- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
19. 02. 2012.
PRESS
Pepeljuga i Zlatokosa persone non grata
Najnovija moda koja je zavladala svetom je da roditelji odbijaju da svoju decu uspavljuju uz „Zlatokosu", „Crvenkapu" ili „Pepljugu", jer pojedine scene deluju nerealno, podstiču na krađu, staromodne su, pa čak i vrlo nasilne
Nekada davno, u jednoj dalekoj zemlji roditelji su deci pred spavanje čitali bajke i ona bi srećno utonula u san. Ali onda se desilo nešto strašno. Bajke su postale jako loše... Prvo su optužene da od devojčica prave sponzoruše i podstiču nasilje, pa da su previše strašne i da deca zbog brutalnih scena u njima plaču, pa su na kraju roditelji prestali da čitaju klasične bajke svojim mezimcima.
Nedavno objavljeno svetsko istraživanje u kojem je učestvovalo 2.000 ljudi pokazalo je da svaki peti roditelj ne želi svom detetu da čita bajke Hansa Kristijana Andersena kao ni braće Grim, već da se radije odlučuju za modernije bajke. Priče uz koje su odrastale generacije opet su se našle na meti napada, a nekada omiljene bajke za pred spavanje i likovi Crvenkapa, Ivica i Marica i Pepeljuga, označene su kao persone non grata.
I u Srbiji ima roditelja koji smatraju da su tradicionalne bajke previše strašne za najmlađe, pa i staromodne, jer u njima vide brutalne stvari poput otmica ili izvrnutih vrednosti koje nisu primerene maloj deci.
Rezultati pomenute studije pokazuju da čak polovina roditelja odbija da svoje čedo uspavljuje uz „Zlatokosu" zbog otmice, ali i uz „Crvenkapu" jer prizor vuka kako jede baku tera decu na plač. Bajka „Zlatokosa i tri medveda" takođe više nije popularna jer priča o devojčici koja upada u kuću porodice medveda, pojede njihovu večeru, pa reši da malo prilegne u njihovoj spavaćoj sobi, podstiče na krađu, otkrili su istraživači.
Skoro 52 odsto roditelja smatra kako „Pepeljugi" nije mesto među pričama za laku noć jer forsira ulogu žene koja po ceo dan samo čisti. Veliki broj njih smatra i da termin patuljci u „Snežani i sedam patuljaka" nije društveno prihvatljiv. Istraživanje je utvrdilo i kako četvrtina roditelja ne čita bajke deci dok ne napune pet godina zbog neprijatnih pitanja.
- Kao odrasli možemo da shvatimo nevinost bajki, ali petogodišnjaci priču mogu da shvate doslovno - tvrdi autor studije Stiv Hornsi.
Ovo je još samo jedno od mnogih istraživanja koje napada bajke, a moda bojkota tradicionalnih bajki, čini se, još nije stigla u Srbiju, u kojoj Snežana i Pepeljuga još važe za dobre devojke. Mnogi se i ne slažu sa tvdnjama uperenim protiv bajki, pogotovo jer nemaju naučnu osnovu.
Među njima je i Ljubivoje Ršumović, jedan od naših najpoznatijih pisaca za decu, koji kaže za Pressmagazin da je on, i pored svih napada i raznoraznih istraživanja koja se pojavljuju s vremena na vreme upozoravajući na štetnost priča za decu, ipak na strani bajki. Od strašnih scena u bajkama na koje upozoravaju istraživači, strašniji je televizijski program.
- Ne mislim da je toliko loše decu suočiti sa strašnim stvarima jer ih na taj način možemo naučiti kako da izbegavaju strašne stvari ili kako da od njih pobegnu. Mislim da je od strašnih stvari u bajkama gore preterano milovanje i tepanje, ili američke serije u kojima se sve vrti oko „ničega" i koje su natrpane šokantnim i degutantnim scenama ubistava, oružjem, prosutim crevima, a koje su trenutno najveći otrov, gori od opijata. Za takve sadržaje na televiziji i ne postoji zabrana i oni su namenjeni svima, pa i deci. Vi decu od toga ne možete da zaštitite. Često roditelji, babe i dede ostavljaju decu da se zabavljaju uz televiziju kako bi nešto mogli da urade po kući. Ili deca uz roditelje gledaju takve stvari. Deca će kad-tad videti takve sadržaje jer danas na televiziji nemate nikakve programe za decu - smatra Ršumović.
Međutim, on dodaje da bajke od početka deci treba da čitaju i tumače roditelji i vaspitači, kako ih ona ne bi na pogrešan način razumela. Upravo je tu jedan od problema. Jer roditelji vrlo često nemaju vremena da deci odgovaraju na pitanja kao što su: „Zašto Ivica i Marica nemaju mamu?" Mnogi roditelji su našli kompromis pa pribegavaju „ublažavanju" delova bajki kada se spominje nečija smrt ili kada dođe do brutalnih scena, kao što je ona kada lovac treba Snežanu da ubije i izvadi joj srce. Istina, brutalno je.
Ali Ršumović objašnjava da su roditelji zato tu da detetu objasne takve stvari.
- Najlakše je bacati drvlje i kamenje na bajke. A zapravo roditelji, koji su vrlo često prezauzeti i nemaju vremena, treba deci da odgovaraju na mnogobrojna pitanja koja ona postavljaju i objašnjavaju značenje pojedinih događaja iz bajki. Tako u slučaju Ivice i Marice treba objasniti da im je majka umrla, što nije tako jednostavno - objašnjava on.
Ršumović kaže da će uvek biti onih koji će osporavati i napadati bajke, kao što su mnogi osporavali i Vuka Karadžića, ali da su zato tu vreme i sud istorije koje su klasične bajke, kao i Vuk, preživele.
Da su klasične bajke i dalje popularne i da ih roditelji kupuju, barem u Srbiji, potvrđuju i mnogobrojna izdanja koja su se prodavala na kioscima. Ali ni knjižare ne prodaju ništa manje bajki nego prethodnih godina. To potvrđuje i Vanja Gavrovski iz „Lagune", pozivajući se na podatke o prodaji klasičnih baki u jednoj od najvećih knjižara u Srbiji.
- Moderne bajke se prodaju odlično, ali se i klasične bajke i dalje odlično prodaju. Knjižare nemaju loša iskustva sa tim da roditelji izbegavaju te bajke. Deca u uzrastu od tri-četiri godine vole bajke kao što su „Pepeljuga" ili „Trnova ružica" i roditelji u Srbiji rado kupuju baš te bajke - kaže ona.
Roditelji koji izbegavaju deci da čitaju tradicionalne bajke, smatrajući da su moderne knjige „politički korektnije", propuštaju da ih nauče moralnom kodu života, upozorila je Seli Godard Blajt, stručnjak za razvoj deteta, kada je pre godinu dana objavljeno istraživanje u kojem je učestvovalo oko 3.000 roditelja i koje je takođe pokazalo da sve veći broj roditelja u poslednjih nekoliko godina izbegava tradicionalne bajke, jer smatra da su pune stereotipa.
- Bajke koje su se čitale generacijama od vitalnog su značaja za razvoj deteta. Tradicionalne priče pokazuju deci da dobro pobeđuje zlo i promoviše ljubaznost i velikodušnost. Tradicionalne bajke pokazuju deci da postoje fizičke različitosti u životu, a ako ne vide te stereotipe, neće imati ni moralni kod po kojem će moći da se razvijaju. Bajke pomažu deci da razumeju šta je dobro, a što nije. To neće naučiti kroz nastavu - kaže Blajt.
Većina stručnjaka smatra da prezaštitnički stav i stakleno zvono decu neće naučiti kako da samostalno idu kroz život, pa ni to ako ih čuvamo od „strašnih" bajki. Jer čeka ih život koji uopšte nije bajka. Naprotiv, mnogo je strašniji i od najbrutalnijih epizoda iz priča za laku noć.
LOŠA MAJKA
Pepeljuga joj pojela ćerku
Pegi Orništajn, kolumnistkinja „Njujork tajmsa", koja je objavila knjigu „Pepeljuga mi je pojela ćerku", jedna je od onih koji zagovaraju teorije usmerene protiv pojedinih bajki. Ona je u svojoj knjizi na ličnom primeru, primeru svoje ćerke, objasnila kako bajke poput „Pepeljuge" mogu da imaju loš uticaj. Princezomanija, koja počinje raskošnom haljinom i princem na belom konju, može da se pretvori u kompleks princeze jer se devojčicama kroz bajke šalju poruke da ne treba da budu ni pametne, ni jake, ni kreativne, nego samo slatke, male princeze, baš kao i Pepeljuga, Snežana, Uspavana Lepotica, Zlatokosa...
- Pošto sam objavila knjigu, za mene je bilo zastrašujuće kada sam saznala kako su mnoge majke, ali i očevi, zaista u problemu kako da svoje ćerke pravilno usmere i kako da one na kraju imaju zdrav odnos prema svom telu i seksualnosti, a ne da porastu u Kim Kardašijan ili Paris Hilton - kaže Pegi Orništajn.
Međutim, ima i onih koji su se upitali da li je autorka preterala i kroz knjigu uspela zapravo da „opere" svoje greške u vaspitanju ćerke.
Ana Mitić
Kakva budalaština! Ispade da je pravo čudo kako smo ostali normalni mi, koji smo odrasli na svim divnim klasičnim bajkama. Gde ode ovaj svet...
PRESS
Pepeljuga i Zlatokosa persone non grata
Najnovija moda koja je zavladala svetom je da roditelji odbijaju da svoju decu uspavljuju uz „Zlatokosu", „Crvenkapu" ili „Pepljugu", jer pojedine scene deluju nerealno, podstiču na krađu, staromodne su, pa čak i vrlo nasilne
Nekada davno, u jednoj dalekoj zemlji roditelji su deci pred spavanje čitali bajke i ona bi srećno utonula u san. Ali onda se desilo nešto strašno. Bajke su postale jako loše... Prvo su optužene da od devojčica prave sponzoruše i podstiču nasilje, pa da su previše strašne i da deca zbog brutalnih scena u njima plaču, pa su na kraju roditelji prestali da čitaju klasične bajke svojim mezimcima.
Nedavno objavljeno svetsko istraživanje u kojem je učestvovalo 2.000 ljudi pokazalo je da svaki peti roditelj ne želi svom detetu da čita bajke Hansa Kristijana Andersena kao ni braće Grim, već da se radije odlučuju za modernije bajke. Priče uz koje su odrastale generacije opet su se našle na meti napada, a nekada omiljene bajke za pred spavanje i likovi Crvenkapa, Ivica i Marica i Pepeljuga, označene su kao persone non grata.
I u Srbiji ima roditelja koji smatraju da su tradicionalne bajke previše strašne za najmlađe, pa i staromodne, jer u njima vide brutalne stvari poput otmica ili izvrnutih vrednosti koje nisu primerene maloj deci.
Rezultati pomenute studije pokazuju da čak polovina roditelja odbija da svoje čedo uspavljuje uz „Zlatokosu" zbog otmice, ali i uz „Crvenkapu" jer prizor vuka kako jede baku tera decu na plač. Bajka „Zlatokosa i tri medveda" takođe više nije popularna jer priča o devojčici koja upada u kuću porodice medveda, pojede njihovu večeru, pa reši da malo prilegne u njihovoj spavaćoj sobi, podstiče na krađu, otkrili su istraživači.
Skoro 52 odsto roditelja smatra kako „Pepeljugi" nije mesto među pričama za laku noć jer forsira ulogu žene koja po ceo dan samo čisti. Veliki broj njih smatra i da termin patuljci u „Snežani i sedam patuljaka" nije društveno prihvatljiv. Istraživanje je utvrdilo i kako četvrtina roditelja ne čita bajke deci dok ne napune pet godina zbog neprijatnih pitanja.
- Kao odrasli možemo da shvatimo nevinost bajki, ali petogodišnjaci priču mogu da shvate doslovno - tvrdi autor studije Stiv Hornsi.
Ovo je još samo jedno od mnogih istraživanja koje napada bajke, a moda bojkota tradicionalnih bajki, čini se, još nije stigla u Srbiju, u kojoj Snežana i Pepeljuga još važe za dobre devojke. Mnogi se i ne slažu sa tvdnjama uperenim protiv bajki, pogotovo jer nemaju naučnu osnovu.
Među njima je i Ljubivoje Ršumović, jedan od naših najpoznatijih pisaca za decu, koji kaže za Pressmagazin da je on, i pored svih napada i raznoraznih istraživanja koja se pojavljuju s vremena na vreme upozoravajući na štetnost priča za decu, ipak na strani bajki. Od strašnih scena u bajkama na koje upozoravaju istraživači, strašniji je televizijski program.
- Ne mislim da je toliko loše decu suočiti sa strašnim stvarima jer ih na taj način možemo naučiti kako da izbegavaju strašne stvari ili kako da od njih pobegnu. Mislim da je od strašnih stvari u bajkama gore preterano milovanje i tepanje, ili američke serije u kojima se sve vrti oko „ničega" i koje su natrpane šokantnim i degutantnim scenama ubistava, oružjem, prosutim crevima, a koje su trenutno najveći otrov, gori od opijata. Za takve sadržaje na televiziji i ne postoji zabrana i oni su namenjeni svima, pa i deci. Vi decu od toga ne možete da zaštitite. Često roditelji, babe i dede ostavljaju decu da se zabavljaju uz televiziju kako bi nešto mogli da urade po kući. Ili deca uz roditelje gledaju takve stvari. Deca će kad-tad videti takve sadržaje jer danas na televiziji nemate nikakve programe za decu - smatra Ršumović.
Međutim, on dodaje da bajke od početka deci treba da čitaju i tumače roditelji i vaspitači, kako ih ona ne bi na pogrešan način razumela. Upravo je tu jedan od problema. Jer roditelji vrlo često nemaju vremena da deci odgovaraju na pitanja kao što su: „Zašto Ivica i Marica nemaju mamu?" Mnogi roditelji su našli kompromis pa pribegavaju „ublažavanju" delova bajki kada se spominje nečija smrt ili kada dođe do brutalnih scena, kao što je ona kada lovac treba Snežanu da ubije i izvadi joj srce. Istina, brutalno je.
Ali Ršumović objašnjava da su roditelji zato tu da detetu objasne takve stvari.
- Najlakše je bacati drvlje i kamenje na bajke. A zapravo roditelji, koji su vrlo često prezauzeti i nemaju vremena, treba deci da odgovaraju na mnogobrojna pitanja koja ona postavljaju i objašnjavaju značenje pojedinih događaja iz bajki. Tako u slučaju Ivice i Marice treba objasniti da im je majka umrla, što nije tako jednostavno - objašnjava on.
Ršumović kaže da će uvek biti onih koji će osporavati i napadati bajke, kao što su mnogi osporavali i Vuka Karadžića, ali da su zato tu vreme i sud istorije koje su klasične bajke, kao i Vuk, preživele.
Da su klasične bajke i dalje popularne i da ih roditelji kupuju, barem u Srbiji, potvrđuju i mnogobrojna izdanja koja su se prodavala na kioscima. Ali ni knjižare ne prodaju ništa manje bajki nego prethodnih godina. To potvrđuje i Vanja Gavrovski iz „Lagune", pozivajući se na podatke o prodaji klasičnih baki u jednoj od najvećih knjižara u Srbiji.
- Moderne bajke se prodaju odlično, ali se i klasične bajke i dalje odlično prodaju. Knjižare nemaju loša iskustva sa tim da roditelji izbegavaju te bajke. Deca u uzrastu od tri-četiri godine vole bajke kao što su „Pepeljuga" ili „Trnova ružica" i roditelji u Srbiji rado kupuju baš te bajke - kaže ona.
Roditelji koji izbegavaju deci da čitaju tradicionalne bajke, smatrajući da su moderne knjige „politički korektnije", propuštaju da ih nauče moralnom kodu života, upozorila je Seli Godard Blajt, stručnjak za razvoj deteta, kada je pre godinu dana objavljeno istraživanje u kojem je učestvovalo oko 3.000 roditelja i koje je takođe pokazalo da sve veći broj roditelja u poslednjih nekoliko godina izbegava tradicionalne bajke, jer smatra da su pune stereotipa.
- Bajke koje su se čitale generacijama od vitalnog su značaja za razvoj deteta. Tradicionalne priče pokazuju deci da dobro pobeđuje zlo i promoviše ljubaznost i velikodušnost. Tradicionalne bajke pokazuju deci da postoje fizičke različitosti u životu, a ako ne vide te stereotipe, neće imati ni moralni kod po kojem će moći da se razvijaju. Bajke pomažu deci da razumeju šta je dobro, a što nije. To neće naučiti kroz nastavu - kaže Blajt.
Većina stručnjaka smatra da prezaštitnički stav i stakleno zvono decu neće naučiti kako da samostalno idu kroz život, pa ni to ako ih čuvamo od „strašnih" bajki. Jer čeka ih život koji uopšte nije bajka. Naprotiv, mnogo je strašniji i od najbrutalnijih epizoda iz priča za laku noć.
LOŠA MAJKA
Pepeljuga joj pojela ćerku
Pegi Orništajn, kolumnistkinja „Njujork tajmsa", koja je objavila knjigu „Pepeljuga mi je pojela ćerku", jedna je od onih koji zagovaraju teorije usmerene protiv pojedinih bajki. Ona je u svojoj knjizi na ličnom primeru, primeru svoje ćerke, objasnila kako bajke poput „Pepeljuge" mogu da imaju loš uticaj. Princezomanija, koja počinje raskošnom haljinom i princem na belom konju, može da se pretvori u kompleks princeze jer se devojčicama kroz bajke šalju poruke da ne treba da budu ni pametne, ni jake, ni kreativne, nego samo slatke, male princeze, baš kao i Pepeljuga, Snežana, Uspavana Lepotica, Zlatokosa...
- Pošto sam objavila knjigu, za mene je bilo zastrašujuće kada sam saznala kako su mnoge majke, ali i očevi, zaista u problemu kako da svoje ćerke pravilno usmere i kako da one na kraju imaju zdrav odnos prema svom telu i seksualnosti, a ne da porastu u Kim Kardašijan ili Paris Hilton - kaže Pegi Orništajn.
Međutim, ima i onih koji su se upitali da li je autorka preterala i kroz knjigu uspela zapravo da „opere" svoje greške u vaspitanju ćerke.
Ana Mitić
Kakva budalaština! Ispade da je pravo čudo kako smo ostali normalni mi, koji smo odrasli na svim divnim klasičnim bajkama. Gde ode ovaj svet...