom dati i krunski izgovor - da on sam nije kriv za krah pregovora, već da je to Grčka strana - kaže za „Blic“ profesor Stevo Pendaroski, savetnik dva bivša predsednika Makedonije koji je i sam učestvovao u pregovorima s Grčkom.
Bez rešenja spora sa Grčkom, Makedonija ne može da računa na dobijanje datuma za početak pregovora za članstvo u EU koji čeka od 2009, kao ni na učlanjenje u NATO. Makedonskim liderima je jasno poručeno da je uslov za to rešenje spora s Grčkom.
U ovom trenutku to, međutim, izgleda neostvarivo posebno budući da se odnedavno promeni imena u Gornja ili Severna Makedonija protivi i Bugarska, takođe članica EU, koja samim tim ima moć da dalje blokira evropski put Makedonije. To je, prilikom posete Sloveniji, otvoreno rekao i bugarski predsednik Georgi Prvanov.
- Podržaćemo svako kompromisno rešenje za promenu imena Makedonije, ali traženje imena u geografskim odrednicama moglo bi generisati tenzije u Bugarskoj - rekao je Prvanov.
Spor Grčke i Makedonije traje od 1991. kad je Makedonija progasila nezavisnost, a monumentalni spomenik u centru Skoplja je i podignut da bi se obeležila ova godišnjica. Grčka, čija se severna pokrajina zove Makedonija, smatra da ima pravo na to ime i ne dozvoljava da se bilo koja druga država tako zove.
Referendum o promeni imena
Premijer Gruevski je, prema saznanjima “Blica”, spreman da nakon formiranja vlade pristane na referendum o promeni imena, koji bi mogao da se dogodi već u septembru. Ovo je, međutim, ocenjeno kao marketinški potez, posebno jer je sam Gruevski rekao da se ne bi aktivirao u kampanji. To praktično znači da bi, bez podrške Gruevskog, ishod referenduma bio negativan. Profesor Pendaroski zato smatra da takav referendum ne bi podržala ni međunarodna zajednica.
