Platon ili Arstotel ?

[Eter]

Platon ili Aristotel ?

Platon je tvorac idealizma. Po njegovom zaključivanju i opažanju svet počiva na idejama.
Aristotel je učenik Platonov i on je tvorac filozofskog pravca po imenu - materijalizam. Aristotel smatra da je osnov svega materija.

Jedan zid u papskim prostorijama prikazuje ,,Atinsku školu'' ili skup svih mislilaca antičke Grčke.
Ovaj zid oslikao je, freskom tehnikom, italijanski slikar Rafaelo Santi. On je bio cenjeni umetnik tadašnjice.
Na zidu su prikazani Platon i Aristotel u centru.

Ovo je detalj iz pomenute slike ...

Aristotel pokazuje rukom na dole, na sve ono što ga okružuje, na materiju, dok Platon ukazuje na nebo, na ideje, na sve ono nematerijalno što je osnov svega zemaljskog.

Sada kada znate priču i simboliku koja me je očarala, imam pitanje za sve vas.

Koga podržavate, Aristotela ili Platona, sudeći po filozofskim pravcima koje su osnovali? ... i na osnovu čega!?

 

[Jurivaka]

Podržavanje nije dobar izraz. Liči mi na navijanje. Kojem smo poimanju svijeta bliži - idealističkom ili materijalističkom, bolji je izraz. Idealizam, naročito onaj metafizički, kod koga je u bitku svega ideja i koji spekuliše o idealnoj realnosti, za mene je previše daleko, upravo od te realnosti. Ne može postojati ideja izvan samoga bića, a upravo to sugeriše idealizam. Aristotel se s pravom okrenuo protiv svog učitelja, jer je shvatio da je u osnovi svega materija. Danas je to bjelodano. Naša Zemlja, mi sami, cijeli svemir, sastavljeni su od atoma, čija konfiguracija i količina, određuju oblike materije koju poznajemo. Savremena nauka nema više nikakve dileme oko toga. Ono oko čega još uvijek ima dilemu, ili, bolje rečeno, što još uvijek nije u potpunosti uspjela da definiše, jeste upravo atom i njegova zagonetna struktura. Mnogi naučnici smatraju kada otkriju tajnu atoma, otkriće i tajnu svemira, jer da bi se shvatila neka mega struktura, moraju se prvo spoznati najsitniji detalji onoga od čega je stvorena.

 

[Armag]

Glasao za Aristotela,njega vise cenim,tj vise verujem u njegovo misljenje...Mada postujem i Platonov rad...

 

[hefajst]

Platon,naravno...Bolji je od aristotela i po knjizevnom daru i po genioznosti i po filozofskom erosu.

 

[betelgeuse]

Емотивно на Платона.smile3

 

[Andjela 7]

Idealističkom Platonu koji ukazuje na nebo, na ideje, na sve ono nematerijalno što je osnov svega zemaljskog.

 

[sendi]

"Drag mi je Platon ali istina mi je draza" - Aristotel.
Aristotel,mislim da je uspevao primenom svog logickog znanja da,sve sto je tema rasprave,dobije pravilnu definiciju.


definiciju

 

[piccolo637]

Podržavanje nije dobar izraz. Liči mi na navijanje. Kojem smo poimanju svijeta bliži - idealističkom ili materijalističkom, bolji je izraz. Idealizam, naročito onaj metafizički, kod koga je u bitku svega ideja i koji spekuliše o idealnoj realnosti, za mene je previše daleko, upravo od te realnosti. Ne može postojati ideja izvan samoga bića, a upravo to sugeriše idealizam. Aristotel se s pravom okrenuo protiv svog učitelja, jer je shvatio da je u osnovi svega materija. Danas je to bjelodano. Naša Zemlja, mi sami, cijeli svemir, sastavljeni su od atoma, čija konfiguracija i količina, određuju oblike materije koju poznajemo. Savremena nauka nema više nikakve dileme oko toga. Ono oko čega još uvijek ima dilemu, ili, bolje rečeno, što još uvijek nije u potpunosti uspjela da definiše, jeste upravo atom i njegova zagonetna struktura. Mnogi naučnici smatraju kada otkriju tajnu atoma, otkriće i tajnu svemira, jer da bi se shvatila neka mega struktura, moraju se prvo spoznati najsitniji detalji onoga od čega je stvorena.

Ideja ne da moze nego nuzno mora postojati izvan bica. Ti verovatno imas ono uobicajeno poimanje postojanja i nepostojanja gde pravis kvalifikaciju u odnosu na samu pojavu. Ako si razmisljao o pojmu nista mogao si da uvidis da postojanje nema svoju suprotnost. Duh je primaran a materija je sekundarna i za to postoje neoborivi dokazi. Istu gresku pravis i ti polazeci od onoga sto je opazeno a ne od onoga koji opaza. Ti pod idejom verovatno mislis na neku sliku koju covek moze da zamisli pa zakljucujes da ta slika ne postoji van mene kao svesnog bica. Platonove ideje su daleko od toga. Ne stvara materija duh nego je duh uslov za egzistenciju svega promenljivog. On sam ostaje nepromenjen u svojoj biti dok materija uvek ide uz predstavu, materija je projekcija uvek izvedena iz bica, ona nema stvarnost po sebi kako je to jos Barkli dokazao. Objekat koji vise ne gledas nije i dalje objekat vec stvar po sebi. Tvoje secanje na neki predmet koji si gledao je zapravo secanje na percepciju a ne na objekat. Stvar po sebi ne mozes videti jer te upravo sopstvena svest zaklanja od nje. Ti naravno zamisljas da svet i bez tebe postoji isti takav i kad ga ne posmatras...to je najveca zabluda covecanstva. Potpuno nesvesni da je opazajni svet gradja razuma i da uklanjanjem svesti ne ostaje nikakav duplikat sam za sebe.

Podržavanje nije dobar izraz. Liči mi na navijanje. Kojem smo poimanju svijeta bliži - idealističkom ili materijalističkom, bolji je izraz. Idealizam, naročito onaj metafizički, kod koga je u bitku svega ideja i koji spekuliše o idealnoj realnosti, za mene je previše daleko, upravo od te realnosti. Ne može postojati ideja izvan samoga bića, a upravo to sugeriše idealizam. Aristotel se s pravom okrenuo protiv svog učitelja, jer je shvatio da je u osnovi svega materija. Danas je to bjelodano. Naša Zemlja, mi sami, cijeli svemir, sastavljeni su od atoma, čija konfiguracija i količina, određuju oblike materije koju poznajemo. Savremena nauka nema više nikakve dileme oko toga. Ono oko čega još uvijek ima dilemu, ili, bolje rečeno, što još uvijek nije u potpunosti uspjela da definiše, jeste upravo atom i njegova zagonetna struktura. Mnogi naučnici smatraju kada otkriju tajnu atoma, otkriće i tajnu svemira, jer da bi se shvatila neka mega struktura, moraju se prvo spoznati najsitniji detalji onoga od čega je stvorena.

Pojavu ne mozes objasnjavati pojavom. Sustina postojanja nije u saznanju i bilo kakvim opazajnim slikama. Naucnim otkricima bavis se upravo pojavom, uvek ces otkrivati novo i novo i opet novo nikad na taj nacin neces doci do same sustine koja bi u tom slucaju bila resenje svega. To je kao kada bi analizirao brojeve od 1 pa tako u beskonacnost medjutim nista od toga nije sustina. Sustina je u nuli(0) i potpuno je izvan tog lanca jer nula je nista za nase saznanje a sama po sebi je SVE. Ona je osnovna supstancija svega sto jeste nepojmljiva umu. Na taj nacin imaces samo smenu iluzije. Otkrijes nesto pa onda odmah iza toga opet nesto pa opet nesto i tako u vecnost. To je ispravno i korisno za samu nauku ali time ne dolazis do sustine niti nauka do nje uopste moze doci. Takodje nastajanje i nestajanje vazi jedino u razumu i samo u razumu ali da ne komplikujem imas dobar primer.
Ako bi uzeli olovku i povukli jednu liniju imali bi najobicniji akt volje ako bi sad tu liniju poceli da analiziramo onda bi bila slozena do beskonacnosti ali jedina slozenost tu dolazi od intelekta iako je u osnovi svega bio najprostiji akt volje koji nije vezan tim lancem.

 

[Gospodin Sutikva]

Platon ili Aristotel?

Moj odgovor jest: sinteza i nadilaženje Platona i Aristotela u Tome Akvinskoga

 

[mamo 69]

platon, svijet u idejama
aristotel, ideja u svijetu