Šta je novo?

PISMO PČELARIMA ZA AVGUST

LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
U ovom mesecu paša svršava, a ako je i bude, to u tolikoj meri da pčele pokriju dnevnu potrošnju i popune zimnicu.
Položene košnice ostavi na miru do kraja ovog meseca. Tada se izvrši opšti pregled. NJino plodište sa 10 okvira ostavi se nedirnuto, pregledaj samo ima li maticu i dovoljno meda. Ako ima dovoljno, povadi suvišne okvire, med iscedi a prazne vrati u košnicu, ali sada iza pregradne daske, pošto pregrade treba da dođu na mesto zimovanja da pčele zapuše rupice i sastave s’ košničinim zidovima.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Sa Dadanovih košnica poskidaj medišta, izvadi med ako ga još ima, ali prethodno zagledaj u plodišta, da vidiš ima li dovoljno hrane za zimnicu, pa ako nema, sa okvira iz medišta u kojem ima meda poskidaj poklopce; plodište košnice pokri platnom, tako da u jednom uglu ostane slobodan prolaz pčelama u medište, medište sa saćem s’ medom metni na njegovo mesto, pčele će med preneti u plodište. U slučaju da je i toga, malo dodaj iz drugih okvira. Ne premeštaj okvire iz plodišta, neka ostane svaki na svom mestu“.
Tako je pisao Krsta Pčelarević Mršulja davne 1930. godine u svojoj knjizi „Praktično pčelarstvo“ koju je izdala Srpska Kraljevska Akademija. Ako pogledamo, i pre 76 godina se sve znalo, iako mnogi današnji pčelari izmišljaju izmišljeno.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Avgust mesec je obično najtopliji i najsuvlji mesec u godini, tako da je u ovom mesecu i paša obično oskudna, ali ako bude kiše zna da iznenadi prinosom i razvojem društava što je jako važno za uspešno prezimljavanje i jačinu društava u proleće. Seleći pčelari od kasnijeg suncokreta i belog bosiljka mogu dobiti veće količine meda.
U avgustu je početak i kraj pčelarske sezone. Tada treba početi i završiti sve ono što do sada nije urađeno, a to je sledeće: vađenje viška saća i skidanje nastavaka i polumedišta uz istovremeno odbacivanje starog i oštećenog saća radi topljenja, obezbeđivanje vode za pčele, određivanje jačine društava, obezbeđivanje i dopuna zimnice, spajanje društava, zamena matica, sužavanje leta, centrifugiranje meda, borba protiv varoe i drugih bolesti.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Da bi sve to uradili osnovno je prethodno uraditi detaljan kasnoletnji pregled. Tim pregledom i dobrom evidencijom konstatovaćemo sve što nam je potrebno i na osnovu toga napraviti plan rada.
Pčelari koji pčelare sa DB košnicom treba da skinu polunastavke i eventualno svedu plodište na 10 do 11 ramova i time smanje mogućnost da im se ubuđaju krajnji ramovi koji su uz zid.
Pčelari koji pčelare sa LR košnicom treba da ostave samo dva nastavka a sve ostale da skinu.
Sa ovim skidanjem medišnih tela mi istovremeno vršimo i odabir saća koje ostavljamo (i koje topimo) kao i skidanje viška meda i dopunu zimnice tamo gde je to potrebno i koliko je potrebno. Koliko je zimnice potrebno stvar je odluke i shvatanja pčelara i kreće se od 15 kg do 25 kg.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Ukoliko nema paše pregled treba obaviti pred veče ili rano ujutru zbog grabeži. Tim pregledom se istovremeno procenjuje količina i kvalitet meda i polena, količina i zdravstveno stanje pčela i legla, kao i starost i kvalitet matica.
Društva u tom periodu treba da imaju najmanje 6 do 7 ramova legla nezavisno od tipa košnica, a ako nemaju mora da se doda leglo od slabijih košnica koje se sada likvidiraju, jer što bi Farrar rekao: „Zimske gubitke planirajte u jesen“. Sva slaba društva spojiti sa srednjim i jakim društvima.
To je i ključna stvar u pčelarstvu i ukoliko je pčelari usvoje, eto im uspeha u sledećoj godini uz manji procenat zimskih gubitaka.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Ukoliko je preostala neka stara matica treba je obavezno zameniti mladom ovogodišnjom maticom. Ispitivanja su pokazala da su u odnosu na trogodišnje matice pčelinja društva sa dvogodišnjim maticama odgajila preko jeseni za 15% više legla, a ona sa maticama izleženim iste godine za 40% više legla.
Ukoliko nema jesenje paše treba preduzeti podsticajno prihranjivanje šećernim sirupom (1:1). Utvrđeno je da se pri postojanju pomoćne paše količina legla povećava za 50%, a pri podsticajnom prihranjivanju šećernim sirupom za 30% u odnosu na neprihranjivana pčelinja društva. Sirup se daje u količini od 200 do 300 grama dnevno po društvu svakog ili svakog drugog dana. Kod velikih pčelinjaka sa mnogo košnica daje se od 700 do 800 grama svaka 3 do 4 dana u toku 30 do 40 dana (avgust i septembar) sirupu treba dodati 4–5% pekarskog kvasca.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Ponekad u avgustu, kada je vreme isuviše toplo i suvo, odgajanje legla je otežano zbog visoke temperature i niske vazdušne vlage u reonu gnezda. Zbog toga pčele moraju imati na raspolaganju čistu vodu iz pojila.
Ukoliko je bespašni period, obavezno treba suziti leta zbog zaštite od grabeži. Što se tiče bolesti, prilikom jesenjeg pregleda treba obratiti pažnju na leglo zbog eventualne pojave američke truleži. Posebnu pažnju obratiti na tretiranje protiv varoe. Pošto smo med već izvrcali možemo da tretiramo društva protiv varoe dimljenjem amitrazom, trakama sa fluvalinatom, oksalnom kiselinom, mravljom kiselinom kao i nakapavanjem rastvorom amitraza. Rastvori se 1 ml amitraza (Mitac 20) u 3,2 litra vode, pa se nakapa po 8–10 ml po svakoj ulici zaposednutoj pčelama, a ne više od 100 ml po društvu (Iako ruska škola i dalje uporno zagovara upotrebu amitraza zbog njegove još uvek visoke efikasnosti, u EU je njegova upotreba isključena zbog mogućeg zagađenja pčelinjih proizvoda. Ruskim pčelarskim stručnjacima je relativno lako, jer ne nameravaju da uđu u EU, pa ih ni evropski propisi ne interesuju. A zdravlje pčelara i građana, očigledno, još manje – primedba redakcije).
Uskladišteno saće skinuto sa medišta treba čuvati od napada voštanih moljaca.
U avgustu se u značajnoj meri pojavljuju na pčelinjaku ose i stršljeni, koji mogu ponekad da naprave velike štete. Zato podsećamo da i na to treba obratiti pažnju.
 
Top