Doselio se Perica sa roditeljima u Zagreb. Prvog dana izađe on napolje da se igra, naiđe na grupu dječaka koji igraju lopte i pita:- Momci, ja sam Perica. Da igramo fudbal? Ovi ga ignorišu. Ide on dalje, naiđe na drugu grupu, ista priča. Ode još malo dalje, naiđe na neku djecu, pita
- Momci, ja sam Perica. Da igramo fudbal?
- Štima, kaže jedan od njih, ali mi nismo momci nego dečki, ti nisi Perica nego Štef, i nećemo igrati fudbal nego bumo pikali nogomet. Perica, naravno, pristane, počnu oni da pikaju nogomet kad u zlo doba Peričin otac zove sa balkona: - Perice, dolazi na ručak. Perica ništa - on je Štef, ne?
- Perice, dolazi na ručak!!!
Ništa - Perice, mamu ti jebem, dolazi na ručak dok ti ja nisam došao dole! Drekne otac.
Vraća se Perica kući, tužno klima glavom i kaže - Eto ti, ne možeš da budeš Hrvat ni pet minuta a da ti neki Srbin ne psuje majku!