- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.981
Plitki i duboki razgovori: SREĆNI NE TRAČARE
Čini se da razgovori o najbitnijim stvarima doprinosi osećanju sreće, dok tračarenje ispunjava srce prazninom
Profesor Alesandro Pankonezi s Informatičkog fakulteta u Rimu s dva asistenta drži neobičan tečaj. Reč je o mehanizmu širenja tračeva putem društvenih mreža na Internetu. Naziv predmeta koji predaje profesor Pankonezi glasi „Teorema širenja tračeva i njihova provodljivost”. Cilj predavanja jeste da pruži odgovor na jednostavno pitanje: ako ti nešto kažem, a ti to preneseš prijateljima putem društvenih mreža, kao što su Fejsbuk, Tviter ili Maj spejs, koliko će biti potrebno da ta vest dođe do trećeg, četvrtog, petog korisnika mreže?
Odgovor bi mogao da bude i zabrinjavajući, odnosno zadovoljavajući za one koji se bave reklamom. Vest koja se širi Internetom, i to nezvanično, može da dostigne nezamislivu brzinu, te da obiđe planetu za manje od minuta. U tom pogledu Internet je moćno oruđe i po ko zna koji put pokazuje svoje višestruko lice.
Ali, vratimo se tračevima.
Reci mi o čemu govoriš, pa ću ti reći koliko si srećna osoba! To je kratak zaključak novog istraživanja psihologa s Univerziteta u Sent Luisu (SAD). Cilj istraživanja bio je da uspostavi vezu između tema o kojima ljudi razgovaraju i raspravljaju – i osećanja sreće. Prema mišljenju Simin Vazir, doktora psihologije, inače vođe ovog istraživanja, ukoliko neka osoba razgovore s prijateljima i saradnicima svede samo na tračarenje, posle izvesnog vremena osetiće duboko nezadovoljstvo. Suprotno će se desiti ukoliko ta osoba bude vodila važne razgovore o onome što je ključno za život, što obuhvata najveća lična saznanja.
Istraživači su tokom četiri dana snimali čavrljanja sedamdeset devetoro studenata koledža i onda upoređivali s njihovim trenutnim osećanjem sreće. Dakle, podvrgavali su ih nekoj vrsti psihološkog ispitivanja. Ispostavilo se da su najzadovoljniji oni studenti koji su vodili duboke i misaone razgovore o stvarima koje ih suštinski zanimaju. Još nešto je izašlo na videlo: da je sreća među mladima obrnuto srazmerna vremenu koje provedu sami.
Profesorka Vazir došla je do dva, takoreći oprečna, zaključka. S jedne strane, čini se da razgovori o najbitnijim stvarima doprinose osećanju sreće. S druge strane, moguće je da i inače srećni ljudi nemaju potrebe da ogovaraju i vode plitke razgovore, već raspravljaju o suštinskim stvarima.
Autor:
M. O.
Ilustrovao:
Dobrosav Bob Živković
Izvor: Politikin Zabavnik
Čini se da razgovori o najbitnijim stvarima doprinosi osećanju sreće, dok tračarenje ispunjava srce prazninom
Profesor Alesandro Pankonezi s Informatičkog fakulteta u Rimu s dva asistenta drži neobičan tečaj. Reč je o mehanizmu širenja tračeva putem društvenih mreža na Internetu. Naziv predmeta koji predaje profesor Pankonezi glasi „Teorema širenja tračeva i njihova provodljivost”. Cilj predavanja jeste da pruži odgovor na jednostavno pitanje: ako ti nešto kažem, a ti to preneseš prijateljima putem društvenih mreža, kao što su Fejsbuk, Tviter ili Maj spejs, koliko će biti potrebno da ta vest dođe do trećeg, četvrtog, petog korisnika mreže?
Odgovor bi mogao da bude i zabrinjavajući, odnosno zadovoljavajući za one koji se bave reklamom. Vest koja se širi Internetom, i to nezvanično, može da dostigne nezamislivu brzinu, te da obiđe planetu za manje od minuta. U tom pogledu Internet je moćno oruđe i po ko zna koji put pokazuje svoje višestruko lice.
Ali, vratimo se tračevima.
Reci mi o čemu govoriš, pa ću ti reći koliko si srećna osoba! To je kratak zaključak novog istraživanja psihologa s Univerziteta u Sent Luisu (SAD). Cilj istraživanja bio je da uspostavi vezu između tema o kojima ljudi razgovaraju i raspravljaju – i osećanja sreće. Prema mišljenju Simin Vazir, doktora psihologije, inače vođe ovog istraživanja, ukoliko neka osoba razgovore s prijateljima i saradnicima svede samo na tračarenje, posle izvesnog vremena osetiće duboko nezadovoljstvo. Suprotno će se desiti ukoliko ta osoba bude vodila važne razgovore o onome što je ključno za život, što obuhvata najveća lična saznanja.
Istraživači su tokom četiri dana snimali čavrljanja sedamdeset devetoro studenata koledža i onda upoređivali s njihovim trenutnim osećanjem sreće. Dakle, podvrgavali su ih nekoj vrsti psihološkog ispitivanja. Ispostavilo se da su najzadovoljniji oni studenti koji su vodili duboke i misaone razgovore o stvarima koje ih suštinski zanimaju. Još nešto je izašlo na videlo: da je sreća među mladima obrnuto srazmerna vremenu koje provedu sami.
Profesorka Vazir došla je do dva, takoreći oprečna, zaključka. S jedne strane, čini se da razgovori o najbitnijim stvarima doprinose osećanju sreće. S druge strane, moguće je da i inače srećni ljudi nemaju potrebe da ogovaraju i vode plitke razgovore, već raspravljaju o suštinskim stvarima.
Autor:
M. O.
Ilustrovao:
Dobrosav Bob Živković
Izvor: Politikin Zabavnik