Plan zasnivanja travnjaka

[Nostradamus]

Pre zasnivanja travnjaka, polaganjem busena ili setvom potrebno je napraviti plan. Treba definisati šta se želi, odnosno šta se očekuje od travnjaka, te izabrati smesu setve trava koja će odgovarati njegovoj željenoj nameni. Danas postoji specijalne smeše semena trava za travnjake. Stoga treba dobro proučiti sta se nudi u prodaji semena ili busena pre nego sto se odlučimo za kupovinu. Ako se počinje od početka, a nema vremena i novca da se u basti uradi sve, najlakse je zasejati celu povrsinu.
Pažljivo dizajniran travnjak odaje utisak većeg prostora baste nego što stvarno jeste. Oblik travnjaka zavisi od njegove veličine i ličnog zahteva. Kvadratni i pravougaoni su lakši za zasnivanje i negu travnjaka. Ivice sa oštrim uglovima i krivim linijama treba izbegavati jer otežavaju košenje.
Staze se idealno uklapaju kada su na stranama travnjaka, ali ako se mora neka nastaviti preko njega, onda je treba uskladiti sa linijama oznake, u pravcu koji ce se najčesće koristiti. Naravno, mora se voditi računa da su oznake postavljene dovoljno duboko kako bi se izbeglo oštećenje noža kosilice. Travne staze između leja treba da su zbog lakšeg kretanja, širine do 75 cm. Prirodna kosina travnjaka može se iskoristiti da, da lep efekat, ali ako je površina dovoljno velika a kosina nije oštra. Ako se predviđa mogućnost igranja fudbala u parku ili bio-bašti, treba ostaviti dosta slobodne površine travnjaka. Ivičnjaci na baštenskim “ostrvima” su podložni gaženju, pa ih treba izbegavati, osim ako travnjak nije odgovarajuće veličine. Ako je reč o travnjaku okućnica, treba ostaviti prostor za sušenje veša (za kanap). On treba da je što dalje od drveća i žbunja da se odeća ne bi na njih kačila. Da bi se izbeglo nošenje teških korpi sa vešom na velike razdaljine ovaj deo travnjaka treba da je bliže kući, odvojenj od nje samo stazom. Pogled iz kuće prema travnjaku daje prednost i čini baštu većom nego što ona stvarno jeste.
Kod zasnivanja kvalitetnih travnjaka treba se pridržavati osnovnih bioloških zahteva trava za njihov normalan rast i razvoj, a to su: dovoljno hrane, vode i vazduha u zoni korenovog sistema. Ove zahteve ispunjavaju jedino humusna-peskovita zemljišta. Dakle, za trave su mnogo povoljnija peskovitija od kompaktnih ili zbijenih, glinovitih zemljišta. Na teškim glinovitim zemljištima koren trave ne prodire duboko u zemljište, u sušnom periodu pati od nedostatka vode, dok u vlažnom periodu voda se teško proceđuje u dublje slojeve, pa trave pate od prekomerne vaznosti zemljišta.
U cilju poboljšanja zemljišta, za setvu i podizanje kvalitetnog travnjaka, potrebno je na teškim, glinovitim zemljištima drenažom odvesti suvišnu vodu,a dodavanjem peska smanjivati udeo gline, time će se poboljšati vazdušne osobine zemljišta. Na jako peskovitim zemljištima potrebno je dodavati treset, kompost ili neko humusno zemljište, kako bi se povećao vodni kapacitet zemljišta.

 

[Nostradamus]

pripremom zemljista, pre setve trave ili polaganje busenova, moze se ocekivati da ce novoformirani travnjak biti dugo u dobroj kondiciji. Plitka obrada zemljista i predsetvena priprema grabuljanjem da se poravna povrsina, u vecini slucajeva, izaziva kasnije ozbiljne probleme, pogotovo ako se radi o teskom zemljistu. Najbolje vreme za pripremu mesta za setvu travnjaka je 6 meseci pre setve ili polaganje busena. Tako ce biti vremena za temeljno obavljanje posla i dovoljno vremena za sleganje zemljista.
Prema tome, ako ce se travnjak formirati u prolece sve teske poslove uraditi predhodne jeseni. U jesen treba obaviti osnovnu obradu zemljista (orati ili asoviti), a setvu obaviti u prolece. Ako se zeli ovaj posao obaviti valjano, treba ga raditi po etapama.
Ciscenje zemljista je prva etapa. Ako se pocinje sa radom na novoj povrsini, prvo ukloniti povrsinse odpadne materijale, kao sto su : cigle, parcad cementa, gradjevinski sut, smeće i dr. sto je ostalo posle gradnje. Ovi materijali mogu se kasnije pokazati veoma korisnim, ako treba da se izvrsi drenaza povrsine, zato ih ne treba bacati.
Gornji sloj zemljista skinuti i ukloniti sa mesta ili kasnije koristiti za nivelisanje podloge. Busenove grube trave i korova treba odneti na pogodno mesto za kompostiranje. Kompost za upotrebu je spreman za 3-12 meseci. Najbolje vreme za ovaj posao je leto i jesen, ako nije neophodno ravnanje zemljista.

 

[Nostradamus]

Ako se pocinje sa zasnivanjem travnjaka na staroj, zapustenoj povrsini zemljista, onda je dobro da se iskopaju i uklone korovi sa dubokim korenom (zelje, kopriva, cicoka i zova). One mogu biti uklonjeni i kada se pocne prekopavanje zemljista, ali manji korovi u porastu cesto ostaju.
Takodje, za suzbijanje korovskih biljaka, mogu se koristiti herbicidi da bi se ocistilo zakorovljeno zemljiste. Totalne herbicite treba primeniti jedino ako ce setva ili polaganje busena biti najmanje 6 meseci kasnije. Selektivni herbicidi bazirani na dikvatima i parakvatimasu korisni za eliminisanje jednogodisnjih korova, ali nece unistiti korove sa dubokim korenom, posebno visegodisnje kao sto su pirevinu, zubacu ili vrstu roda Rumex sp. koje treba iskopati rucno.
Ako je zemljiste obraslo drvenastim korovima, kao sto je trnoviti grm (veliki vucac), treba isprskati sa herbicidima za drvenaste biljke, pa ce biti unisteni i drugi otporni visegodisnji korovi kao sto su kopriva i dr.

 

[Nostradamus]

Ukoliko se zeli zasnivati travnjak na postojecoj zapustenoj travnoj povrsini, pre obrade zemljista, mogu se primeniti totalni herbicidi za potpuno unistenje vegetacije ili pak asovom skinuti stari busen. Pri tom, voditi racuna da se ne skine suvise gornjeg sloja, jer je njegova zamena skupa. Sa povrsine treba ukloniti vece zbunje i drvece, osim ako nisu od posebne vaznosti, za njihovo ostajanje u travnjaku. Niske grane drveca mogu biti problem pri obradi zemljista i kosenju. Tamo gde je moguce odseci ih u ravni sa stablom. Treba se truditi da se iz zemljista ukloni sto vise korena, a narocito onog koje dosta crpi hranu iz zemljista, kao sto su tresnja i sljiva i dr. jer ce kasnije vadjenje zila biti veoma tesko

 

[Nostradamus]

Ravnanje i profilisanje povrsine zemljista je druga etapa u zasnivanju travnjaka, prema zahtevima za konacni izgled travnjaka. Prema svega, treba ukloniti gornji sloj na pogodno mesto. Uraditi sva neophodna ravnanja donjeg sloja. Kada se ostvari zeljeni stepen poravnatosti terena, vratiti gornji sloj zemljista ociscenog suta i korova. Nakon ponovnog vracanja i postavljanja gornjeg sloja zemljista na svoje mesto, donji deo ne sme da izbija na povrsinu. Ako je gornji sloj tanji od 15 cm, treba dodati humusnog zemljista. Ukoliko u gornjem sloju zemljista ima kamena, gradjevinskog suta ili korova, onda celokupnu kolicinu zemljista sa gornjeg sloja dovesti sa strane. Leto je najbolje vreme za ovaj posao. Drenaza zemljista je treca etapa u zasnivanju travnjaka, a predstavlja odvodjenje suvisne vode (odvodnjavanje). Ako je zemljiste tesko, prirodna drenaza losa, neki vid drenaze je neophodan ili ce novi travnjak biti brzo unisten. Kada je ravnanje uradjeno, postaviti sistem drenaze kada se obavlja profilisanje povrsine. Ako ravnanje nije obavljeno, postaviti sistem drenaze kada se kopa.

 

[Nostradamus]

Uopsteno gledajuci, ako je osnovna obrada zemljista odgovarajuce obavljena, obezbedice se dovoljna drenaza. Za neke delove povrsine travnjaka, ovo nije mozda dovoljno, pogotovo ako je ispod setvenog sloja, sloj teskog zemljista. Ako ulegnuca nisu velika, ravnanje sa okolnim zemljistem moze pomoci da se resi problem, ali gde ovo nije izvodljivo, mora se postaviti drenaza.
Da bi se proverilo da li sa povrsine travnjaka postoji adekvatan odvod vode, treba po povrsini iskopati nekoliko jama (do 60 cm dubine) i posmatrati koliko treba vremena da voda ode u dublje slojeve. Ako voda nestane za 7 dana, dodatna drenaza nije potrebna. Gde je zadrzavanje vode ograniceno na manju povrsinu, dreniranje se moze poboljsati kopanjem odvoda ili jama za vodu na mestu gde se ona najduze zadrzava. Treba iskopati jamu siroku do 1 m i duboku 1-1.5 m, iispuniti je 2/3 sa krupnim sutom, potom sloj sitnog kamenja, sljunka ili pepela i dobro utabati, potom prekriti sa slojom od 35 cm dobrim zemljistem.
Medjutim, ako je potrebno drenirati celu povrsinu travnjaka, onda je posao mnogo slozeniji pa su potrebna veca sredstva i vise rada.

 

[Nostradamus]

Sistem za drenazu: jedan od sistema izgradnje drenaze je slojevitost formiranja zemljisnog profila po celoj povrsini I to :
- 40 cm krupnog kamena ili cigla,
- 10 cm sitnog kamena i sljunka,
- 25 cm gornji sloj od najkvalitetnijeg zemljista.
Najbolji nacin je izgradnja odvoda za vodu na najnizem delu travnjaka.
Efikasniji nacin dreniranja je da se postavi sloj polomljenih cigli, sljunka i dr. u dubljem delu zemljista kada se ono profilise ili kopa. Dobro sabiti, prekriti pepelom i postaviti gornji sloj zemljista.

 

[Nostradamus]

Veoma malo ljudi se izlaze trosku za izradu sistema drenaze sa plasticnim cevima, koji je najbolji metod. Dakle, ako veci deo povrsine lose odvodi vodu, treba da se postavi linearna cevna drenaza ili dijagonalno u istom smeru sa nagibom zemljista. Ako nema odvodnog kanala, voda sa cevima moze se odvesti u jamu. Poloziti odvodnu cev u rov na dubini od 60-75 cm. Kanal za postavljanje odvodnih cevi treba da je sa blago nakosenim stranama, a dno sabijeno. Da bi se postigao zeljeni protok vode sa drenirane povrsine travnjaka, drenazne cevi treba da su u blagom padu ka jami. Dobar nagib je 1:90. Cevi za odvod postaviti na dno kanala u kome je predhodno postavljen sloj sa sitnim sljunkom, a nakon toga cevi prekriti sa obicnim sljunkom i peskom, a potom slojem dobrog zemljista. Jedan linijski cevni odvod je dovoljan za povrsinu teniskog terena (670 m2). Sa predvidjenog dela povrsine, koga pokriva drenazna mreza, suvisna voda se odvodi u gradsku kanalizaciju ili drenaznu jamu.

 

[Nostradamus]

Osnovna obrada zemljista je cetvrta etapa u zasnivanju travnjaka. Kako obraditi zemljiste, zavisi od velicine povrsine i tipa zemljista. Obrada zemljista se moze izvesti sa asovima, kultivatorom ili plugom, zavisnosti od velicine povrsine. Osnovnu obradu zemljista (kopanje, riljanje ili oranje) treba obaviti sto dublje, najbolje tokom jeseni ili zime. Na ovaj nacin, u toku zime, stvara se veoma povoljna struktura zemljista za prolecnu setvu. Zemljista sa dobrom drenazom se (oru, prekopavaju ili riljaju) samo jednom, ali ako ima mogucnosti oranje se vrsi dva puta, sto je velika prednost. Najbolja je duboka osnovna obrada. Medjutim, obradu izvrsiti na dubini od 25 cm ili manje, ako je gornji sloj plitak. Ako je oranicni sloj tanji od 15 cm, treba doneti zemljiste sa strane da bi se to nadoknadilo. Naime, u zavisnosti od tipa zemljista, dodatne kolicine peska ili humusa ce biti neophodne u ovoj etapi pripreme zemljista za setvu travnjaka. Ako je zemljiste siromasno u hranjivim materijama, ako je donji deo zemljista glinovita (teska zemljista), za gornji sloj treba doneti dodatnog zemljista, a pre toga vilama dno izbosti do duzine siljaka ili izvrsiti obradu zemljista (podloge) na 15 cm dubine.

 

[Nostradamus]

Za setvu travnjaka posebno je vazna struktura zemljista. Zemljiste koga cine fine cestice (gline) je cesto lepljivo i stvara losu drenazu i lose uslove za prodora koren trave. Nasuprot, jako peskovita i sljunkovita zemljista su takodje, nepogodna zbog prevelike drenaze i gubitka hraniva za biljke ispiranjem. U oba slucaja resenje je u povecanju humusa u zemljistu, unosenjem sto vise organske materije. Treset, bastenski kompost i stajsko djubrivo su najbolji, ali i drugi kompostirani biljni materijali.
Naime, na teskim zemljistima dodati oko 7.5 kg/m2 obicnog, beskrecnog peska. Na lakim zemljistima dodati 4 kg/m2 treseta ili komposta. Dok se obavlja ovaj posao, ukloniti kamenje i korenje korova. Najbolje vreme za ovaj posao je jesen.
Posle zemljista, njegova povrsina je visa od okolnog terena. Medjutim, ne pokusavati da se ono izravna, vec sacekati do proleca kada ce grumenje biti izlozeno vremenu i usitnjeno. Preko zime, zemljiste ce se slegnuti i prirodno izjednaciti sa nivom okolnog zemljista.
U prolece, cim se zemljiste prosusi izvrsiti povrsinsku pripremu uz predhodno utvrdjivanje kolicine hraniva u zemljistu (plodnost zemljista). Da bi se ovo uradilo, treba poslati uzorke zemljista u labaratoriju na analizu. Ali koristiti i jednostavne testove za analizu pH vrednosti, kolicine kreca u zemljistu. Postoje takodje, jednostavni testovi za utvrdjivanje, proveru sadrzaja azota, fosfora i kalijuma u zemljistu, mada nisu precizni. Ovi hranjivi elementi za biljke (NPK) treba da su izbalansirani za dobar rast trave.