Poezija za decu

[macula]

Velimir MILOŠEVIĆ - ''SVAKO SVOJU ZVEZDU IMA''


Svako svoju zvezdu nosi
U osmehu i u kosi.

Svako svoju zvezdu ima
U očima, u snovima.

Nebo, siđi malo dole,
Kad te deca tako vole.

Nek zvezde na zemlju slete
Da ih bere svako dete,

Kad u plave snove ode
Da ih bere ko jagode.

Svako svoju zvezdu čeka,
Da sleti ko tajna neka,

Na dlanove, u pregršti,
Da plamte, da svetle prsti;

Među pesme, među priče,
Zvezde što na decu liče.

Nebo, siđi malo dole,
Kad te deca tako vole.

Nek se sve na svetu plavi
Od ljubavi, od ljubavi




Stevan RAIČKOVIĆ - ''KO DA TO BUDE''

Kad lokomotiva zasvira
i voz stane -
da li biste voleli da iz daljine
tačno pred vas
neko bane?

U pristaništu kad brod zatrubi
i lenger spusti -
da li biste voleli sa palube da vam
neko mahne
kroz dim gusti?

Kad krene avion ka zemlji dole
sa neba plava -
da li biste voleli da kroz vratanca
proviri na vas
poznata glava?

I noću kad vas sirene dolaska
iz sna probude -
koga biste voleli da ugledate?
Ko da to bude?
Ko da to bude?

 

[macula]

Jedna želja


Reci svoju želju sine,
ne daj tati da se brine.

Da li želiš svo bogatstvo
ili možda neko carstvo?

Moja želja nije carstvo
niti svo bogatstvo.

Možda želiš moje znanje
ili veliko imanje?

Moja želja nije znanje
niti veliko imanje.

Želja tvoja tatu brine,
reci svoju želju sine.

Jednu želju imam sad,
želim biti večno mlad!

Miloš Stefanović

Pustite mene nešto da kažem


U školi postoje dobre i loše stvari.
Dobra je petica,
loša je jedinica.

Pustite mene nešto da kažem!

Sačekaj malo Brano.

Nekad je dobra i jedinica,
a ne samo petica.
A nekad je najbolja sredina.
To nije ni dvojka, ni četvorka,
već zlatna trojka.

Pustite mene nešto da kažem!

Sačekaj malo Brano.

U stvari, svaka ocena je za đaka,
a pčelica za prvaka.

Pustite mene nešto da kažem!

Ajde Brano, reci kad si navalio!

E pa, sad sam zaboravio!

Miloš Stefanović

 

[Andjela 7]

Plavi zec-Dušan Radović

Tri sam zemlje prelazio,
i tri gore pregazio,
i tri mora preplovio-
dok ga nisam ulovio,
Plavog zeca,
cudnog zeca,
jedinog na svetu!
Ovaj zec
zna da svira,
Ovaj zec
zna da plete,
Ovaj zec
rucak kuva,
Ovaj zec
kucu mete.
Ovaj zec
plesti ume,
Ovaj zec
zeti ume,
Ovaj zec
siti, piti
i francuski govoriti
sve razume!
Plavi zec,
cudni zec,
jedini na svetu!
Ja ga htedoh vama dati
da vam sije,
da vam pije,
da vam kroji,
da vam broji,
da vam plete,
da vam mete,
da vam kuva,
da vas cuva,
da vam peva,
slike sara
i francuski razgovara.
Plavi zec,
cudni zec,
jedini na svetu!

Stavih zeca u torbak
pa pozurih svojoj kuci.
Al' kad bismo ispred kuce,
stade zecic da sapuce:

Pusti me lovce
hrabri lovce,
da ocesljam kosu,
da umijem lice,
da isecem nokte,
da ispravim stas,
da udesim glas.
Nek' vide deca
plavog zeca,
cudnog zeca,
jedinog na svetu!

Pustih zeca iz torbaka
al' se zec ne oceslja,
al' se zec ne umi,
nit' isece nokte,
nit' ispravi stas,
nit' dotera glas.
Vec pobeze, oj, nesreco,
na kraj sveta, oj, nevoljo.

 

[macula]

LJUBOMORNO DUGME

Kad sam sreo dugme bez kaputa
Sedeli smo, tako prekoputa,
Dugme, ja i mesečina žuta.

Sve je bilo divno, al sumorno
Jer dugme je bilo ljubomorno.

Dugme boli, kog sad kaput voli?
Dugme pita, gde moj kaput skita.

Ja mu kažem: dugme, nije drama,
zašto patiš? Vidim ti po licu
gotova je ljubav među vama,
mani kaput, pa voli dugmicu!

Šta te boli kog sad kaput voli!
Ko te pita gde tvoj kaput skita?

Sve je bilo divno, al sumorno
Jer dugme je bilo ljubomorno.

Dugme boli, kog sad kaput voli?
Dugme pita, gde moj kaput skita?

Brana Crnčević

 

[macula]

LUTKA BEZ GLAVE - DRAGAN LUKIC

Pred kućom, na ulici, sedi devojčica i drži lutku bez glave. Dok ljudi prolaze, ona razgovara s lutkom.
Jedan čika zastade, pa joj reče:
— Kako možeš da razgovaraš s lutkom koja nije živa?
— Ona je živa — brzo odgovori devojčica.
— Kako je živa kad nema glavu?
— Ima glavu — odvrati devojčica.
— Nema glavu! — reče čika ljutito.
— Ima!
— Nema!
— Ali vi, čiko, ne umete da se igrate!

ZAŠTO

Ne svlače se ptice,
u reci ribice,
u šumi lisice,
na livadi cvetići,
u kući pužići,
na grani vrapčići,
ni medvedi,
medojedi,
ni ovce u toru,
ni školjke u moru,
ni žabe u bari,
ni noćni čuvari -
zašto Joca da se svlači,
spavaćicu da oblači?

RADOZNALA PESMA

Šta to radi
pripijena za dno mora,pr
Školjka plava?

- Spava.

Šta ježevi morski rade
kad ih gleda
neko dete?

- Prete.

Šta ribice male rade
kad ribari
bace mreže?

- Beže.

A kad ja sa stene skočim
šta to kaže
more plavo?

- Bravo.

 

[Andjela 7]

Mama je glagol od glagola raditi

Raditi, podojiti, poviti, pokriti,
prići, obići, opet podojiti;
stalno je tu, nećeš se prehladiti -
mama je glagol od glagola raditi.

Doručak, ručak, užina, večera,
dvadeset slatkih i pet bez šećera;
minut nadoknaditi, nesanicu zaraditi -
mama je glagol od glagola raditi.

Posoli, dosoli, zamesi, podmesi,
dobar dan, izvoli, pobogu, gde si?
Koprivu vaditi, ružu saditi -
mama je glagol od glagola raditi.

Pometi, poleti, opleti rukavicu,
okrpi sinu desnu nogavicu,
tabletu popiti, oblogu hladiti -
mama je glagol od glagola raditi.

A tata ništa neće pa neće,
da bar ponekad kupi cveće;
stalno recituj, treba mu dosaditi -
mama je glagol od glagola raditi.

- Mošo Odalović -


Tajna

Svako ima neku tajnu:
šu-šu-šu...
neko lepu i beskrajnu,
neko tužnu ili smešnu,
neko zlu.

Neko svoju tajnu slaže.
Neko odmah mami kaže.
Neko svoju tajnu ne bi
ispričao ni u snu.
Neko šapne: samo tebi...
kao drugu - šu-šu-šu...

Obično su tajne glavne
izmišljene i ljubavne.

Al i druge kad se zbroje,
naše, vaše, moje, tvoje,
leve, desne, čudne, sjajne,
sve jednako mnogo znače,
jer - inače
zašto bi se zvale tajne?

I ja imam jednu tajnu
vrlo važnu, vrlo vrednu.
Nikom drugom - samo tebi
prišapnuću jutros nju.

Hodi bliže: šu-šu-šu...
Sutra rano... šu-šu-šu...
Baš onamo... šu-šu-šu...

Ali nikom to ne kaži.
Sam potraži.
Šu-šu-šu...

Pronaći ćeš vrlo lako
i videćeš da je tako.

-Miroslav Antić-
​

 

[Andjela 7]

DOSADNA PESMA - Miroslav Antic

Toliko mi je dosadno
da ne znam sta cu.
Kad izlazim iz skole
nakrivim kapu na levo oko
i pobijem se sa trojicom
bar da me vide devojcice.

Devojcice su smesna stvorenja,
dugonoge,
okrugle,
pegave ili kratkovide,
mnogo lazu i ogovaraju
i pisu ljubavna pisma
koja mi stave pod klupu.

Meni je sve to dosadno.
Ipak, procitam pisma,
najlepse reci prepisem
- ako mi nekad zatreba,
a od onog sto ostane
napravim papirne ladje,
napravim ptice,
slanike,
zabe,
i bajagi se igram
a tako mi je dosadno.

Dosadno mi je da porastem,
da nosim tesne cipele
i da se ozenim.

Oni koji porastu prvo se danima mrze
onda se danima svadjaju.

Jedino mi je zao mog tate.
Da je ostao decak kao ja,
bas bi smo divno mogli da se druzimo
i da zajedno budemo zaljubljeni
u nastavnicu istorije.

Sve ostalo mi je dosadno.
Toliko mi je dosadno
da ne znam sta cu,
nego nakrivim kapu na levo oko
i pobijem se sa jos trojicom
cak i kad nema devojcica.

 

[macula]

NIJE ONA JEDINA NA SVETU

Ja tugujem i šta je tu smešno
zaljubih se, prvo pa pogrešno.

Nije meni što mi duša pati
već što ona neće da me shvati.

Ja suzama pojim žedne cvrčke,
a nju drugi vuče za kovrčke.

Ja je kitim cvećem, belom radom,
a Dragan je kljuka čokoladom.

Ja joj pišem ceduljice kratke,
ona piše Zoranu zadatke.

Ja je sanjam među maslačcima,
a ona se jurca s dečacima.

Ja joj sričem pesme rimovane,
ona čita strip i šund-romane.

Ja je zovem da beremo cveće,
ona neće, po sokaku šeće.

Neće pesme, neće cveće, neće
čak ni voće, pa šta ona hoće?

Rekao sam brezi i topoli
da je ona najlepša u školi.

Sad ću reći svakom poljskom cvetu:
nije ona jedina na svetu.

Dobrica ERIĆ

 

[macula]

Mama, zašto nemaš vremena za mene

Mama, zasto nemas
vremena za mene?
I da li su zauzete
tako druge zene?

Stalno negde zuris,
na sastanak hitan,
ja u svemu tome
najmanje sam bitan.

Na sat stalno gledas,
nervozna si, ljuta,
a ja tuzno molim,
po hiljadu puta.

Mama, sedi malo,
da pricamo nezno,
"Ne, ne mogu, sine,
to je neizbezno.

Moram vec da podem,
cekaju me tamo,
ne moze se ono
zavrsiti samo."

Mama, mila moja,
kako si mi draga,
drzi me za ruku,
ti si moja snaga.

Mama, nemoj ici,
oci su mi tuzne.
Mama, bez tebe su
sve nedelje ruzne.

"Sine, moram ici,
posao me ceka.
ti ostani tu,
nije vazno, neka."

Mama, samo malo,
zastani kraj vrata
da ti sklopim nezno
ruke oko vrata.

A ti me jos onda,
poljupcem nagradi,
znas da meni to
nikad ne dosadi.

Zagrli me cvrsto,
pomiluj mi lice
i videces moje
suze radosnice.

Mama, vreme leti,
godine ce proci,
a ti da ih vratis
vise neces moci.

A kad vreme prode,
videces i sama:
najmanje od svega
ti si bila mama.

Ja cu da porastem,
krenem na put pravi,
a ostacu zeljan
paznje i ljubavi.

(Iz zbirke pesama, , Mama zasto nemas vremena za mene" Mirjana Petrov)

 

[erinija]

Sa rodom sam rasčistio


Sa
rodom sam rasčistio
saznao sam tajne stvari
tata me je izmislio
al
ne mari al ne mari

Krio sam se u stomaku
kad sam bio sasvim
mali
lepo beše u stomaku
dok me nisu prepoznali

Otad više
mira nemam
strine ujne ah te žene
taman htedoh da odremam
da
vek mine iznad mene

Rađaj se već viču na me
baš ih briga što
sam mali
pristao sam sve zbog mame
da je ne bi rasplakali

Sa
rodom sam raskrstio
razumem se u te stvari
znam ja dobro gde sam
bio
al ne mari al ne mari.

Rajko Petrov Nogo
​