Pitanje za verujuće
- Začetnik teme kalista
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Naša vera u Boga je veoma često uslovna; ali, Božja vera u nas je uvek bezuslovna. Mi započinjemo naše duhovno putovanje sa pedeset posto vere, govoreći: „Bože, daću ti ovo; onda mi Ti daj ono. Daću Ti svoju težnju; onda Ti meni daj Svoje Blagoslove."
Vera je oko koje vidi budućnost u neposrednosti sadašnjosti. Ako imamo veru u duhovni život, mi se ne spotičemo, ne hodamo, ne marširamo. Ne! Jednostavno najbrže trčimo. Ako nepokolebljivo verujemo u Boga, ako nepokolebljivo verujemo u Unutrašnjeg Boga (onog u našem srcu) i u našu sopstvenu težnju, onda stalno najbrže trčimo ka suđenom cilju.
Vera je oko koje vidi budućnost u neposrednosti sadašnjosti. Ako imamo veru u duhovni život, mi se ne spotičemo, ne hodamo, ne marširamo. Ne! Jednostavno najbrže trčimo. Ako nepokolebljivo verujemo u Boga, ako nepokolebljivo verujemo u Unutrašnjeg Boga (onog u našem srcu) i u našu sopstvenu težnju, onda stalno najbrže trčimo ka suđenom cilju.
Član
- Učlanjen(a)
- 19.12.2009
- Poruka
- 193
Pomaze Bog sestro Kalista!
Vidim da si na pravome putu i da si dosta toga procitala, sve pohvale na tvoj racun!Znas lijepo da objasnis i smireno to kazes to je vrlina od Boga data.Ja sam nagal u vjeri kada neko nesto kaze na Gospoda sto nevalja ja se upalim odmah i gubim kontrolu tako da je bolje da im ti objasnis smireno kako sta ide!Jer ako im ja budem objasnjavao ugasice forum hehehe salim se pozdrav!
Vidim da si na pravome putu i da si dosta toga procitala, sve pohvale na tvoj racun!Znas lijepo da objasnis i smireno to kazes to je vrlina od Boga data.Ja sam nagal u vjeri kada neko nesto kaze na Gospoda sto nevalja ja se upalim odmah i gubim kontrolu tako da je bolje da im ti objasnis smireno kako sta ide!Jer ako im ja budem objasnjavao ugasice forum hehehe salim se pozdrav!
Član
- Učlanjen(a)
- 11.01.2010
- Poruka
- 603
Bogu hvala.I ja sam nagla (po prirodi) ali mi je smirenost ono cemu me moja vera uci.Takodje, me uci i da volim i budem strpljiva, da oprastam i zaboravljam uvrede, kao i da se podignem uvek kada padnem.
A bolne su to lekcije, jer nas teraju da se menjamo...
Ne posustaj!
Vidiš, nije moje da o tome razmišljam. Ali kad već pitaš, recimo da oko mene postoje ljudi od kojih mogu zatražiti i dobiti pomoć.
Najprostije rečeno, od tada počinjem da računam vreme, nešto tipa dotle je prošlost, a odatle budućnost. Naravno, obitavam u sadašnjosti.
Ja sam relativno od skoro poceo da se zanimam i ucim o veri...
Kad sam zavrsavao osnovnu i popunjavao zeje za upis srednje, bilo je pitnje Vera ili Gradjansko, u tom trenutku jedino sto sam znao je da cu ici na versku nastavu, nesto me vuklo, mnogima je to smesno, ali meni uopste nije. Sigurniji sam bio da cu upisati Versko kao izborni nego koju cu skolu upisati.
Tada sam dobio prve lekcije iz Biblije i toliko sam Veru zavoleo da se ponekad pitam da li sam normalan, jer mi ljudi oko mene kazu da nisam (verovatno zato sto su svi ateisti). Vera me na dosta nacina promenila i ucinila da ostanem dobar sto se tice nekih stvari. Bas zbog vere nisam propusio iako sam mnogo puta dosad hteo i zapalio po neku, ali jednostavno sam znao da je to greh i ostavljo bih odmah. Sto se tice duvanja bolje da i ne spominjem, poslednje 2 godine to je tabu tema u skoli, isto zbog vere nikad nisam probao iako su me cesto nudili. Mnogim ljudima treba cudo da bi poverovali, za mene je vera ucinila ogromnu stvar spasivsi me od gore navedenih poroka i znam da to nije slucajnost, nadam se da ceme i dalje cuvati i voditi pravim putem moj Andjeo cuvar siguran sam da ga imam
I dan danas osecam kao da me neko vuce da budem bolji vernik da saznajem vise (sta vi mislite da li je ovo moguce? I da li je moguce da se Bog toliko trudi oko mene?), cesto mi je krivo sto sam toliko lenj, ali mislim da se polako menjam na bolje... Ne mojte da mislite da sam pravoslavac, jer to nisam, ali se nadam da cu jednog dana moci ponosno da kazem da jesam. Sad je novi izazov ispred mene: Da li Bogosloviju ili neki drugi faks, imam 2-3 na listi? pozdrav za svu Bracu i Sestre sirom planete. smile3
Poslednja izmena:
- Učlanjen(a)
- 30.07.2009
- Poruka
- 5.276
Kalista gledam ovo pitanje i razmišljam...izgleda da se ne sećam kada sam postala :dntknw: odrasla sam u takvoj porodici pa i moj otac, majka...dedovi, pradedovi pa i oni pre njih...tako da se ništa nije promenilo
negde si napisala da je najbliži Bogu onaj koji živi po zapovestima njegovim tad nisam dodala, ali onaj koji živi po zapovestima iz ljubavi prema njemu, ne iz straha; ovde si to dodala yes3
Član
- Učlanjen(a)
- 11.01.2010
- Poruka
- 603
Naravno da je moguće, jer "Bog je toliko zavoleo svet, da je Sina svog, Jedinorodnog dao, da svaki kojki u Njega poveruje, ima život večni",što znači da se Bog već maksimalno "potrudio" oko tebe. A da bi ti, kao neko ko je prihvatanjem te žrtve postao kao novorodjenče, mogao da dalje rasteš, dat ti je Duh Sveti, da te "on svemu nauči".Zato samo polako.Rast se ne može ubrzavati na silu, ali ga nemoj ni zapostavljati.
Kako misliš, nisi pravoslavac?Time što nismo postigli punu meru svog rasta u Hristu, ne znači da mu ne pripadamo!Zar misliš da dete, ne pripada porodici, samo zato što je još malo?
Svako ti dobro od Gospoda želim!
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Na moju veliku žalost, krstila sam se tek u 21. godini, ali, verovatno da je baš tako i trebalo, jer sam u sve ušla vrlo svesno. Imala sam sreću da mi kuma bude tadašnji student teologije, koju sam tada i sama htela da upišem, pa mi je za upis na fakultet, između ostalog, bila potrebna i crkvena krštenica.
Spremala sam se za krštenje, pročitala osnovnu literaturu, i na treći dan Vaskrsa, krstila se u Sabornoj crkvi u Beogradu. Jedan od najlepših dana u mom životu.
Mogu da kažem da me krštenje jeste promenilo. Donelo mi mir. Pomoglo mi da lakše prihvatim i dobro i loše. Mnogo lošeg prošla sam od tada i mogu da kažem da me je samo vera sačuvala. U trenucima kad mi je bilo najteže, molila sam se.
Činim to i danas, i trudim se da ne činim drugima ono što ne želim da čine meni, da prema svima budem ljubazna, da na sve odgovaram sa osmehom. I često mi se vraća istom merom.
Spremala sam se za krštenje, pročitala osnovnu literaturu, i na treći dan Vaskrsa, krstila se u Sabornoj crkvi u Beogradu. Jedan od najlepših dana u mom životu.
Mogu da kažem da me krštenje jeste promenilo. Donelo mi mir. Pomoglo mi da lakše prihvatim i dobro i loše. Mnogo lošeg prošla sam od tada i mogu da kažem da me je samo vera sačuvala. U trenucima kad mi je bilo najteže, molila sam se.
Činim to i danas, i trudim se da ne činim drugima ono što ne želim da čine meni, da prema svima budem ljubazna, da na sve odgovaram sa osmehom. I često mi se vraća istom merom.