- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Pobeda ili poraz Merkelove?
Izvor:
B92.net
Na prvi pogled, pobednici poslednjeg samita Evropske unije bili su lideri Italije, Španije i Francuske.
Izvor:
B92.net
Na prvi pogled, pobednici poslednjeg samita Evropske unije bili su lideri Italije, Španije i Francuske.
Grupisani u moćnu koaliciju s namerom da izazovu Nemačku, Mario Monti, Marijano Rahoj i Fransoa Oland uspeli su da izvuku određene povlastice od inače krute nemačke kancelarke Angele Merkel.
Međutim, ako evrozona preživi, razgovori u Briselu mogli bi da budu upamćeni koliko po gorkim pilulama koje je Merkelova morala da proguta, toliko i po merama koje je kancelarka uspela da izvuče od svojih kolega iz evrozone."To što Monti, Rahoj i Oland ovo 'prodaju' kao pobedu govori mnogo o diplomatskim veštinama gde je Merkel", ocenio je ekonomista "Berenberg banke" Holger Šmiding.
Budući da ju je par sati nakon samita čekalo glasanje nemačkog parlamenta, Merkelova je unapred računala na tvrd stav javnosti, zbog čega je delovalo kao da se povukla, iako je, zapravo, uspela da postigne veći deo onoga što je htela.
Najveći ustupak koji je kancelarka učinila bilo je to što je pristala da novi fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), dobije ovlašćenja da može direktno da finansira posrnule banke.
Prema pričama koje su počele da kruže nakon samita, Merkelova je popustila nakon što je premijer Italije u petak zapretio da će uskratiti svoju podršku novom evropskom "paktu za rast", koji je nemačkoj kancelarki bio preko potreban da bi osvojila važne glasove u parlamentu kasnije istog dana.
Međutim, nekoliko evropskih zvaničnika reklo je za Rojters da je Merkelova zapravo nekoliko dana pre samita nagovestila da bi mogla da živi sa idejom direktne dokapitalizacije banaka.Njen uslov za to bio je da se pruži podrška jednom od ključnih zahteva Berlina, uvođenju centralne supervizije za banke, kojom bi rukovodila Evropska centralna banka.
Iako je takva supervizija načelno dogovorena u Briselu, njeni detalji i dalje su nejasni. Formiranje takvog nadzornog organa moglo bi se, međutim, posmatrati kao pobeda Merkelove i njene vizije ujedinjene, integrisane Evrope sa strogom centralizovanom kontrolom, piše Rojters.
Monti, Rahoj i Oland mogli bi da postanu svesni gubitka suvereniteta, koji proizilazi iz datog plana, kada zvaničnici EU u drugoj polovini godine dobiju detalje supervizije.
"Ton samita sigurno je učinio da njegov ishod deluje kao veliki poraz Merkelove, ali ako pogledamo suštinu onoga što je dogovoreno, ne bih rekao da je tako", rekao je zamenik direktora briselskog instituta "Brugel" Guntram Volf.
"Direktna dokapitalizacija banaka moze da usledi tak nakon što taj novi nadzorni organ bude formiran. To je bila strategija Merkelove sve vreme, 'da' za pomoć bankama, ali tek kada budu uvedene odgovarajuće kontrole", ocenio je Volf.
"Pakt za rast", vredan 120 milijardi evra, koji je najavljen u Briselu, slavljen je kao velika poreda francuskog predsednika Olanda, koji je tokom predizborne kampanje u domovini obećao da će se boriti protiv politike štednje nemačke kancelarke, da bi pronašao sredstva za pomoć recesijom pogodjenim privredama perifernih zemalja evrozone.
Međutim, njegova pobeda je više simbolična nego ubedljiva. Najveći deo sredstava za podršku privrednom rastu doći će iz već rezervisanih, ali neiskorišćenih strukturnih fondova EU.
Budući da ju je par sati nakon samita čekalo glasanje nemačkog parlamenta, Merkelova je unapred računala na tvrd stav javnosti, zbog čega je delovalo kao da se povukla, iako je, zapravo, uspela da postigne veći deo onoga što je htela.
Najveći ustupak koji je kancelarka učinila bilo je to što je pristala da novi fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), dobije ovlašćenja da može direktno da finansira posrnule banke.
Prema pričama koje su počele da kruže nakon samita, Merkelova je popustila nakon što je premijer Italije u petak zapretio da će uskratiti svoju podršku novom evropskom "paktu za rast", koji je nemačkoj kancelarki bio preko potreban da bi osvojila važne glasove u parlamentu kasnije istog dana.
Međutim, nekoliko evropskih zvaničnika reklo je za Rojters da je Merkelova zapravo nekoliko dana pre samita nagovestila da bi mogla da živi sa idejom direktne dokapitalizacije banaka.Njen uslov za to bio je da se pruži podrška jednom od ključnih zahteva Berlina, uvođenju centralne supervizije za banke, kojom bi rukovodila Evropska centralna banka.
Iako je takva supervizija načelno dogovorena u Briselu, njeni detalji i dalje su nejasni. Formiranje takvog nadzornog organa moglo bi se, međutim, posmatrati kao pobeda Merkelove i njene vizije ujedinjene, integrisane Evrope sa strogom centralizovanom kontrolom, piše Rojters.
Monti, Rahoj i Oland mogli bi da postanu svesni gubitka suvereniteta, koji proizilazi iz datog plana, kada zvaničnici EU u drugoj polovini godine dobiju detalje supervizije.
"Ton samita sigurno je učinio da njegov ishod deluje kao veliki poraz Merkelove, ali ako pogledamo suštinu onoga što je dogovoreno, ne bih rekao da je tako", rekao je zamenik direktora briselskog instituta "Brugel" Guntram Volf.
"Direktna dokapitalizacija banaka moze da usledi tak nakon što taj novi nadzorni organ bude formiran. To je bila strategija Merkelove sve vreme, 'da' za pomoć bankama, ali tek kada budu uvedene odgovarajuće kontrole", ocenio je Volf.
"Pakt za rast", vredan 120 milijardi evra, koji je najavljen u Briselu, slavljen je kao velika poreda francuskog predsednika Olanda, koji je tokom predizborne kampanje u domovini obećao da će se boriti protiv politike štednje nemačke kancelarke, da bi pronašao sredstva za pomoć recesijom pogodjenim privredama perifernih zemalja evrozone.
Međutim, njegova pobeda je više simbolična nego ubedljiva. Najveći deo sredstava za podršku privrednom rastu doći će iz već rezervisanih, ali neiskorišćenih strukturnih fondova EU.