- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Pisac Aleksandar Tešić o svom romanu „Kosingas“, autentičnom srpskom epsko-fantastičnom delu
Svaka podudarnost sa Gospodarom prstenova je slučajna
Danas 04.01.2011 14:39
Mitološka bića, epski junaci i mnogobrojni stari običaji deo su trilogije „Kosingas“ pisca, prevodioca i advokata Aleksandra Tešića, čiju je treću i finalnu knjigu nedavno objavio beogradski Portalibris.
Sve tri knjige (Red zmaja, Bezdanj i Smrtovanje) pisane su u ispovednom tonu, iz ugla Monaha Gavrila, koji nosi titulu kosingasa i koji kroz putešestvije podučava Kraljevića Marka, predstavljenog kao ratnika iz proročanstva sa tendencijom da postane i sam kosingas - vitez reda „zmaja“. Žanrovski, ova trilogija pripada epskoj fantastici, ali ono po čemu je originalna jeste doslednost u predstavljanju staroslovenskih mitova i običaja. Može se tumačiti da ipak žanrovski opis „autentično srpsko epsko fantastično delo“ deluje prikladnije.
„Kosingas“ odiše slikovitim opisima, kako staroslovenskih mitoloških bića i sukoba sa njima, tako i mnogobrojnih mesta gde se odvija radnja, što stvara jedan poseban doživljaj, u velikoj meri upotpunjen upotrebom ruralnog jezika i izraza, provlačeći osobenu viziju pisca o sukobu hrišćanstva i staroslovenske vere u našoj zemlji.
- Taj sukob hrišćanstva i stare slovenske vere, može se reći, nikada nije ni završen - kaže na početku razgovora za naš list Aleksandar Tešić. - Kako profesor Sreten Petrović navodi: „mi smo jedini slovenski narod koji nije nikada prihvatio hrišćanstvo do kraja“. To znači da je stara slovenska vera ostala vrlo čvrsta i danas i to naravno kroz običaje, koji su i opisani u knjizi i koji se i danas praktikuju u nekim delovima Srbije. A i kroz neke svakodnevne stvari, detalje, koje mi u svakodnevnom govoru koristimo, a da nismo ni svesni da potiču iz te naše daleke istorije. Počev od babica, koje se spominju u prvom delu „Kosingasa“, a koje su moji omiljeni primer. Danas znamo da babice pomažu ženama pri porođaju, međutim po starom verovanju babice su bile demoni koje su skakutale oko porodilja i krale novorođene bebe. Takvih primera ima mnogo u svakodnevnom životu. Izraz „prvi mačići se bacaju u vodu“, na prvi pogled deluje nepovezano, međutim on potiče iz vremena kada je otac morao da žrtvuje svog prvorođenog sina. To je jedan vrlo okrutan običaj, ali se taj izraz održao i danas. To su samo neki primeri. S druge strane imamo običaje koji postoje hiljadu i nešto godina, a koji se i dan danas praktikuju u nekim delovima Srbije. Dobili su hrišćanski oblik, ali su u suštini ostali isti kao što su bili i tada. Taj sukob slovenske vere i hrišćanstva u „Kosingasu“ opisuje, kroz isto tako neke svakodnevne događaje, kako je zapravo dolazilo do zamena starih bogova sa hrišćanskim svecima i kako su nastale i slave. Smenjivanje staroslovenskih bogova sa hrišćanskim svecima, dovelo je do toga da ljudi počnu uporedo da slave i jedno i drugo, što je vremenom istisnulo staroslovenske bogove iz naroda.
* Koliko je bilo komplikovano pisati epsku fantastiku i prikazati prikupljene mitove?
- Bilo je teško ukombinovati sve to, zbog toga što sam želeo da napišem jednu zanimljivu priču i da ukombinujem sve te informacije o našim starim običajima, kao i odnos hrišćanstva i stare slovenske vere i da prikažem veliki broj mitoloških bića. Na kraju je ispalo da je uvođenje lika monaha Gavrila, koji nosi titulu kosingasa i jedini koji zna pravu istinu o svetu, odnosno o dualitetu tog gornjeg i donjeg sveta i Marka Kraljevića, dobitna kombinacija za roman. Marko Kraljević je naš najveći mitološki junak, čija je legenda poznata sve do granica sa Rusijom, a da se ne zna kako je počela, a ovo je moja vizija kako je nastala.
* Koja dela su bili literarni predlošci i inspiracija za „Kosingasa“?
- Inspiracija je svakako bio Tolkin, jer sam veliki ljubitelj njegovog dela i zaista mislim da je „Gospodar prstenova“ remek-delo. Međutim, kada sam počeo da pišem „Kosingasa“, prilično sam se ogradio. Rekao sam sebi da taj roman neće ni na koji način uticati na mene, te sam se držao srpske i slovenske mitologije i naših junaka. Tako da, što bi rekli, svaka podudarnost je slučajna. Ipak, zna se da je i Tolkin koristio slovensku mitologiju za svog „Gospodara prstenova“, te ne čudi što možda ima neke sličnosti između te dve trilogije. Međutim kada čovek pročita sve tri knjige „Kosingasa“ shvati, ne da nema sličnosti, već da je u velikoj meri različit od Tolkinovog dela.
* Da li postoje planovi za ekranizaciju „Kosingasa“?
- Pre jedno desetak dana, izdavačka kuća Portalibris raspisala je konkurs za scenario za prvu knjigu „Red Zmaja“, koji će trajati do 15. februara, kada ćemo izabrati najbolji. Postoji volja i jedna ozbiljna inicijativa da roman zaživi na velikom platnu. Mislim da je to dobra prilika da se prikaže, ne samo našem narodu nego i svetu, kako imamo divnu istoriju, mitologiju i da ne moramo da izmišljamo skoro ništa. Imamo ta čarobna mesta koja sam opisao, a koja sam sva obišao i koja postoje baš onakva kakva su u knjizi. Naš narod kao da se stidi svoje istorije, pogotovo mitologije i ona se nigde, sem na fakultetima ne može učiti. Stoga se ja nadam da će ovaj naš projekat uspeti i možda će nešto promeniti na tom polju.
Svaka podudarnost sa Gospodarom prstenova je slučajna
Danas 04.01.2011 14:39
Mitološka bića, epski junaci i mnogobrojni stari običaji deo su trilogije „Kosingas“ pisca, prevodioca i advokata Aleksandra Tešića, čiju je treću i finalnu knjigu nedavno objavio beogradski Portalibris.
Sve tri knjige (Red zmaja, Bezdanj i Smrtovanje) pisane su u ispovednom tonu, iz ugla Monaha Gavrila, koji nosi titulu kosingasa i koji kroz putešestvije podučava Kraljevića Marka, predstavljenog kao ratnika iz proročanstva sa tendencijom da postane i sam kosingas - vitez reda „zmaja“. Žanrovski, ova trilogija pripada epskoj fantastici, ali ono po čemu je originalna jeste doslednost u predstavljanju staroslovenskih mitova i običaja. Može se tumačiti da ipak žanrovski opis „autentično srpsko epsko fantastično delo“ deluje prikladnije.
„Kosingas“ odiše slikovitim opisima, kako staroslovenskih mitoloških bića i sukoba sa njima, tako i mnogobrojnih mesta gde se odvija radnja, što stvara jedan poseban doživljaj, u velikoj meri upotpunjen upotrebom ruralnog jezika i izraza, provlačeći osobenu viziju pisca o sukobu hrišćanstva i staroslovenske vere u našoj zemlji.
- Taj sukob hrišćanstva i stare slovenske vere, može se reći, nikada nije ni završen - kaže na početku razgovora za naš list Aleksandar Tešić. - Kako profesor Sreten Petrović navodi: „mi smo jedini slovenski narod koji nije nikada prihvatio hrišćanstvo do kraja“. To znači da je stara slovenska vera ostala vrlo čvrsta i danas i to naravno kroz običaje, koji su i opisani u knjizi i koji se i danas praktikuju u nekim delovima Srbije. A i kroz neke svakodnevne stvari, detalje, koje mi u svakodnevnom govoru koristimo, a da nismo ni svesni da potiču iz te naše daleke istorije. Počev od babica, koje se spominju u prvom delu „Kosingasa“, a koje su moji omiljeni primer. Danas znamo da babice pomažu ženama pri porođaju, međutim po starom verovanju babice su bile demoni koje su skakutale oko porodilja i krale novorođene bebe. Takvih primera ima mnogo u svakodnevnom životu. Izraz „prvi mačići se bacaju u vodu“, na prvi pogled deluje nepovezano, međutim on potiče iz vremena kada je otac morao da žrtvuje svog prvorođenog sina. To je jedan vrlo okrutan običaj, ali se taj izraz održao i danas. To su samo neki primeri. S druge strane imamo običaje koji postoje hiljadu i nešto godina, a koji se i dan danas praktikuju u nekim delovima Srbije. Dobili su hrišćanski oblik, ali su u suštini ostali isti kao što su bili i tada. Taj sukob slovenske vere i hrišćanstva u „Kosingasu“ opisuje, kroz isto tako neke svakodnevne događaje, kako je zapravo dolazilo do zamena starih bogova sa hrišćanskim svecima i kako su nastale i slave. Smenjivanje staroslovenskih bogova sa hrišćanskim svecima, dovelo je do toga da ljudi počnu uporedo da slave i jedno i drugo, što je vremenom istisnulo staroslovenske bogove iz naroda.
* Koliko je bilo komplikovano pisati epsku fantastiku i prikazati prikupljene mitove?
- Bilo je teško ukombinovati sve to, zbog toga što sam želeo da napišem jednu zanimljivu priču i da ukombinujem sve te informacije o našim starim običajima, kao i odnos hrišćanstva i stare slovenske vere i da prikažem veliki broj mitoloških bića. Na kraju je ispalo da je uvođenje lika monaha Gavrila, koji nosi titulu kosingasa i jedini koji zna pravu istinu o svetu, odnosno o dualitetu tog gornjeg i donjeg sveta i Marka Kraljevića, dobitna kombinacija za roman. Marko Kraljević je naš najveći mitološki junak, čija je legenda poznata sve do granica sa Rusijom, a da se ne zna kako je počela, a ovo je moja vizija kako je nastala.
* Koja dela su bili literarni predlošci i inspiracija za „Kosingasa“?
- Inspiracija je svakako bio Tolkin, jer sam veliki ljubitelj njegovog dela i zaista mislim da je „Gospodar prstenova“ remek-delo. Međutim, kada sam počeo da pišem „Kosingasa“, prilično sam se ogradio. Rekao sam sebi da taj roman neće ni na koji način uticati na mene, te sam se držao srpske i slovenske mitologije i naših junaka. Tako da, što bi rekli, svaka podudarnost je slučajna. Ipak, zna se da je i Tolkin koristio slovensku mitologiju za svog „Gospodara prstenova“, te ne čudi što možda ima neke sličnosti između te dve trilogije. Međutim kada čovek pročita sve tri knjige „Kosingasa“ shvati, ne da nema sličnosti, već da je u velikoj meri različit od Tolkinovog dela.
* Da li postoje planovi za ekranizaciju „Kosingasa“?
- Pre jedno desetak dana, izdavačka kuća Portalibris raspisala je konkurs za scenario za prvu knjigu „Red Zmaja“, koji će trajati do 15. februara, kada ćemo izabrati najbolji. Postoji volja i jedna ozbiljna inicijativa da roman zaživi na velikom platnu. Mislim da je to dobra prilika da se prikaže, ne samo našem narodu nego i svetu, kako imamo divnu istoriju, mitologiju i da ne moramo da izmišljamo skoro ništa. Imamo ta čarobna mesta koja sam opisao, a koja sam sva obišao i koja postoje baš onakva kakva su u knjizi. Naš narod kao da se stidi svoje istorije, pogotovo mitologije i ona se nigde, sem na fakultetima ne može učiti. Stoga se ja nadam da će ovaj naš projekat uspeti i možda će nešto promeniti na tom polju.