- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Nadležni najavljuju prskanje od ponedeljka
Izvor: Blic Maja Keranović | 29. 06. 2011. - 00:02h | Foto: D. Milenković
BEOGRAD - Akcija suzbijanja komaraca uređajima sa zemlje počeće sledeće nedelje, kažu u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine i objašnjavaju da akciju nije moguće sprovesti ranije zbog nepovoljnih vremenskih uslova.
Prskanje će prvo biti obavljeno sa zemlje i to u priobalju Save i Dunava
Ovom akcijom biće obuhvaćeni samo oni delovi gde je ustanovljena povećana brojnost letećih krvopija, poput priobalja Save i Dunava, ali i naselja sa leve obale Dunava.
Muke Beograđana sa komarcima uveliko traju. Leteće krvopije šetnju Savskim, Dunavskim i Zemunskim kejom čine nepodnošljivom, ali najgore je sugrađanima iz Krnjače, Koteža i Borče koji kažu da ne mogu da žive od komaraca. U Sekretarijatu navode da će do početka sledeće nedelje biti relativno niske temperature, duvaće vetar, a očekuje se i kiša, pa prskanje komaraca ne može početi pre ponedeljka.
- Sve prognoze ukazuju da do sledeće nedelje neće biti povoljni vremenski uslovi. Akcija daje dobre efekte kad je temperatura od 22 do 28 stepeni Celzijusa, a brzina vetra ispod tri metra u sekundi. Da bi bila uspešna potrebno je i da 24 sata posle prskanja ne pada kiša. Prskanje komaraca radiće se uređajima sa zemlje, u onim delovima gde ih ima. Za sad nema potrebe da se komarci prskaju i iz aviona jer njihova brojnost i aktivnost nije toliko velika - objašnjavaju u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine.
Ivan Aleksić, biolog iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, kaže da odraslih formi komaraca najviše ima u naseljima sa leve obale Dunava preko Pančevačkog mosta, uz priobalje, odnosno na Zemunskom, Savskom i Dunavskom keju, Ratnom ostrvu, kao i na Kalemegdanu i navodi da su uglavnom to delovi grada koji će biti obuhvaćeni ovom akcijom.
- Najugroženija je leva obala Dunava zbog brojnih zapuštenih kanala. Oni više služe kao kanalizacija nego za navodnjavanje, a voda u njima je veoma zagađena i sadrži velike količine organske materije, što je idealno za razvoj komaraca. Inače i svaka kiša komarcima diže brojnost - kaže Aleksić.
Borba protiv komaraca počela je još pre više od tri meseca. Naime, Zavod za biocide i medicinsku ekologiju od 10. marta vrši kontrolu prisustva i brojnosti larvi komaraca i mapiranje staništa. Tamo gde se uoči prisustvo larvi vrši se takozvani larvicidni tretman, odnosno bacaju se granule larvicida u priobalnom delu, tamo gde je najviše vlage i gde su stajaće vode.
- Prva generacija larvi je u proleće, a larvicidni tretman radi se od aprila pa sve do septembra i to na većim vodenim površinama. Ali ne treba zaboraviti da razvoju komaraca pogoduju i vlažni podrumi gde, recimo, curi voda iz instalacija, zatim mali rezervoari sa vodom, kao i voda u posudama za cveće na grobljima. Drugim rečima, voda koja stoji dve do tri nedelje i duže. Fizički je nemoguće obuhvatiti ceo grad i uvek će postojati ta mini staništa - objašnjava Aleksić.
Počinje rat protiv komaraca
Izvor: Blic Maja Keranović | 29. 06. 2011. - 00:02h | Foto: D. Milenković
BEOGRAD - Akcija suzbijanja komaraca uređajima sa zemlje počeće sledeće nedelje, kažu u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine i objašnjavaju da akciju nije moguće sprovesti ranije zbog nepovoljnih vremenskih uslova.
Prskanje će prvo biti obavljeno sa zemlje i to u priobalju Save i Dunava
Ovom akcijom biće obuhvaćeni samo oni delovi gde je ustanovljena povećana brojnost letećih krvopija, poput priobalja Save i Dunava, ali i naselja sa leve obale Dunava.
Muke Beograđana sa komarcima uveliko traju. Leteće krvopije šetnju Savskim, Dunavskim i Zemunskim kejom čine nepodnošljivom, ali najgore je sugrađanima iz Krnjače, Koteža i Borče koji kažu da ne mogu da žive od komaraca. U Sekretarijatu navode da će do početka sledeće nedelje biti relativno niske temperature, duvaće vetar, a očekuje se i kiša, pa prskanje komaraca ne može početi pre ponedeljka.
Nećemo biti bez komaraca
- Komaraca uvek mora biti jer da ih nema, bio bi prekinut prirodni lanac. Program suzbijanja komaraca radi se u cilju redukcije brojnosti komaraca na biološki podnošljiv nivo, tačnije, na brojnost koja mora da postoji u prirodi a da ne remeti građanima redovne aktivnosti, odmor i rekreaciju - ističu u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine.
- Sve prognoze ukazuju da do sledeće nedelje neće biti povoljni vremenski uslovi. Akcija daje dobre efekte kad je temperatura od 22 do 28 stepeni Celzijusa, a brzina vetra ispod tri metra u sekundi. Da bi bila uspešna potrebno je i da 24 sata posle prskanja ne pada kiša. Prskanje komaraca radiće se uređajima sa zemlje, u onim delovima gde ih ima. Za sad nema potrebe da se komarci prskaju i iz aviona jer njihova brojnost i aktivnost nije toliko velika - objašnjavaju u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine.
Ivan Aleksić, biolog iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, kaže da odraslih formi komaraca najviše ima u naseljima sa leve obale Dunava preko Pančevačkog mosta, uz priobalje, odnosno na Zemunskom, Savskom i Dunavskom keju, Ratnom ostrvu, kao i na Kalemegdanu i navodi da su uglavnom to delovi grada koji će biti obuhvaćeni ovom akcijom.
- Najugroženija je leva obala Dunava zbog brojnih zapuštenih kanala. Oni više služe kao kanalizacija nego za navodnjavanje, a voda u njima je veoma zagađena i sadrži velike količine organske materije, što je idealno za razvoj komaraca. Inače i svaka kiša komarcima diže brojnost - kaže Aleksić.
Borba protiv komaraca počela je još pre više od tri meseca. Naime, Zavod za biocide i medicinsku ekologiju od 10. marta vrši kontrolu prisustva i brojnosti larvi komaraca i mapiranje staništa. Tamo gde se uoči prisustvo larvi vrši se takozvani larvicidni tretman, odnosno bacaju se granule larvicida u priobalnom delu, tamo gde je najviše vlage i gde su stajaće vode.
- Prva generacija larvi je u proleće, a larvicidni tretman radi se od aprila pa sve do septembra i to na većim vodenim površinama. Ali ne treba zaboraviti da razvoju komaraca pogoduju i vlažni podrumi gde, recimo, curi voda iz instalacija, zatim mali rezervoari sa vodom, kao i voda u posudama za cveće na grobljima. Drugim rečima, voda koja stoji dve do tri nedelje i duže. Fizički je nemoguće obuhvatiti ceo grad i uvek će postojati ta mini staništa - objašnjava Aleksić.