Pismo jednog zabrinutog oca

PYC

Član
Učlanjen(a)
04.10.2009
Poruka
11.512
Pismo jednog zabrinutog oca




Blic online | 24. 07. 2011. - 00:06h | Foto: Ilustracija Đ. Kojadinović

BAČKA PALANKA. NOVI SAD - "U petak sam se našao u veoma nezgodnoj situaciji sa blizancicima kada sam krenuo na kontrolu u Institut za zdravstvenu zastitu dece i omladine Vojvodine u Novom Sadu. Jednostavno, osetio sam potrebu da ovo neprijatno iskustvo podelim sa nekim", stoji na početku pisma koje je za Blic online poslao naš čitalac Milan Knežević iz Bačke Palanke. Pismo prenosimo uz neznatna skraćenja:

50970_0402-katanac-foto-dj-kojadinovic_f.jpg


Supruga i ja smo pre šest nedelja dobili blizancice (dečaka i devojčicu), posto su prevremeno rođeni (36 nedelja) potrebno je da ih veoma često vodimo na kontrole. Prilikom porođaja dečakovo stanje je bilo veoma loše. Mama je sa devojčicom izašla posle desetak dana, on je ostao mesec dana. Svo vreme je bio na intezivnoj nezi pošto su mu pluća bila veoma nezrela i dobio je blagi oblik retinopatije (nedovoljno razvijeni krvni sudovi očiju).

S obzirom da je bebica veoma mala moramo je hraniti na svaka dva i po do tri sata. U petak smo imali zakazanu kontrolu, a posto dolazimo iz Bačke Palanke morali smo da ga hranimo u autu.

To jutro u Novom Sadu bilo je prohladno i kišovito. Došao sam do klinike i zamolio radnika obezbeđenja da me pusti da autom uđem do vrata klinike kako ne bi bebicu morao nositi po kiši, na šta mi je on hladnokrvno rekao da "ne može". Pokusao sam da mu objasnim o čemu se radi i da imamo u autu bebicu koja je teška svega dva kilograma I da je maltene do juče bila u inkubatoru i da nigde u blizini nema slobodnog parking mesta, ali je on jednostavno ponavlja da "ne može".

Kad sam se pomerio od rampe u tom momentu dolazi auto sa radnicima koji su radili na građevini u krugu bolnice, njih propušta da uđu a nas ne. Kad sam ga pitao kako su oni mogli da uđu kolima, odgovorio mi je da "oni mogu ,a mi sa bebicom možemo ući samo peške". Čovek nije pokazao ni malo volje da nam izađe u susret.

Nama nije preostalo ništa drugo nego da tražimo mesto za parking, koje smo tek našli kod Sajma, koji je dosta udaljen od Instituta, tako da kad smo stigli do klinike bili smo maltene mokri, pa čak i bebica koju smo pokušali da zaštitimo i ušuškamo.

Kad smo stigli kući nisam mogao da verujem šta nam se desilo, prosto mi je neshvatljivo da ima tako bezosećajnih i loših ljudi i koji ne mare za zdravlje male bebice, čiji je život tak počeo i na samom početku mora da se bori da prezivi. Prosto se zapitam kuda ovo sve vodi", zaključio je naš čitalaxc, koji se potpisao kao "zabrinuti tata Milan Knežević".
 
Top