Persona

[rollmilan]

Persona je latinska reč koja označava masku koju glumac antičkog pozorišta koristi da bi odigrao ulogu . U Jungovskom smislu persona je maska koju ličnost stavlja zarad prilagođavanja spoljašnjoj socijalnoj sredini. Ova adaptibilna uloga je uglavnom višestruka , to jest ličnost može imati više maski koje mogu po svom karakteru biti suprotne . Na primer na radnom mestu osoba može biti servilna (uslužna) , prijatna , znači uvek pri ruci a kod kuće ista ta osoba se pretvara u džangrizavog dosadnjakovića koji stalno čita novine i ističe svoju veličinu (setite se Andrićeve pripovetke " Zlostavljanje").
Uglavnom maska nije ona prava ličnost , međutim problemi nastaju kada se ličnost poistoveti sa personom a to je najbolje opisano u mitovima i snovima u kojima osoba ne može da skine svoju masku a da ne otkine deo lica. U takvim slučajevima takve ličnosti postaju jednoobrazne , jer im se čitav život sveo na tu jednu masku.
Da li ste prepoznali personu-e kod sebe ili drugih i šta mislite o njoj ?

(Prilikom sastavljanja ovog teksta koristio sam fragmente iz emisije http://serbianforum.org/dokumentarni-filmovi/92784-agape-dhdhdhdhydh-2.html#post276919)

 

[100Dinara]

Ne mogu se setiti ni jednog primera koji sam lično upoznao, ali to je relativno čest slučaj sa vojnim licima. Osobe koje se profesionalno opredele za vojnu karijeru preuzimaju tu "personu" i u svakodnevnom, van profesionalnom životu.

Mislim da je preuzimanje i poistovećivanje osobe sa jednom personom znak slabosti i straha. Ljudi koji su vrlo nesigurni u sebe dolaskom do neke "značajne" persone (kao recimo ta pomenuta vojna lica) preuzimaju tu personu i poistovećuju se s njom dajući sebi, na taj način, sigurnost.

 

[Jurivaka]

Pitam se da li se osoba koja je u uvodu teme okarakterisana kao persona, isto tako može nazvati i dvoličnom ličnošću? Kako okarakterisati osobu koja ti u ličnom razgovoru daje za pravo i podržava tvoje mišljenje o nekom pitanju, a kada se to isto pitanje postavi na širem skupu, na kojem se slučajno nađe i mentor te osobe, koji ima drugačije mišljenje, i ta osoba promijenji mišljenje i govori sasvim suprotno, ne mareći za činjenicu da je koji čas ranije govorila sasvim drugačije?

 

[Nuala]

Meni ovo miriši na socijalne uloge. Budući da smo društvena bića i najveći dio svog vremena provodimo u interakciji barem s jednom osobom, malo je teško govoriti o ličnosti "u samoći".

Svi imamo više socijalnih uloga i na više se načina prikazujemo drugima. I to je normalno. Nećemo se baš jedanko ponašati prema nadređenom i bračnom partneru ili bliskom prijatelju. To je rezultat procesa socijalizacije.
Zašto to nije dvoličnost? Prvo, zato jer bismo svi onda bili dvolični (jesmo li?). Drugo, zato što i u raznim ulogama pokazujemo nekakvu više-manje istu tendenciju, crtu.

E sad, prevlast jedne uloge ili vladavina persone je kompleksna stvar. Ne bih se složila da je to znak slabosti. Hoćemo li se pretvoriti u personu ovisi koliko nam je ta uloga u životu važna, koliko vremena provodimo u njoj i koliko drugih uloga imamo.

 

[Jurivaka]

Valjda sve odnose među ljudima ne možemo mjeriti mjerilima koja karakterišu pojmove persone i dvoličnosti. Jeste normalno da odnosi ne budu isti sa bračnim partnerom, prijeteljem, poslovniom partnerom, pretpostavljenim šefom, djetetom..., i mislim da poenta nije na tim i takvim odnosima, niti se njihova podrazumjevana različistost može svesti pod kategorije o kojima govori ova tema. Ovdje je poentaa, prije svega, na karakteru ličnosti. Ispravite me ako griješim, ali karakterna osoba ima svoje standarde ponašanja koje, uglavnom, ne mijenja, bez obzira na situaciju ili okolnosti u kojima se nađe. Takvima nisu potrebne maske, niti im pribjegavaju.
Naravno, socijalna sredina u nekoj mjeri determiniše i naše ponašanje, ali ako se na više načina prikazujemo u toj sredini, izuzimajući načine koji su prirodni, onda se može govoriti o dvoličnom ponašanju.

 

[GEMMA]

Sa socijalnog aspekta normalno je da čovek ono što oseća prilagodi datoj situaciji i ličnostima koje ga u tom momentu okružuju. Ali uvek je svestan da je bio licemeran (nećemo ulaziti u opravdanost takvog ponašanja ), dvoličan...Problem nastaje kada toga nije svestan. Kada u svojoj glavi zaboravi ko je i postane neko drugi. U psihologiji se to naziva višestruka ličnost (podvojena ličnost).Početni tekst me upućuje na problem ovakve vrste. U psihologiji je to jedan od najtežih poremećaja ličnosti.

 

[100Dinara]

Sa socijalnog aspekta normalno je da čovek ono što oseća prilagodi datoj situaciji i ličnostima koje ga u tom momentu okružuju. Ali uvek je svestan da je bio licemeran (nećemo ulaziti u opravdanost takvog ponašanja ), dvoličan...Problem nastaje kada toga nije svestan. Kada u svojoj glavi zaboravi ko je i postane neko drugi. U psihologiji se to naziva višestruka ličnost (podvojena ličnost).Početni tekst me upućuje na problem ovakve vrste. U psihologiji je to jedan od najtežih poremećaja ličnosti.

Mali ispravak - poremećaj višestruke ličnosti ne spada u kategoriju poremećaja ličnosti, nego u kategoriju neurotskih poremećaja. Trenutni adekvatni naziv za ovaj poremećaj jeste disocijativni poremećaj višestruke ličnosti i nema veze sa ovim o čemu mi ovde pričamo.

 

[Nuala]

Ovdje je poentaa, prije svega, na karakteru ličnosti. Ispravite me ako griješim, ali karakterna osoba ima svoje standarde ponašanja koje, uglavnom, ne mijenja, bez obzira na situaciju ili okolnosti u kojima se nađe. Takvima nisu potrebne maske, niti im pribjegavaju.

Što znači karakterna osoba? Svi imamo nekakav karakter. I svi ga pod određenim okolnostima prilagođavamo. Ok, ne svi, ali to je neka druga tema.

Da se samo kratko vratim na vojna lica. Osobe koje se odlučuju za takvu karijeru su prema nekim preferencijama (crtama ličnosti) odabrale tu profesiju. Ne mogu to svi. Je li ta situacija samo iznijela na svjetlo dana njihov pravi karakter ili je to maska koja se "zaboravlja" skinuti, nije sasvim lako za zaključiti.

Naravno, socijalna sredina u nekoj mjeri determiniše i naše ponašanje,

U većoj nego što bismo mi to mislili.

ali ako se na više načina prikazujemo u toj sredini, izuzimajući načine koji su prirodni, onda se može govoriti o dvoličnom ponašanju.

Ako se prema istim ljudima ponašamo na različite načine, a da to nije uzrokovano nekim promjenama u odnosima koje percipiraju obje strane, onda da, mogla bi to biti dvoličnost.

Sa socijalnog aspekta normalno je da čovek ono što oseća prilagodi datoj situaciji i ličnostima koje ga u tom momentu okružuju. Ali uvek je svestan da je bio licemeran (nećemo ulaziti u opravdanost takvog ponašanja ), dvoličan...

Nije uvijek svjestan jer ne doživljava to kao dvoličnost. Ako me ista stvar razljuti od strane nadređenog i prijatelja, neću na isti način reagirati. Prvi razlog je zbog posljedica moje reakcije. Moj npr. impulzivni karakter u drugoj situaciji će se više iskazati nego u prvoj. Nema tu licemjerstva.

 

[rollmilan]

Sa socijalnog aspekta normalno je da čovek ono što oseća prilagodi datoj situaciji i ličnostima koje ga u tom momentu okružuju. Ali uvek je svestan da je bio licemeran (nećemo ulaziti u opravdanost takvog ponašanja ), dvoličan...Problem nastaje kada toga nije svestan. Kada u svojoj glavi zaboravi ko je i postane neko drugi. U psihologiji se to naziva višestruka ličnost (podvojena ličnost).Početni tekst me upućuje na problem ovakve vrste. U psihologiji je to jedan od najtežih poremećaja ličnosti.

Postojanje više persona u jednoj ličnosti nije isto što i rascep ("disocijacija" ) ličnosti u patološkom smislu . Patološki rascep ličnosti (disocijativni poremećaj višestruke ličnosti) podrazumeva dva ili više odvojena ega i postojanje amnezije kada su u pitanju ličnosti dvojnici . Kada je reč o personama glavni uzročnik njihovog nastanka jeste prilagođavanje spesifičnostima datih socijalnih sredina , takvo priladođavanje doprinosi različitim karakterima persona za koje ličnost i ne mora biti svestan. Vremenom takve osobe zaista mogu postati ekstremno dvolične a to sve zavisi i od vrste i stepena prilagođenosti. Navešću primer koji su često navodili razni socijal - humanisti kada govore o dvoličnosti savremenog kapitaliste. On (gazda ) je dobar muž , mio otac , dobar čovek koji voli svog konja a psa naročito . Prijatan je komšija spreman da sasluša i pomogne , human kada su u pitanju humanitarne akcije. Ali ujutro kad ode u fabriku pretvara se u mučitelja koji nikada nije zadovoljan profitom i učinkom radnika , on traži još , po njemu radnici prave previše škarta , oni zabušavaju, previše traže , razmaženi su iako ih on plaća više nego bilo ko .

 

[dumspirospero]

Čovek koji radi sa različitim ljudima, različitih stepena stručne spreme, iz različitih društvenih sredina, da bi posao obavljao na najbolje mogući način, mora im se prilagođavati...Ali to ne znači, da će imati različite stavove, za različite ljude...
Čovek koji je ''izgrađen'' kao osoba, imaće isti stav prema svima, samo će ga iskazati na različit način, odnosno na način koji će biti prilagođen razumevanju ljudi koji ga slušaju...
Ako to ne bi bilo tako, onda bi se radilo o osobi sa ''višestrukom ličnošću''.
Čovek koji ima izgrađen stav o svemu, je karakterna osoba, koja je po svojim osobinama već prepoznatljiva i te osobine po kojima je prepoznatljiva važe kao njegov ''lični pečat'' u svim sferama života, koje ga otkrivaju kao ličnost...
U suprotnom, kada osoba menja svoje stavove, ili jednom rečju, menja svoja ''lica'', je dvolična osoba...