- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Под лупом: ЧИМЕ СЕ БАВЕ САВРЕМЕНИ ДЕТЕКТИВИ
Мешају и малтер ако треба
Како открити ко у фирми краде грађевински материјал? Убачени човек из агенције се добро ознојио, наносио цигли, али сазнао је. Ипак, проналазе они и нестале, проверавају будуће брачне партнере, отржу децу из канџи дроге и секти…
Да човек пожели да га прати оваква детективка
Нису баш као Илија Чворовић, балкански шпијун, мада их неки доживљавају као њушкала која, шћућурена иза грма, вребају, рецимо, нечијег неверног мужа. Јесте да буде жена које би да на делу улове супруга, али смисао рада озбиљних детективских агенција, како смо схватили у разговору са њиховим власницима, огледа се и у много деликатнијим истраживањима. Осим нереалних захтева да им, на пример, пронађу купца за бубрег или некога ко ће да им уради еутаназију, ни за једног „српског Шерлока Холмса” који држи до угледа не постоји „немогућа мисија”. Они проналазе нестале чланове породица, разоткривају ситне преваранте и раскринкавају велике проневере у компанијама, проверавају будуће брачне партнере и поузданост радника у фирмама, отржу децу из канџи дроге и секти, расветљавају крађе, убиства...
Свакизадатак заснован је на темељним анализама, планирању и знању, а познавање криминалистике и права је неопходно, истиче Драган Триван, дипломирани криминалиста, директор специјализоване детективске агенције „Протекта”.
– У нашој агенцији све колеге су факултетски образоване, имају веома богато животно и професионално искуство и говоре многе светске језике, а иза нас стоји и читав тим стручних сарадника, правника, економиста, психолога, социјалних радника, лекара, педагога. Осим тога, имамо разгранату мрежу детектива у Србији и Црној Гори, а остварујемо добру сарадњу и са многим агенцијама из иностранства. Наравно, и женски део екипе је врло битан. Жене детективи су у неким стварима чак и боље од мушкараца, прво због начина размишљања, друго – мање су сумњиве. Жене лакше приђу лицу, чак се и зближе и тако дођу до важне информације. Ако се негде „ради присмотра” или праћење, много су мање упадљиве него неки, да тако кажем, ћелави момци који седе у ауту. Ангажујемо и девојке од двадесетак година, које још студирају, али и жене у зрелим годинама – каже детектив.
Срушили стереотипе
Триван каже да све раде тимски, ништа мимо закона, и по школском принципу, онако како су учили на Полицијској академији, а често се прибегава и убацивању инсајдера.
– Можда су нека лепа секретарица у компанији, службеник или чистач који брише ходник управо наши људи. Они су укључени као инсајдери у циљу заштите пословања неке компаније, а ангажујемо их на одређеним задацима искључиво по уговору са менаџментом. Рецимо, један наш млади колега цело лето је радио као помоћник магационера на градилишту. Пре тога је био запослен у војној безбедносној служби, ово му је било прво ангажовање у нашој агенцији. Замислите младог официра који је морао да физикалише, да гура колица с малтером, носи блокове и спава у кућицама са осталим радницима на грађевини, и то више од месец дана, да би открио ко на камионе краде грађевински материјал. Али, његов труд се исплатио. Дошао је до врло битних сазнања. Нису били у питању мали износи, већ велике малверзације и проневере – открива Триван и додаје да је проверавање референци кандидата који аплицирају за посао у иностранству сасвим нормална ствар.
Дискретно се проверава не само веродостојност података из биографије, већ и његов приватан живот, окружење и евентуална криминална прошлост. Таква пракса је све учесталија и код нас, а постоје фирме које траже и ангажовање детектива ради провере радника за време боловања и да ли запослени сарађују са конкурентима и одају пословне тајне и томе слично.
Стереотипи о детективима као проклетим тумаралима, који се прерушавају у све и свашта и глуме циркузанте, нису ни близу истине. Њихов стил је у пракси много суптилнији. У току посла оперативци су спремни да се на неки начин камуфлирају, али не глуме шарлатане, као на филму. Они су чак, каже Ранко Вукомановић, директор детективске агенције „Бонд 007”, потпуно неупадљиви и све раде јавно, баш да се не би рекло да раде само у потаји. Али обостранадискреција једно је од основних начела сваке озбиљне агенције. Зашто зидови агенције треба да остану једини сведоци проблема и тајни, Вукомановић илуструје примером једне госпође која их је ангажовала да изврше проверу њеног супруга.
– Људи су данима били на терену и ништа сумњиво нису открили. Све се завршавало на некој његовој бесциљној вожњи по граду. Шта је било? Жена се пожалила својој пријатељици, а она је посаветовала да ангажује детективску агенцију и провери где се он креће и с ким се виђа. Пошто је била у току, та пријатељица је њеном мужу редовно јављала да припази на кретање. Ко зна докле би то трајало да једног дана супруга није позвала и питала да ли можемо тога дана да га пратимо. Ми смо рекли да не можемо, а у ствари смо, стицајем околности, ипак изашли на терен. И установили да се он, у ствари, виђа са том њеном пријатељицом.
Деле добронамерне савете
У детективску агенцију долазе и људи са много већим проблемима. На жалост, врло често су то родитељи који посумњају да им је дете наркоман. – Кад родитељи постану свесни да се нешто дешава, по статистици, дете је најмање две године већ на странпутици. Некад и не мора да значи да је наркоманија у питању, већ нека деструктивна верска секта или само лоше друштво. За све ове године, наша агенција и стручни тим са којим сарађујемо помогли су огромном броју деце да се отргне из канџи дроге или секте. Они су данас озбиљни људи, многи завршавају факултете и на дрогу и друге пороке и не помишљају – поносан је Триван. Из искуства, наши саговорници истичу да су детективи и многе бракове сачували. Када им дају добронамеран савет, многи одустају од намере да се баве шпијунирањем и окрену се деци и себи. Чак и кад се разоткрије превара, мање од пет одсто бракова се разведе, јер већина достојанствено превазиђе тај проблем и наставе да живе нормално. Међутим, нису сви клијенти срећни кад сазнају резултате истраге.
– Све је учесталија појава да жена дође са захтевом да проверимо шта ради њен муж. Ми тражимо љубавницу, а установимо да има љубавника, да се дрогира или је у секти. Имали смо и необичну ситуацију када су, у размаку од недељу дана, две жене, које се иначе нису познавале, тражиле доказ да ли их мужеви варају. Испоставило се да су њих двојица у вези. То је тек био шок – присећа се Вукомановић.
Живот детектива очито је занимљив. За један дан проживи нечијих месец дана, можда и пола године. Његов посао је стресан, а често може бити и опасан. На терену често остаје и по четрдесет осам сати. Али што је случај компликованији, изазов је већи. Има ситуација када „јуре” човека и по годину дана, и то не само на територији Србије, већ по читавој Европи. Тада проради и инат. На све начине настоје да задовоље клијента, јер већину послова раде на препоруци.
Цене растегљиве
Међутим, свако задовољство, па и ангажовање приватних детектива – кошта. Разумљиво, јер и информација је роба. Београдски детективи, међутим, немају устаљен ценовник. Јединствена тарифа не постоји, јер је сваки случај – случај за себе, па висина наплате зависи од тога колико њих је укључено у акцију, колико се дана одређена особа прати и које се технике и средства користе. Сматрају да су цене, ипак, приступачне, као одлазак код адвоката, или приватног лекара. Детективски сат у Србији приближан је оном у Словенији, и у просеку износи око 45 евра, док се у Немачкој креће и до 150 евра, а у једној угледној чикашкој агенцији достиже чак 600 долара.
– Све зависи да ли је у питању само опсервација лица, што подразумева да некога само треба пратити у ближој околини, или је потребно то чинити на специфичан начин, уз евентуално ангажовање одређеног сарадника у иностранству. Нама, рецимо, клијент каже: „Моја жена излази у седам сати ујутру”, ми поставимо људе тачно у то време, а она не изађе до пет по подне. Нама није у интересу да клијенту „заврћемо уши”, већ да помогнемо, али ако наши људи треба негде да чуче десет сати, сулудо је да то кошта само десет евра, колико стаје један радни сат. Зато често додајемо бесплатне савете где се могу купити и поставити аматерска техничка помагала, попут микрослушалица, шпијун буба, уређаја за снимање телефонских разговора, микрокамера које се могу сместити у дугмету од сакоа, софтверских пакета за пресретање свих долазних и одлазних позива и ес-ем-ес порука у мобилним телефонима, која се најчешће користе за шпијунирање деце, брачних партнера или пословних сарадника – каже Слободан Пајић, власник агенције „Диза”, и на крају упозорава:
– Све више је оних који не бирају средства да дођу до информације, а ови уређаји су доступни свима на домаћем тржишту и могу се набавити по веома приступачним ценама. Подсећамо да се то коси за законом и сви који се одлуче да их примене морају бити свесни да за злоупотребу могу сносити последице и бити кривично гоњени, јер је то нарушавање нечије приватности.
---------------------------------------------
То је Србија!
У Србији на детективским пословима ради између тридесет пет и четрдесет детективских агенција, од тога је око двадесет у Београду, а према незваничним проценама, годишње их ангажује око три и по хиљаде људи. Удружење приватних детектива регистровано је у Привредној комори Београда. Услови за регистрацију за сада су исти као за отварање било које приватне фирме или радње, а власници и сарадници који раде у њима немају никакве лиценце. Не постоји адекватна школа, па су у агенцијама углавном бивши радници МУП-а, Војске и безбедносних служби. То је, каже Пајић, нормално, јер да је био шустер, бавио би се шустерским занатом, пошто је завршио Факултет одбране и заштите и био полицајац, једино је ово у складу са његовим искуством и знањем. Закон, међутим, још није регулисао тај сектор на апсолутној нули. Иако готово све земље у региону имају закон о детективским агенцијама по којем је приватни детектив полуслужбено лице, које од МУП-а добија службену легитимацију и одређена овлашћења, Србија је, истиче наш саговорник, једна од ретких која није донела тај закон, па то појединци злоупотребљавају, крше прописе, задиру у приватност или се баве контрашпијунажом, а остају некажњени. Зато у Београду постоји само десетак регистрованих агенција, а падобранци и сваштари, који у овај посао залутају, далеко су бројнији.
----------------------------------------
И за, и против
Да би човек опстао, мора да верује другима. Проверити пословног партнера, то је у реду, али уходити сопствено дете, жену или мужа, то је нешто друго.
– Разлог ангажовања приватних детектива у таквим случајевима најчешће јесте неповерење. Ако то чине родитељи, то значи да они не знају где се њихова деца крећу, с ким се друже, шта раде. Али у неким екстремним ситуацијама, када деца могу доћи у здравствену или животну опасност, ангажовање детектива, у првом тренутку је неопходно и оправдано. Касније треба радити на поправљању њиховог лошег међусобног односа. Само треба знати да се поверење не стиче читањем њихових дневника, завиривањем у његову витрину, мобилни телефон, у фејсбук, то је погрешно. Свако треба да има своју интиму, своје место где ће бити сам, па и дете. Поверење треба градити разговорима и дружењем, а не шпијунирањем. Родитељ треба да има такав приступ да дете пожели да што пре дође кући и исприча шта му се тог дана догодило – поручује Марјан Тошић, председник Удружења психолошких саветника Србије.
Кажу да жена последња сазна када је муж вара. И обрнуто. Нико неће да се меша, јер обично „дебљи крај” извуче онај што је откуцао „голупчиће”, иако „ни лук јео, ни лук мирисао”, па многи све чешће ангажују приватне детективе да би доказали неверство партнера. Са становишта психолога, то може да штети исто колико и да користи.
– Већина може да наслути да ли их партнер вара или не, али када га суоче са својим сумњама, пошто немају коначан доказ, овај може стално да налази изговор и да негира оптужбе. Тада људи почну да преиспитују себе и никад до краја нису сигурни да ли уображавају или не. То их мучи и изједа. Када ангажују детектива и добију крунски доказ, чак осете и олакшање, јер кад покажу компромитујуће доказе, напокон могу да разјасне своје сумње, и мирно се разиђу. Али ако се доказ тражи да би се извршило насиље над оним који их вара, то је погрешан мотив. Није добро ни ако се ангажује приватни детектив, а испостави се да је сумња била безразложна. Тада се, у ствари, разоткрије колико та особа нема поверења у партнера. А ако већ сумња, значи да је однос између то двоје људи на неки начин већ нарушен и после тога може само бити погоршан – упозорава психолог.
Дана Станковић
објављено: 08/08/2010
Извор: Политика
Мешају и малтер ако треба
Како открити ко у фирми краде грађевински материјал? Убачени човек из агенције се добро ознојио, наносио цигли, али сазнао је. Ипак, проналазе они и нестале, проверавају будуће брачне партнере, отржу децу из канџи дроге и секти…
Да човек пожели да га прати оваква детективка
Нису баш као Илија Чворовић, балкански шпијун, мада их неки доживљавају као њушкала која, шћућурена иза грма, вребају, рецимо, нечијег неверног мужа. Јесте да буде жена које би да на делу улове супруга, али смисао рада озбиљних детективских агенција, како смо схватили у разговору са њиховим власницима, огледа се и у много деликатнијим истраживањима. Осим нереалних захтева да им, на пример, пронађу купца за бубрег или некога ко ће да им уради еутаназију, ни за једног „српског Шерлока Холмса” који држи до угледа не постоји „немогућа мисија”. Они проналазе нестале чланове породица, разоткривају ситне преваранте и раскринкавају велике проневере у компанијама, проверавају будуће брачне партнере и поузданост радника у фирмама, отржу децу из канџи дроге и секти, расветљавају крађе, убиства...
Свакизадатак заснован је на темељним анализама, планирању и знању, а познавање криминалистике и права је неопходно, истиче Драган Триван, дипломирани криминалиста, директор специјализоване детективске агенције „Протекта”.
– У нашој агенцији све колеге су факултетски образоване, имају веома богато животно и професионално искуство и говоре многе светске језике, а иза нас стоји и читав тим стручних сарадника, правника, економиста, психолога, социјалних радника, лекара, педагога. Осим тога, имамо разгранату мрежу детектива у Србији и Црној Гори, а остварујемо добру сарадњу и са многим агенцијама из иностранства. Наравно, и женски део екипе је врло битан. Жене детективи су у неким стварима чак и боље од мушкараца, прво због начина размишљања, друго – мање су сумњиве. Жене лакше приђу лицу, чак се и зближе и тако дођу до важне информације. Ако се негде „ради присмотра” или праћење, много су мање упадљиве него неки, да тако кажем, ћелави момци који седе у ауту. Ангажујемо и девојке од двадесетак година, које још студирају, али и жене у зрелим годинама – каже детектив.
Срушили стереотипе
Триван каже да све раде тимски, ништа мимо закона, и по школском принципу, онако како су учили на Полицијској академији, а често се прибегава и убацивању инсајдера.
– Можда су нека лепа секретарица у компанији, службеник или чистач који брише ходник управо наши људи. Они су укључени као инсајдери у циљу заштите пословања неке компаније, а ангажујемо их на одређеним задацима искључиво по уговору са менаџментом. Рецимо, један наш млади колега цело лето је радио као помоћник магационера на градилишту. Пре тога је био запослен у војној безбедносној служби, ово му је било прво ангажовање у нашој агенцији. Замислите младог официра који је морао да физикалише, да гура колица с малтером, носи блокове и спава у кућицама са осталим радницима на грађевини, и то више од месец дана, да би открио ко на камионе краде грађевински материјал. Али, његов труд се исплатио. Дошао је до врло битних сазнања. Нису били у питању мали износи, већ велике малверзације и проневере – открива Триван и додаје да је проверавање референци кандидата који аплицирају за посао у иностранству сасвим нормална ствар.
Дискретно се проверава не само веродостојност података из биографије, већ и његов приватан живот, окружење и евентуална криминална прошлост. Таква пракса је све учесталија и код нас, а постоје фирме које траже и ангажовање детектива ради провере радника за време боловања и да ли запослени сарађују са конкурентима и одају пословне тајне и томе слично.
Стереотипи о детективима као проклетим тумаралима, који се прерушавају у све и свашта и глуме циркузанте, нису ни близу истине. Њихов стил је у пракси много суптилнији. У току посла оперативци су спремни да се на неки начин камуфлирају, али не глуме шарлатане, као на филму. Они су чак, каже Ранко Вукомановић, директор детективске агенције „Бонд 007”, потпуно неупадљиви и све раде јавно, баш да се не би рекло да раде само у потаји. Али обостранадискреција једно је од основних начела сваке озбиљне агенције. Зашто зидови агенције треба да остану једини сведоци проблема и тајни, Вукомановић илуструје примером једне госпође која их је ангажовала да изврше проверу њеног супруга.
– Људи су данима били на терену и ништа сумњиво нису открили. Све се завршавало на некој његовој бесциљној вожњи по граду. Шта је било? Жена се пожалила својој пријатељици, а она је посаветовала да ангажује детективску агенцију и провери где се он креће и с ким се виђа. Пошто је била у току, та пријатељица је њеном мужу редовно јављала да припази на кретање. Ко зна докле би то трајало да једног дана супруга није позвала и питала да ли можемо тога дана да га пратимо. Ми смо рекли да не можемо, а у ствари смо, стицајем околности, ипак изашли на терен. И установили да се он, у ствари, виђа са том њеном пријатељицом.
Деле добронамерне савете
У детективску агенцију долазе и људи са много већим проблемима. На жалост, врло често су то родитељи који посумњају да им је дете наркоман. – Кад родитељи постану свесни да се нешто дешава, по статистици, дете је најмање две године већ на странпутици. Некад и не мора да значи да је наркоманија у питању, већ нека деструктивна верска секта или само лоше друштво. За све ове године, наша агенција и стручни тим са којим сарађујемо помогли су огромном броју деце да се отргне из канџи дроге или секте. Они су данас озбиљни људи, многи завршавају факултете и на дрогу и друге пороке и не помишљају – поносан је Триван. Из искуства, наши саговорници истичу да су детективи и многе бракове сачували. Када им дају добронамеран савет, многи одустају од намере да се баве шпијунирањем и окрену се деци и себи. Чак и кад се разоткрије превара, мање од пет одсто бракова се разведе, јер већина достојанствено превазиђе тај проблем и наставе да живе нормално. Међутим, нису сви клијенти срећни кад сазнају резултате истраге.
– Све је учесталија појава да жена дође са захтевом да проверимо шта ради њен муж. Ми тражимо љубавницу, а установимо да има љубавника, да се дрогира или је у секти. Имали смо и необичну ситуацију када су, у размаку од недељу дана, две жене, које се иначе нису познавале, тражиле доказ да ли их мужеви варају. Испоставило се да су њих двојица у вези. То је тек био шок – присећа се Вукомановић.
Живот детектива очито је занимљив. За један дан проживи нечијих месец дана, можда и пола године. Његов посао је стресан, а често може бити и опасан. На терену често остаје и по четрдесет осам сати. Али што је случај компликованији, изазов је већи. Има ситуација када „јуре” човека и по годину дана, и то не само на територији Србије, већ по читавој Европи. Тада проради и инат. На све начине настоје да задовоље клијента, јер већину послова раде на препоруци.
Цене растегљиве
Међутим, свако задовољство, па и ангажовање приватних детектива – кошта. Разумљиво, јер и информација је роба. Београдски детективи, међутим, немају устаљен ценовник. Јединствена тарифа не постоји, јер је сваки случај – случај за себе, па висина наплате зависи од тога колико њих је укључено у акцију, колико се дана одређена особа прати и које се технике и средства користе. Сматрају да су цене, ипак, приступачне, као одлазак код адвоката, или приватног лекара. Детективски сат у Србији приближан је оном у Словенији, и у просеку износи око 45 евра, док се у Немачкој креће и до 150 евра, а у једној угледној чикашкој агенцији достиже чак 600 долара.
– Све зависи да ли је у питању само опсервација лица, што подразумева да некога само треба пратити у ближој околини, или је потребно то чинити на специфичан начин, уз евентуално ангажовање одређеног сарадника у иностранству. Нама, рецимо, клијент каже: „Моја жена излази у седам сати ујутру”, ми поставимо људе тачно у то време, а она не изађе до пет по подне. Нама није у интересу да клијенту „заврћемо уши”, већ да помогнемо, али ако наши људи треба негде да чуче десет сати, сулудо је да то кошта само десет евра, колико стаје један радни сат. Зато често додајемо бесплатне савете где се могу купити и поставити аматерска техничка помагала, попут микрослушалица, шпијун буба, уређаја за снимање телефонских разговора, микрокамера које се могу сместити у дугмету од сакоа, софтверских пакета за пресретање свих долазних и одлазних позива и ес-ем-ес порука у мобилним телефонима, која се најчешће користе за шпијунирање деце, брачних партнера или пословних сарадника – каже Слободан Пајић, власник агенције „Диза”, и на крају упозорава:
– Све више је оних који не бирају средства да дођу до информације, а ови уређаји су доступни свима на домаћем тржишту и могу се набавити по веома приступачним ценама. Подсећамо да се то коси за законом и сви који се одлуче да их примене морају бити свесни да за злоупотребу могу сносити последице и бити кривично гоњени, јер је то нарушавање нечије приватности.
---------------------------------------------
То је Србија!
У Србији на детективским пословима ради између тридесет пет и четрдесет детективских агенција, од тога је око двадесет у Београду, а према незваничним проценама, годишње их ангажује око три и по хиљаде људи. Удружење приватних детектива регистровано је у Привредној комори Београда. Услови за регистрацију за сада су исти као за отварање било које приватне фирме или радње, а власници и сарадници који раде у њима немају никакве лиценце. Не постоји адекватна школа, па су у агенцијама углавном бивши радници МУП-а, Војске и безбедносних служби. То је, каже Пајић, нормално, јер да је био шустер, бавио би се шустерским занатом, пошто је завршио Факултет одбране и заштите и био полицајац, једино је ово у складу са његовим искуством и знањем. Закон, међутим, још није регулисао тај сектор на апсолутној нули. Иако готово све земље у региону имају закон о детективским агенцијама по којем је приватни детектив полуслужбено лице, које од МУП-а добија службену легитимацију и одређена овлашћења, Србија је, истиче наш саговорник, једна од ретких која није донела тај закон, па то појединци злоупотребљавају, крше прописе, задиру у приватност или се баве контрашпијунажом, а остају некажњени. Зато у Београду постоји само десетак регистрованих агенција, а падобранци и сваштари, који у овај посао залутају, далеко су бројнији.
----------------------------------------
И за, и против
Да би човек опстао, мора да верује другима. Проверити пословног партнера, то је у реду, али уходити сопствено дете, жену или мужа, то је нешто друго.
– Разлог ангажовања приватних детектива у таквим случајевима најчешће јесте неповерење. Ако то чине родитељи, то значи да они не знају где се њихова деца крећу, с ким се друже, шта раде. Али у неким екстремним ситуацијама, када деца могу доћи у здравствену или животну опасност, ангажовање детектива, у првом тренутку је неопходно и оправдано. Касније треба радити на поправљању њиховог лошег међусобног односа. Само треба знати да се поверење не стиче читањем њихових дневника, завиривањем у његову витрину, мобилни телефон, у фејсбук, то је погрешно. Свако треба да има своју интиму, своје место где ће бити сам, па и дете. Поверење треба градити разговорима и дружењем, а не шпијунирањем. Родитељ треба да има такав приступ да дете пожели да што пре дође кући и исприча шта му се тог дана догодило – поручује Марјан Тошић, председник Удружења психолошких саветника Србије.
Кажу да жена последња сазна када је муж вара. И обрнуто. Нико неће да се меша, јер обично „дебљи крај” извуче онај што је откуцао „голупчиће”, иако „ни лук јео, ни лук мирисао”, па многи све чешће ангажују приватне детективе да би доказали неверство партнера. Са становишта психолога, то може да штети исто колико и да користи.
– Већина може да наслути да ли их партнер вара или не, али када га суоче са својим сумњама, пошто немају коначан доказ, овај може стално да налази изговор и да негира оптужбе. Тада људи почну да преиспитују себе и никад до краја нису сигурни да ли уображавају или не. То их мучи и изједа. Када ангажују детектива и добију крунски доказ, чак осете и олакшање, јер кад покажу компромитујуће доказе, напокон могу да разјасне своје сумње, и мирно се разиђу. Али ако се доказ тражи да би се извршило насиље над оним који их вара, то је погрешан мотив. Није добро ни ако се ангажује приватни детектив, а испостави се да је сумња била безразложна. Тада се, у ствари, разоткрије колико та особа нема поверења у партнера. А ако већ сумња, значи да је однос између то двоје људи на неки начин већ нарушен и после тога може само бити погоршан – упозорава психолог.
Дана Станковић
објављено: 08/08/2010
Извор: Политика