A da li ste preispitali sebe i pronašli da ima i Vaše odgovornosti? Današnji roditelji obično optužuju društvo za preusmerenje njihovog deteta na loš put. Tačno je da ima istine u tome, da je ovo turobno i oskudno vreme nateralo roditelje da kidišu na svaki dinar i da u tom jurcanju nemaju vremena da se posvete deci. Deca su onda prepuštena sama sebi, okruženje ume da ih napravi zlim a tu su i medijski nemani koje ih vrlo često pretvaraju u čudovišta. Ipak, mislim da su to u mnogo slučajeva izgovori i da roditelji beže od svoje krivice. Uvek se mora pronaći vremena za svoju decu. Ja sam odrastao u jednom šizofrenom vremenu gde je inflacija likovala a nemaština carovala. Duvalo se, fiksalo, šmrkalo, kriminal cvetao, pa zahvaljujući svojim roditeljima nikada nisam došao u iskušenje da krenem lošim putem i nešto što će me udaljiti od svoje moralne vertikale. Današnje generacije su previše razmažene a roditelji previše popustljivi prema svojoj deci. Gledam kako te generacije danas imaju mnogo toga što ja nisam imao, ali ja svoje detinjstvo nikad ne bih menjao za njihovo. Sve im je na dohvat ruke, zafejsbukovali se već sa 10 godina. Sećam se svog detinjstva i kako nije bilo mobilnih telefona, fejsbuka, interneta...fejsbuk je bio jedna ulica u kraju na kojom smo nalickani šetali i upoznavali curice, internet je bio fudbalsko igralište. Jurcao sam za pločama rok grupa, novina Tempa, knjiga...U tom jurcanju sam sazrevao brže i upoznavao život. Čak kad sve ovo nabrojano nije bilo u mom gradu, vozom sam sa klincima putovao do drugog grada. A ta putovanja su mi nezaboravna, priče seljaka iz voza koje smo vrlo rado slušali, a bogami vrlo rado smo krkali kad nas ponude pogačom, sirom, paradajzom, ajvarom koje su nosili u svojoj korpi.
Ja Vam želim da uspete da dete sklonite sa puta kojim je krenulo, samo, možda ću zvučati grubo, nekad otrežnjenje roditelja u vezi deteta ume da bude kasno.