- Učlanjen(a)
- 26.09.2009
- Poruka
- 7.369
Planiranje vrta
Izgradili ste kuću, svejedno gde, u gradu ili na selu, u brdima, ravnici, kraj mora ili jezera (potoka) i sve je u redu, osim jedne na oko sitnice, praznog prostora oko kuće. Pri njegovom uređenju već se na početku dvoumimo između želja i mogučnosti, ekoloških uslova, estetskih aspekata i običaja sredine. Sve te elemente treba prilagoditi ekonomskim mogućnostima izdradnje i održavanja, da bi nam vrt bio zaista od koristi odnosno da bi poboljšali stanovanje, pružili ugodan boravak, a i korist, ukoliko odlučimo da u delu dvorišta posadimo voćke ili povrće.
Kao što vidite, uređenje i nije tako jednotavno, jer zahteva mnogo više znanja i umeća, nego sto se to čini. Stoga pođimo od početka. Ispravno je samo ako kuću i dvorište uporedno projektujete kako bi se prostor najracionalnije iskoristio i greške svele na minimum. Na taj način možemo postići da boravak u kući i vrtu bude sinteza našeg shvatanja života a ne nešto što unosi nesklad i podvojenost, što stvara samo probleme.
Ako nam postane teret, vrt je osuđen na zapuštenost. Slična mu je sudbina i ako ga shvatimo samo kao ukras kuće, bez svega onoga što pruža ugodnom stanovanju. Tada obično čeka bolje dane, kao sav ostali luksuz, posebno u nedostatku vremena. Ako ga i uradite, u vremenskom ili financijskom škripcu verovatno ćete ga zapustiti, kao što smo zapustili i brojne perivoje u svim našim sredinama.
Dakle, vrt ili perivoj mora postati potreba odrežene sredina, jer u suprotnom budućnost mu bas i nije sjajna.
Projektovanje vrta
Osiguranje podloge
Podaci o ekološkim i subjektivim elementima
Zatim skupite sve podatke o klimi i mikroklimi, tlu, nadmorskj visini, uticaju okoline na vrt (susedne zgrade, promet, odnos
ljudi...). Sve te elemente koji utiču na rast biljaka zovemo ekološki uslovi, odnosno uslovi sredine.
Stanišni uslovi diktiraju nam osnovne smerove oblikovanja perivoja. Na primer, ako je teren izložen buri (hladan) nećete saditi bilje osetljivo na hladnoću.
Na plitkom kamenitom tlu sve vrste koje zahtevaju kvalitetnije tlo, nece dugo opstati kao sto su: grmovi, lukovice, ruže, trajnice, tratina i brojna stablašice, naravno ovo sve važi ukoliko ne nanesete veci sloj zemlje. Ako nema dovoljno količine vode, onda je pogodno da se uzgaja autohtono bilje, tj. kserofitne vrste. Jaka zasena od okolinih objekata diktira sadnju biljaka kojima pogoduju ovakvi uslovi.
Određivanje vrste bilja za vrt, ograde i stepenica
Na redu je razrada koncepcije vrta tj. prilagođavanje želje mogućnostima na temelju objektivnih ekoliških uslova koje smo već opisali i subjektivnih elemenata (slobodno vreme, ekonomske mogućnosti, tehnika rada, mogućnost održavanja, znanje i umeće). Zato nastojte da vam vrt bude lep, skladan ali i što jednostavniji za održavanje. Drugim rečima, posadite što više grmova i stablašica, da vam se odmor ne pretvori u umor. Ako pak vrtu možete posvetiti više vremena, to će biti višestruko nagrađeno zadovoljstvom i uživanjem u samom vrtu.
Kad ocenite mogućnost razradite vrtne površine, najpre ih ogradite, a zatim s obzirom na nagib zemljišta odlučite se za zidove i stepenice. U zavisnosti od veličine vrta odredite i mesto za odmor i eventualno bazen. Zatim razmestite biljne skupove tj. visokom, nisko i prizemno rastinje. Pri tome odredite i koje tačke treba sačuvati, od čega treba izolovati efekte koje želite postići, te kako ih povezati stazama i puteljcima. Uz puteljak možemo postaviti koju klupu i instalacije (lampe), ako zato imamo mogučnosti i potrebe.
Izbor biljnih vrsta je najosetljivija faza pri projektivanje vrtam jer svaka biljka treba ispunavati ekološke, funkcionalne i estetske kriterijume. To znači da može dobro upevati na odredjenom mestu, da je usklađen sa ambijentom te da ima određenu namenu.
Lep vrt znači da je postignuto jedinstvo unutrašnjeg i spoljneg prostora, da su pogođene mere (veličina, oblik i boje), da su svi elementi u ravnoteženi, odnosno da je vrt usklađen. Dakle, isto kao i kod drugih grana likovne umetnosti, samo što tu koristimo žive oblike, koji su dinamični, s obzirm na vreme, dan-noć, godišnje doba i starenje, a uvek bi morali biti lepi i privlačni.
To nije lako postići. Uzmimo za primer pročelje zgrade. Hteli bismo ga delom sakriti, omekšati. Šta odabrati? Puzavicu, grm ili stablašicu.
Puzavica traži potporu. Ako se penje sama, uza zid može lako privući razne insekte i sitne životinje. Grm je malih dimenzija. Stablašica je bolja. Ali ako je u blizini instalacija (vodovodne cevi ili sl.) stablašica će je brzo obrasti i začepiti. Da li će nam zakloniti sunce? Ili ugroziti okolni prostor i vizure, šta će biti kad odraste jer brojne stablašice granama i krošnjom ugrožavaju kuću i krov. Zato treba dobro razmislitit i naći najpogodnije rešenje.
Nekoliko praktičnih saveta:
●najbolju zvučnu izolaciju postići ćete sadnjom zelene ograde
●neugledne zidove, osobito betonske, sakrijte penjačicama, a susedne zgrade stablašicama ili grmovima.
●ulazak u kuću neka bude atraktivan, kao i prostor vrta gde najradije boravite.
●bilje koje ste zatekli na tlu nastojte sačuvati i ukomponovati s ostalim zelenilom. Isto tako sačuvajte po koju prirodnu stenu
●Oplemenite je puzavicom ili sukulentom (kaktusom) i postići ćete vrlo lep efekat
●pripazite da prostor bude u više nivoa, da vrt buja, da ima više dimenzija.
●obratite pažnju na boje. Mnogi su parkovi i vrtovi jednobojni a to nije efektno
●naša priroda obiluje mirnim (hladnim) bojama: zelene livade, šume, kamen. Tople boje, žuta i crvena odlučno se uklapaju u tu sredinu i oživljavaju vrt. Bojom se postižu i mnogi optički efekti. Svetlim bojama vizuelno se uvećava prostor, dok ga jarke boje smanjuju. Igrom boja, odnosno sadnjom svetlijeg bilja možete postići optički efekat povećanja vrta
●ako je vrt mali ne sadite previše boja jer ćete još više smanjiti prostor. Ne gušite kuću visokim rastinjem, otvorite vizure pa še perspektiva i prostor izgledati veći.
Izgradili ste kuću, svejedno gde, u gradu ili na selu, u brdima, ravnici, kraj mora ili jezera (potoka) i sve je u redu, osim jedne na oko sitnice, praznog prostora oko kuće. Pri njegovom uređenju već se na početku dvoumimo između želja i mogučnosti, ekoloških uslova, estetskih aspekata i običaja sredine. Sve te elemente treba prilagoditi ekonomskim mogućnostima izdradnje i održavanja, da bi nam vrt bio zaista od koristi odnosno da bi poboljšali stanovanje, pružili ugodan boravak, a i korist, ukoliko odlučimo da u delu dvorišta posadimo voćke ili povrće.
Kao što vidite, uređenje i nije tako jednotavno, jer zahteva mnogo više znanja i umeća, nego sto se to čini. Stoga pođimo od početka. Ispravno je samo ako kuću i dvorište uporedno projektujete kako bi se prostor najracionalnije iskoristio i greške svele na minimum. Na taj način možemo postići da boravak u kući i vrtu bude sinteza našeg shvatanja života a ne nešto što unosi nesklad i podvojenost, što stvara samo probleme.
Ako nam postane teret, vrt je osuđen na zapuštenost. Slična mu je sudbina i ako ga shvatimo samo kao ukras kuće, bez svega onoga što pruža ugodnom stanovanju. Tada obično čeka bolje dane, kao sav ostali luksuz, posebno u nedostatku vremena. Ako ga i uradite, u vremenskom ili financijskom škripcu verovatno ćete ga zapustiti, kao što smo zapustili i brojne perivoje u svim našim sredinama.
Dakle, vrt ili perivoj mora postati potreba odrežene sredina, jer u suprotnom budućnost mu bas i nije sjajna.
Projektovanje vrta
Osiguranje podloge
Pre projektovanja vrta svakako treba osigurati podlogu. Ukoliko je nemate, možete je uraditi i sami, ali sigruno neće biti tako precizna kao geodetska podloga. Nacrt, pa i obična skica uštedeće vam mnogo truda, grešaka, lutanja, promašaja, privremenih ređenja, a time i troškova. Lakše je greške ispravljati na papiru, nego u prirodi.
Podloga neka bude u srazmeri 1:50 ili 1:100 što znači da svakih 50cm u prirodi na skici (na crtežu) zauzima 1cm, odnosno, kod srazmere 1:100, 1m u prirodi odgovara 1cm na skici (crtežu).
Podloga neka bude u srazmeri 1:50 ili 1:100 što znači da svakih 50cm u prirodi na skici (na crtežu) zauzima 1cm, odnosno, kod srazmere 1:100, 1m u prirodi odgovara 1cm na skici (crtežu).
Podaci o ekološkim i subjektivim elementima
Zatim skupite sve podatke o klimi i mikroklimi, tlu, nadmorskj visini, uticaju okoline na vrt (susedne zgrade, promet, odnos
Stanišni uslovi diktiraju nam osnovne smerove oblikovanja perivoja. Na primer, ako je teren izložen buri (hladan) nećete saditi bilje osetljivo na hladnoću.
Na plitkom kamenitom tlu sve vrste koje zahtevaju kvalitetnije tlo, nece dugo opstati kao sto su: grmovi, lukovice, ruže, trajnice, tratina i brojna stablašice, naravno ovo sve važi ukoliko ne nanesete veci sloj zemlje. Ako nema dovoljno količine vode, onda je pogodno da se uzgaja autohtono bilje, tj. kserofitne vrste. Jaka zasena od okolinih objekata diktira sadnju biljaka kojima pogoduju ovakvi uslovi.
Određivanje vrste bilja za vrt, ograde i stepenica
Na redu je razrada koncepcije vrta tj. prilagođavanje želje mogućnostima na temelju objektivnih ekoliških uslova koje smo već opisali i subjektivnih elemenata (slobodno vreme, ekonomske mogućnosti, tehnika rada, mogućnost održavanja, znanje i umeće). Zato nastojte da vam vrt bude lep, skladan ali i što jednostavniji za održavanje. Drugim rečima, posadite što više grmova i stablašica, da vam se odmor ne pretvori u umor. Ako pak vrtu možete posvetiti više vremena, to će biti višestruko nagrađeno zadovoljstvom i uživanjem u samom vrtu.
Kad ocenite mogućnost razradite vrtne površine, najpre ih ogradite, a zatim s obzirom na nagib zemljišta odlučite se za zidove i stepenice. U zavisnosti od veličine vrta odredite i mesto za odmor i eventualno bazen. Zatim razmestite biljne skupove tj. visokom, nisko i prizemno rastinje. Pri tome odredite i koje tačke treba sačuvati, od čega treba izolovati efekte koje želite postići, te kako ih povezati stazama i puteljcima. Uz puteljak možemo postaviti koju klupu i instalacije (lampe), ako zato imamo mogučnosti i potrebe.
Lep vrt znači da je postignuto jedinstvo unutrašnjeg i spoljneg prostora, da su pogođene mere (veličina, oblik i boje), da su svi elementi u ravnoteženi, odnosno da je vrt usklađen. Dakle, isto kao i kod drugih grana likovne umetnosti, samo što tu koristimo žive oblike, koji su dinamični, s obzirm na vreme, dan-noć, godišnje doba i starenje, a uvek bi morali biti lepi i privlačni.
To nije lako postići. Uzmimo za primer pročelje zgrade. Hteli bismo ga delom sakriti, omekšati. Šta odabrati? Puzavicu, grm ili stablašicu.
Puzavica traži potporu. Ako se penje sama, uza zid može lako privući razne insekte i sitne životinje. Grm je malih dimenzija. Stablašica je bolja. Ali ako je u blizini instalacija (vodovodne cevi ili sl.) stablašica će je brzo obrasti i začepiti. Da li će nam zakloniti sunce? Ili ugroziti okolni prostor i vizure, šta će biti kad odraste jer brojne stablašice granama i krošnjom ugrožavaju kuću i krov. Zato treba dobro razmislitit i naći najpogodnije rešenje.
Nekoliko praktičnih saveta:
●najbolju zvučnu izolaciju postići ćete sadnjom zelene ograde
●neugledne zidove, osobito betonske, sakrijte penjačicama, a susedne zgrade stablašicama ili grmovima.
●ulazak u kuću neka bude atraktivan, kao i prostor vrta gde najradije boravite.
●bilje koje ste zatekli na tlu nastojte sačuvati i ukomponovati s ostalim zelenilom. Isto tako sačuvajte po koju prirodnu stenu
●Oplemenite je puzavicom ili sukulentom (kaktusom) i postići ćete vrlo lep efekat
●pripazite da prostor bude u više nivoa, da vrt buja, da ima više dimenzija.
●obratite pažnju na boje. Mnogi su parkovi i vrtovi jednobojni a to nije efektno
●naša priroda obiluje mirnim (hladnim) bojama: zelene livade, šume, kamen. Tople boje, žuta i crvena odlučno se uklapaju u tu sredinu i oživljavaju vrt. Bojom se postižu i mnogi optički efekti. Svetlim bojama vizuelno se uvećava prostor, dok ga jarke boje smanjuju. Igrom boja, odnosno sadnjom svetlijeg bilja možete postići optički efekat povećanja vrta
●ako je vrt mali ne sadite previše boja jer ćete još više smanjiti prostor. Ne gušite kuću visokim rastinjem, otvorite vizure pa še perspektiva i prostor izgledati veći.