Peter Paul Rubens

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.013
Peter Paul Rubens

Rubens_Autoportret.jpg

Barokno umetničko delo, jasno i razumljivo čak i neobrazovanima, realistično i verodostojno (što se odnosilo pre svega na scene mučenja), kako bi izazivalo emocije, u umetnosti južnog Nizozemlja najbolje je odslikano u opusu antverpenskog majstora Pitera Paula Rubensa (Pieter Paul Rubens).

Rubens se rodio 1577. godine u gradu Sigenu u Vestfaliji. Njegovi roditelji, otac, antverpenski advokat Jan Rubens (Jan Rubens), i majka Marija Pejpelink (Maria Pypelincx), bili su primorani da pre Piterovog rođenja napuste Antverpen zbog rata koji se vodio između katolika i protestanata.
Godine 1579, pošto joj je muž preminuo, Marija se sa decom vraća u Antverpen, odbacuje protestantske nazore svog pokojnog supruga, i Pitera Paula odgaja u duhu katoličanstva. Flandrija je, naime, za razliku od protestantskog severa ostala verna katoličanstvu i španksoj kruni.
Od 1589. do 1598. traje uspešno školovanje mladog slikara u ateljeima Tobijasa Verhehta (Tobias Verhaecht), Adama van Norta (Adam van Noort) i Ota van Vejna (Otto van Veen), posle čega biva primljen u antverpensku gildu Svetog Luke. Međutim, na formiranje njegovog stila presudan uticaj imao je boravak u Italiji od 1600. do 1608. godine, gde je radio kao dvorski slikar kod vojvode Vićenca Gonzage (Vincenzo Gonzaga). Neposredan susret sa remek delima italijanske renesanse, a naročito sa slikama Ticijana, ostavio je neizbrisiv trag u opusu mladog flamanskog majstora. Nijednoga slikara nije tako marljivo kopirao, nijednim se nije toliko inspirisao kao Ticijanom, ali bez tragova slepog epigonstva. Sa njegovih dela preuzeo je koloristički tretman površina, bogatu paletu, i putenost ljudskog tela.


Godinu dana po povratku u zavičaj, 1609, Rubens dobija dozvolu nadvojvode Albrehta i infante Izabele da se nastani u Antverpenu i osnuje samostalni atelje. Iste godine ženi se Izabelom Brant (Isabella Brant), koja je poticala iz bogate građanske porodice, i prikazuje sebe sa njom na dirljivo intimnom dvostrukom portretu.
Godine 1610. i 1614. stvara prva dela monumentalnih dimenzija koja mu otvaraju vrata slave. To su Raspeće (Kruisiging)i Skidanje s krsta (Kruisafneming)za katedralu u Antverpenu. Snažna dijagonala Skidanja sa krsta stvara tenziju i naglašava dramu prikazanog trenutka; ustreptala tela protagonista posmatrača ne mogu ostaviti ravnodušnim, i delo na taj način potpuno odgovara zahtevima koje je pred slikare postavio Tridentski koncil. Zanimljivost vezana za promociju ovih dela u javnosti jeste da su slikari Antverpena učinili nešto veoma neuobičajeno za umetnički svet. Naime, novine koje je njihov sugrađanin primenio na ovim slikama, nisu izazvale surevnjivost i zavist, već su kolegeodmah priznale Rubensovu superiornost.
Slikar niže uspeh za uspehom, i stvara u dotada neviđenom ritmu. Rubensova hiperprodukcija podrazumevala je religiozne i mitološke slike, prizore mučeništva, bitaka, lovova, pa čak i pejzaže koji su se smatrali nižim žanrom. Od religioznih kompozicija svakako treba spomenuti i dekoraciju Jezuitske crkve u Antverpenu, na kojoj je od 1618. do 1620. radio zajedno sa Antonisom van Dejkom (Antonis van Dyck).
Godine 1615. seli se u monumentalnu vilu u centru Antverpena u kojoj se nalazila i radionica, kao i galerija sa zbirkom. Od 1621. do 1629. nalazi se u diplomatskim misijama u Londonu, u Holandiji i u Španiji. Kod kuće vodi uredan život posvećen slikarstvu i dopuštenim čulnim uživanjima. Budući veoma religiozan, prisustvuje misi svaki dan, a kada je kardinal upriličio posetu Antverpenu, lično Rubens je upravljao ukrašavanjem grada.
Godine 1626. umire Izabela Brant, pa se on krajem 1630. oženio mladom i bujnom Helenom Furman, kojoj je u trenutku sklapanja braka bilo svega 16 leta. Uz mladu i jedru ženu, Rubens se ponovo bacio na posao. Uživajući u blagodetima bračnog života stvorio je svoj najintimniji Portret sa Helenom i njihovim sinom i najsenzualniji, na kome je Helena potpuno naga, zaogrnuta samo bundom.
Godine 1635. kupio je zamak Stejn (Het Steen) u kome je proveo poslednje godine svoga života.
Upokojio se 1640, i počiva u sopstvenoj kapeli u crkvi svetog Jakova u Antverpenu pod kompozicijom Sacra Conversatione na kojoj je bez predstavio sebe u liku viteza.
Bez sumnje, Antverpen pruža idealne mogućnosti za upoznavanje sa delom Petera Paula Rubensa. Počevši od njegove kuće koja je pretvorena u muzej, sve do Kraljevskog muzeja lepih umetnosti (Koninklijk Museum voor Schone Kunsten), čitav grad i dalje nosi pečat velikog majstora.

Izvor: Vikipedija
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.013
Rubensova slika pronađena u malom ruskom muzeju

Ruski stručnjaci za umetnost pronašli su sliku za koju veruju da je rad velikog flamanskog slikara Petera Paula Rubensa (1577-1640).

1.jpg

Slika je otkrivena u muzeju u Irbitu, zabačenom uralskom gradiću, udaljenom oko 200 kilometara od Jekaterinburga.
Za sliku, pod naslovom "Marija Magdalena u žalosti sa svojom sestrom Martom", dugo se verovalo da je kopija, ali je restauracijom utvrđeno da je reč o originalnom delu flamanskog majstora, kazao je direktor muzeja Valeri Karpov.

- Nema sumnje da je u pitanju original, na kom su radili i Rubensovi učenici - kazao je Viktor Korobov, šef odseka za restauraciju slika muzeja Ermitaž u Sankt Peterburgu.

Stručnjaci procenjuju da je lice i ruke Marije Magdalene naslikao sam Rubens, a da je lik njenje sestre Marte delo slikarevih učenika.

2.jpg

Ermitaž je sliku poklonio muzeju u Irbitu 1975. godine kada je Karpov, koji je tek bio postavljen za direktora, zatražio da dobije nekoliko umetničkih dela kako bi popunio prazne zidove muzeja, nadajući se kopijama dobrog kvaliteta.
Slika je čuvana u arhivu muzeja jer je bila u lošem stanju, a tek je prošle godine Karpov dobio novac za njenu restauraciju.

- Slika, koja je veoma slična jednom Rubensovom delu izloženom u bečkom Muzeju istorije umetnosti, bila je u posedu profesora vojne medicinske akademije krajem 19. veka. Zaplenili su je boljševici i predali Ermitažu 1931. godine kao kopiju Rubensovog dela - kazao je Karpov.

Rubens je imao običaj da naslika više verzija iste slike, ponekad i osam, a u tome su mu često pomagali njegovi učenici, među kojima i Antonis Van Dajk (1599-1641), još jedan slavni flamanski slikar.


Izvor: Tanjug
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.013
Objavljena knjiga "Piter Paul Rubens, jedna priča" povodom 440 godina od rođenja slavnog slikara

U utorak, 14. februara profesor dr Kamenko M. Marković predstaviće studentima istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici svoju knjigu "Piter Paul Rubens, jedna priča", koja je ovih dana izašla iz štampe a povodom 440 godina od rođenja slavnog flamanskog slikara.

19641d.jpg


Piter Paul Rubens (1577-1640), spada među najvatrenije pobornike italijanske umetnosti, među takozvane romaniste. Posle učenja kod Adama van Norta i Ota Veniusa u Anversu, on odlazi u Italiju, gde provodi u službi vojvode od Mantove punih osam godina.

Po svom vaspitanju, po svojim intelektualnim i umetničkim sposobnostima, Rubens je jako podsećao na svestrano obdarene ljude renesanse: on je bio u isto vreme slikar, arhitekta, naučnik, pesnik i diplomata. Po povratku iz Italije nastanio se u Anversu, gde je proveo ceo život, izuzev diplomatskih misija u Parizu, Madridu i Londonu, Rubens je otpočeo svoju neobično plodnu umetničku delatnost.

Već u svojim prvim delima iz tog vremena, u „Dizanju na krst“ i „Bogorodici okruženoj svecima“, on ispoljava jedan jedinstven način slikanja, koji se sastoji od izvanrednog crteža i sjajnog kolorita. Pored portreta, on je slikao istorijske, mitološke i religiozne sadržaje.

295308.jpg

"Vrt ljubavi"

Među njegova najpoznatija dela ubrajaju se „Istorija kraljice Marije Mediči“, „Otmica Leukipovih kćeri“, „Bitka Amazonki“, „Poklonjenje pastira“, „Vrt ljubavi“, „Kermes u polju“, „Pejzaž s dugom“, „Pejzaž s kravama“, „Pogled na zamak Sten“. On je rado slikao i sebe i svoje dve lepe i gojazne žene, Izabelu Brant i Helenu Furman, s kojima je imao lepu i zdravu decu, koju je skoro na svim kompozicijama slikao kao anđele ili amore. U njegovim poslednjim slikama pojavljuje se Helena kao duh, sa svojom plavom kosom i sedefastom kožom, kao na slici „Helena Furman“ (Muzej istorije umetnosti, Beč). Piter Paul Rubens je izvršio ogroman uticaj na slikarstvo drugih zemalja. On sam je imao dva neobično darovita učenika Antonisa van Dajka (1599-1641) i Jakoba Jordansa (1593-1673).

(Blic Online)
 
Natrag
Top