UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.547
Pogled sa „Svetskog čuda“
Ekskluzivno za RTS, sa Mundijala piše Vladimir Stanković.
Dan 15. u Riju a još ne stigoh do spomenika Hristu, najznačajnijem i najprepoznatljivijem monumentu u gradu, na brdu Korkovado. Bio sam davne 1990. ali ima mesta na koja se treba vratiti kad god možete. U dilemi da li da žrtvujem podnevne ili popodnevne utakmice (po lokalnom vremenu) odlučih se za drugu varijantu. Odgledah pobedu Nemačke nad SAD od 1-0 (dakle, nije bilo „štele" kao 1982. o čemu ću malo niže, u delu posvećenom Alžiru, što svakako služi na čast igračima i selektorima, pre svega Joakimu Levu). Tomas Miler je još jednom bio strelac, pridružio se Mesiju i Nejmaru na vrhu sa po 4 gola, a ako mu dodamo i onih 5 iz Južne Afrike evo ga već na deobi 8. mesta, sa Ademarom i Vavom (Brazil), Eusebiom (Portugal), Rumenigeom (Nemačka), Robertom Bađom (Italija). Ispred su samo „dvocifreni" Ronaldo i Klose (po 15), Gerd Miler (14), Fonten (13), Pele (12), Kočiš (11), Lineker i Helmut Ran (Nemačka) sa po 10. Kako je krenuo, uskoro će im se pridružiti. Istovremeno, Portugal jedva pobeđuje Ganu, vest je da je Ronaldo najzad dao gol, ali ipak će na odmor, ma koliko zasluženi, ranije nego što je želeo.
Lepo, lepše, Rio...
Posle utakmice krenuh ka brdu Korkovado (713 metara) sa čijeg vrha Isus Hrist „nadzire" ceo grad i mami milion turista godišnje. Prvo jedno sat autobusom, pa onda-na sreću bez gužve, dvojica Beograđana rekoše mi pre 7 dana da su čekali 4 sata!-20-tak minuta električnim vozom, zatim liftom i na kraju pokretnim stepenicama do spomenika. Promenih četiri prevozna sredstva. Jednom na vrhu, čovek ne može da bude siguran šta je impresivnije, figura koja je visioka 30 metara, plus 8 metara postolja, ili pogled na zalive Rija! Gde god bacite pogled more, zaliv, jezera, plaže...Iako je kasno popodne još uvek se vidi. Levo je „Marakana", u daljini se vide plaže Kopakabana i Ipanema, desno Botanička bašta i jezero Lagoa, vidim i „moj kvart" Gavea, sa hipodromom i iz njega stadion Flamenga...Ubrzo pada mrak ali posle prvog razočaranja što neće više biti vidika i slikanja impresivne panorame stiže oduševljenje zbog Rija noću. Pale se svetla, osvetljavaju bulevari i ulice, grad počinje još jednu od svojih zimskih noći za kratke rukave, pune bašte i hiljade „fudbalskih turista" kojih ovih dana opsedaju Rio. Spomenik Hristu je od 2007.na listi 7 svetskih čuda. Više nego zasluženo.
U sebi inaugurišem novi superlativ: lepo, lepše, Rio...
U posetu spomeniku krenula je i grupa kolumbijskih navijača, 28. na „Marakani" Kolumbija igra sa Urugvajem (bez Suareza, FIFA ga je lepo „odrapila") a invazija je već počela.
Iz istoreije spomenika još nekoliko podataka. Prvi voz popeo se do vrha još 1885. ali sve se promenilo kada je 12.oktobra 1931. postavljen džinovski spomenik Hristu, delo francuskog vajara Pola Landovskog. Figura je izrađena od 1.145 tona granita. Osim što deluje impresivno, valja zamisliti kako je sve to urađeno, kako je dopremljeno do vrha. Negde nađoh podatak da niko nije stradio dok se ogromni kip postavljao. Drugi kuriozitet: 1, januara 2014. grom je udario u statuu i oštetio palac desne ruke Hristu. Šta zna grom ko je (bio) Isus Hrist...
Za ljubitelje kurioziteta i podatak da se do vrha može stići i pešice, za 3,8 km. treba oko 3 sata hoda uzbrdo ali u turističkim vodičima se ne prepuručuje da se u tu avanturu upuštate sami...
Alžir u istoriji
Po silasku sa Korkovada saznajem rezultate popodnevnih utakmice. Alžir je remijem sa Rusijom najskupljeg selektora na Mundijalu, Fabija Kapela, i njegove izabranike poslao kući. Pobeda Belgije nad Južnom Korejom, čak i sa rezervama i čovekom manje, bila je očekivana. Drago mi je zbog Alžira, zbog njihovog selektora Vahida Halilhodžića sa kojim sa delio prva mundijalska iskustva 1982 u Španiji, on kao igrač ja kao mlad novinar. Alžir je prvi put u osmini finala u četvrtom pokušaju, mada je trebalo da bude još te 1982. Trebalo je, ali nije. Bio sam u Španiji, mada ne i na utakmicu u Ovijedu ali pamtim bruku iz Ovijeda 25.juna u meču SR Nemačka i Austrija „po obostranoj meri". Alžirci su u prvom meču u grupi iznenadili SR Nemačku i pobedili sa 2-1, zatim su izgubili od Austrije 0-2 a u poslednjem kolu Nemačka bi pobedom od 1-0 nad Austrijom izbacila Alžirce. Desilo se upravo to. Horst Hrubeš je u 10. minutu dao gol a onda se igralo da prođe vreme. Publika je shvatila o čemu se radi, zviždala i protestovala, ali ništa se nije promenilo. Ostalo je 1-0 i Alžirci su morali kući. Franc Bekenbauer je rekao da je to „bio tužan dan za fudbal" a 25 godina kasnije Hans Peter Brigel, nemački reprezentativac, priznao je nameštaljku i molio Alžirce za oproštaj. FIFA je pokrenula istragu ali niko nije bio kažnjen, jedino je odlučeno da se ubuduće utakmice poslednjeg kola igraju istovremeno.
Alžir je drugi put igrao na Mundijalu 1986 i osvojio samo bod (1-1 sa Severnom Irskom uz 0-1 sa Brazilom z 0-3 sa Španijom) da bi se na Mundijal vratio tek 2010. U Južnoj Africi je izgubio ode Slovenije i SAD sa po 1-0 a igrao 0-0 sa Engleskom.
Najveći uspeh Alžirci su ostvarili 1990. kada su bili prvaci Afrike, u finalu su pobedili Nigeriju sa 1-0. Najveća imena alžirskog fudbala kojih se ja sećam su Rabah Mađer (kakakv je gol petom dao za Porto 1987. u Beču u finalu Kupa šampiona protiv Bajerna, 2-1) i Lahdar Belumi, rekorder po broju nastuipa za reprezentaciju (147). Imali su i jednog Zidana, doduše zvao se đanez i dao je gol Irskoj na Mundijalu 1986. Onaj pravi Zinedin Zidan takođe je poreklom Alžirac, mada je rorđen u Marseju.
Na kraju smo prvog kruga a fudbalska geografija kaže da će Evropa imati 6 predstavnika (7 je ispalo!), Južna Amerika 5, Severna i Centralna Amerika 3 i Afrika 2. Zastupljene su četiri zone FIFA ali, ako me neko pita, i dalje mislim da će prvak biti sa (južno)američkog kontinenta.
Ekskluzivno za RTS, sa Mundijala piše Vladimir Stanković.
Dan 15. u Riju a još ne stigoh do spomenika Hristu, najznačajnijem i najprepoznatljivijem monumentu u gradu, na brdu Korkovado. Bio sam davne 1990. ali ima mesta na koja se treba vratiti kad god možete. U dilemi da li da žrtvujem podnevne ili popodnevne utakmice (po lokalnom vremenu) odlučih se za drugu varijantu. Odgledah pobedu Nemačke nad SAD od 1-0 (dakle, nije bilo „štele" kao 1982. o čemu ću malo niže, u delu posvećenom Alžiru, što svakako služi na čast igračima i selektorima, pre svega Joakimu Levu). Tomas Miler je još jednom bio strelac, pridružio se Mesiju i Nejmaru na vrhu sa po 4 gola, a ako mu dodamo i onih 5 iz Južne Afrike evo ga već na deobi 8. mesta, sa Ademarom i Vavom (Brazil), Eusebiom (Portugal), Rumenigeom (Nemačka), Robertom Bađom (Italija). Ispred su samo „dvocifreni" Ronaldo i Klose (po 15), Gerd Miler (14), Fonten (13), Pele (12), Kočiš (11), Lineker i Helmut Ran (Nemačka) sa po 10. Kako je krenuo, uskoro će im se pridružiti. Istovremeno, Portugal jedva pobeđuje Ganu, vest je da je Ronaldo najzad dao gol, ali ipak će na odmor, ma koliko zasluženi, ranije nego što je želeo.
Lepo, lepše, Rio...
Posle utakmice krenuh ka brdu Korkovado (713 metara) sa čijeg vrha Isus Hrist „nadzire" ceo grad i mami milion turista godišnje. Prvo jedno sat autobusom, pa onda-na sreću bez gužve, dvojica Beograđana rekoše mi pre 7 dana da su čekali 4 sata!-20-tak minuta električnim vozom, zatim liftom i na kraju pokretnim stepenicama do spomenika. Promenih četiri prevozna sredstva. Jednom na vrhu, čovek ne može da bude siguran šta je impresivnije, figura koja je visioka 30 metara, plus 8 metara postolja, ili pogled na zalive Rija! Gde god bacite pogled more, zaliv, jezera, plaže...Iako je kasno popodne još uvek se vidi. Levo je „Marakana", u daljini se vide plaže Kopakabana i Ipanema, desno Botanička bašta i jezero Lagoa, vidim i „moj kvart" Gavea, sa hipodromom i iz njega stadion Flamenga...Ubrzo pada mrak ali posle prvog razočaranja što neće više biti vidika i slikanja impresivne panorame stiže oduševljenje zbog Rija noću. Pale se svetla, osvetljavaju bulevari i ulice, grad počinje još jednu od svojih zimskih noći za kratke rukave, pune bašte i hiljade „fudbalskih turista" kojih ovih dana opsedaju Rio. Spomenik Hristu je od 2007.na listi 7 svetskih čuda. Više nego zasluženo.
U sebi inaugurišem novi superlativ: lepo, lepše, Rio...
U posetu spomeniku krenula je i grupa kolumbijskih navijača, 28. na „Marakani" Kolumbija igra sa Urugvajem (bez Suareza, FIFA ga je lepo „odrapila") a invazija je već počela.
Iz istoreije spomenika još nekoliko podataka. Prvi voz popeo se do vrha još 1885. ali sve se promenilo kada je 12.oktobra 1931. postavljen džinovski spomenik Hristu, delo francuskog vajara Pola Landovskog. Figura je izrađena od 1.145 tona granita. Osim što deluje impresivno, valja zamisliti kako je sve to urađeno, kako je dopremljeno do vrha. Negde nađoh podatak da niko nije stradio dok se ogromni kip postavljao. Drugi kuriozitet: 1, januara 2014. grom je udario u statuu i oštetio palac desne ruke Hristu. Šta zna grom ko je (bio) Isus Hrist...
Za ljubitelje kurioziteta i podatak da se do vrha može stići i pešice, za 3,8 km. treba oko 3 sata hoda uzbrdo ali u turističkim vodičima se ne prepuručuje da se u tu avanturu upuštate sami...
Alžir u istoriji
Po silasku sa Korkovada saznajem rezultate popodnevnih utakmice. Alžir je remijem sa Rusijom najskupljeg selektora na Mundijalu, Fabija Kapela, i njegove izabranike poslao kući. Pobeda Belgije nad Južnom Korejom, čak i sa rezervama i čovekom manje, bila je očekivana. Drago mi je zbog Alžira, zbog njihovog selektora Vahida Halilhodžića sa kojim sa delio prva mundijalska iskustva 1982 u Španiji, on kao igrač ja kao mlad novinar. Alžir je prvi put u osmini finala u četvrtom pokušaju, mada je trebalo da bude još te 1982. Trebalo je, ali nije. Bio sam u Španiji, mada ne i na utakmicu u Ovijedu ali pamtim bruku iz Ovijeda 25.juna u meču SR Nemačka i Austrija „po obostranoj meri". Alžirci su u prvom meču u grupi iznenadili SR Nemačku i pobedili sa 2-1, zatim su izgubili od Austrije 0-2 a u poslednjem kolu Nemačka bi pobedom od 1-0 nad Austrijom izbacila Alžirce. Desilo se upravo to. Horst Hrubeš je u 10. minutu dao gol a onda se igralo da prođe vreme. Publika je shvatila o čemu se radi, zviždala i protestovala, ali ništa se nije promenilo. Ostalo je 1-0 i Alžirci su morali kući. Franc Bekenbauer je rekao da je to „bio tužan dan za fudbal" a 25 godina kasnije Hans Peter Brigel, nemački reprezentativac, priznao je nameštaljku i molio Alžirce za oproštaj. FIFA je pokrenula istragu ali niko nije bio kažnjen, jedino je odlučeno da se ubuduće utakmice poslednjeg kola igraju istovremeno.
Alžir je drugi put igrao na Mundijalu 1986 i osvojio samo bod (1-1 sa Severnom Irskom uz 0-1 sa Brazilom z 0-3 sa Španijom) da bi se na Mundijal vratio tek 2010. U Južnoj Africi je izgubio ode Slovenije i SAD sa po 1-0 a igrao 0-0 sa Engleskom.
Najveći uspeh Alžirci su ostvarili 1990. kada su bili prvaci Afrike, u finalu su pobedili Nigeriju sa 1-0. Najveća imena alžirskog fudbala kojih se ja sećam su Rabah Mađer (kakakv je gol petom dao za Porto 1987. u Beču u finalu Kupa šampiona protiv Bajerna, 2-1) i Lahdar Belumi, rekorder po broju nastuipa za reprezentaciju (147). Imali su i jednog Zidana, doduše zvao se đanez i dao je gol Irskoj na Mundijalu 1986. Onaj pravi Zinedin Zidan takođe je poreklom Alžirac, mada je rorđen u Marseju.
Na kraju smo prvog kruga a fudbalska geografija kaže da će Evropa imati 6 predstavnika (7 je ispalo!), Južna Amerika 5, Severna i Centralna Amerika 3 i Afrika 2. Zastupljene su četiri zone FIFA ali, ako me neko pita, i dalje mislim da će prvak biti sa (južno)američkog kontinenta.