LEGEND
- Učlanjen(a)
- 06.08.2009
- Poruka
- 24.424
[h=5]
[/h]
Južnoafrička biljka plumbago (Plumbago auriculata) omiljena je kod baštovana zbog svojih bujnih cvasti. U tropskim i suptropskim krajevima njeni ovalni listići zeleni su tokom cele godine, dok biljkama odgajanim u našim baštama listovi tokom zime opadaju. Plumbago se može gajiti kao penjačica, kojoj treba obezbediti lestvice ili mrežu oko kojih će obavijati svoje lastare, ili se može oblikovati kao žbun. U tom slučaju rano u proleće, pre nego što se pojave prvi pupoljci, treba mu odseći sve mlade izbojke, kako bi mu grane bile gušće a cvasti brojnije i krupnije.
Može se gajiti u bašti ili u saksiji. Cveta tokom celog leta, a cvetovi sa po pet latica formiraju loptaste cvasti, čiji prečnik dostiže i petnaestak centimetara. Cvetovi su najčešće svetloplavi, a mnogo ređe u baštama se mogu videti i bele cvasti sorte alba ili kobaltnoplavi cvetići poznatiji kao rojal kejp.
U vrtu najbolje uspeva na zemljištu pomešanom sa peskom, koje ne zadržava vodu. Prija mu i blago kiselo tle. Ukoliko mu listići požute, to je najčešće posledica nedostatka mangana. Kada u zemljište dodate mangan sulfat, biljka će se brzo oporaviti. Plumbago treba posaditi na sunčanom mestu, a ako je tokom letnjih dana sunce veoma jako, odgovara mu i polusenoviti deo bašte. Ukoliko raste u potpunoj senci, imaće mnogo manje cvetova. Prilikom izbora mesta na kojem ćete ga posaditi budite oprezni, jer njegovi ocvali cvetovi opadaju, ostavljajući lepljive, obojene tragove, zbog čega nije najbolji izbor kao ivično cveće uz betonske staze.
Plumbago ne podnosi najbolje jaku zimsku hladnoću, pa je bolje da ga zasadite u saksiju, koju ćete tokom toplog vremena držati u bašti ili na balkonu, a pre prvih mrazeva uneti u svetlu prostoriju koja se ne greje. Kada se ukoreni, nije mu potrebno mnogo vode, a može podneti i kraću sušu. U vreme cvetanja treba ga redovno pomalo zalivati i na svake dve nedelje u vodu dodati tečno đubrivo za cvetnice, dok zimi, tokom perioda mirovanja, zalivanje možete prekinuti ili drastično smanjiti, da koren ne bi istrulio.
Razmnožava se semenom, mladim izdancima koji niču pored biljke ili reznicama, koje se odsecaju tokom juna ili jula. Ova cvetnica brzo raste, može se orezivati isto kao živa ograda, a pošto je omiljena među leptirovima, biće pravi ukras vaše bašte u toplim danima.
Izvor
olitika
Južnoafrička biljka plumbago (Plumbago auriculata) omiljena je kod baštovana zbog svojih bujnih cvasti. U tropskim i suptropskim krajevima njeni ovalni listići zeleni su tokom cele godine, dok biljkama odgajanim u našim baštama listovi tokom zime opadaju. Plumbago se može gajiti kao penjačica, kojoj treba obezbediti lestvice ili mrežu oko kojih će obavijati svoje lastare, ili se može oblikovati kao žbun. U tom slučaju rano u proleće, pre nego što se pojave prvi pupoljci, treba mu odseći sve mlade izbojke, kako bi mu grane bile gušće a cvasti brojnije i krupnije.
Može se gajiti u bašti ili u saksiji. Cveta tokom celog leta, a cvetovi sa po pet latica formiraju loptaste cvasti, čiji prečnik dostiže i petnaestak centimetara. Cvetovi su najčešće svetloplavi, a mnogo ređe u baštama se mogu videti i bele cvasti sorte alba ili kobaltnoplavi cvetići poznatiji kao rojal kejp.
U vrtu najbolje uspeva na zemljištu pomešanom sa peskom, koje ne zadržava vodu. Prija mu i blago kiselo tle. Ukoliko mu listići požute, to je najčešće posledica nedostatka mangana. Kada u zemljište dodate mangan sulfat, biljka će se brzo oporaviti. Plumbago treba posaditi na sunčanom mestu, a ako je tokom letnjih dana sunce veoma jako, odgovara mu i polusenoviti deo bašte. Ukoliko raste u potpunoj senci, imaće mnogo manje cvetova. Prilikom izbora mesta na kojem ćete ga posaditi budite oprezni, jer njegovi ocvali cvetovi opadaju, ostavljajući lepljive, obojene tragove, zbog čega nije najbolji izbor kao ivično cveće uz betonske staze.
Plumbago ne podnosi najbolje jaku zimsku hladnoću, pa je bolje da ga zasadite u saksiju, koju ćete tokom toplog vremena držati u bašti ili na balkonu, a pre prvih mrazeva uneti u svetlu prostoriju koja se ne greje. Kada se ukoreni, nije mu potrebno mnogo vode, a može podneti i kraću sušu. U vreme cvetanja treba ga redovno pomalo zalivati i na svake dve nedelje u vodu dodati tečno đubrivo za cvetnice, dok zimi, tokom perioda mirovanja, zalivanje možete prekinuti ili drastično smanjiti, da koren ne bi istrulio.
Razmnožava se semenom, mladim izdancima koji niču pored biljke ili reznicama, koje se odsecaju tokom juna ili jula. Ova cvetnica brzo raste, može se orezivati isto kao živa ograda, a pošto je omiljena među leptirovima, biće pravi ukras vaše bašte u toplim danima.
Izvor
olitika