Pekinška patka

[markosNS]

izvor: e-novine

Prvi put od emocijama nabijenog nastupa na novosadskom EXIT-u pre dve. godine članovi grupe Pekinška patka nastupiće na, za sada, dva koncerta - u Beogradu i Zagrebu, ovoga puta u postavi koja je daleke 1981. godine odsvirala oproštajni koncert na Kalemegdanskoj terasi.

Kako je najavila koncertna agencija „Long Play", bend će nastupiti postavi koja je snimila u kojoj je 1981. godine svirao oproštajni koncert na Kalemegdanskoj terasi – frontmen Nebojša Čonkić Čonta, bubnjar Laslo Pihler, basista Marinko Vukmanović i gitarista Zoran Bilatović. Pre dve godine, za potrebe nastupa na festivalu Exit, bila je okupljena ranija postava Pekinške patke koja je snimila album prvenac „Plitka poezija“.

Povratničke koncerte sviraju frontmen Nebojša Čonkić-Čonta, bubnjar Laslo Pihler-Cila (Shital Puri), basista Marinko Vukmanović-Mare i gitarista Zoran Bulatović-Bale, postava koja je snimila singl "Bila je tako lijepa/Buba rumba" (1980) i kultni album "Strah od monotonije" (1981).

Na nedavno održanoj konferenciji za novinare najavljen je novi singl i album. Singl sa dve nove numere još je u doradi, ali se njegovo objavljivanje očekuje početkom jula. Novi album će izaći na proleće sledeće godine, a sastojaće se od 8 obrada pesama iz šezdesetih, sa festivala Opatija, Beogradsko proleće, izbora za Evroviziju...

Prva pesma na singl CD-u biće kompozicija iz jednog Almodovarovog filma, na kojoj će Čonta pevati na španskom. Što se tiče druge pesme, ona će biti na srpskom jeziku, u maniru pesme "Bila je tako lijepa".

Novi pank za novo vreme Bale je nazvao “dada pankom”.

Na pitanje šta publiku očekuje na beogradskom koncertu, članovi benda su rekli:

"Biće sve što publika očekuje. Biće najbolje pesme sa "Poezije", jedna-dve sa "Monotonije" i naravno "Bila je tako lijepa" i ove dve stvari...možda još neko iznenađenje ako budemo stigli da uvežbamo".

Nakon koncerta u bašti beogradskog SKC-a, Pekinša Patka će gostovati i u zagrebačkom klubu Boogaloo. Cena karte za koncert u Beogradu iznosi 1.000 dinara, a može se kupiti na blagajni SKC-a, Doma omladine i na prodajnim mestima Tiketservisa.

 

[rollmilan]

Voleo bih kad bi imali da kažu nešto novo, ali mrka kapa sve mi liči na obično tezgarenja, no i to u ovom apatičnom prostoru i vremenu nije loše.Zapravo nema bolje.

 

[milutinz]

Yap, nema bolje... Ali, nemoj odmah biti skeptičan, nije isključeno da su uspeli da se sačuvaju i da opet raspraše kao nekad...

 

[markosNS]

Tuzno je da danas skoro i nema slicnih bendova , po kvalitetu , vrsti muzike i energiji. . .

To je najgore od svega...

 

[black wizard]

[ame=http://www.youtube.com/watch?v=Nlf_gHha1yQ]YouTube - Pekinška Patka - Bolje Da Nosim Kratku Kosu 2008[/ame]

 

[sokre]

Sječam se Pekinške patke.Meni je i drugi album bio sasvim dobar mada ga je kritika sahranila.Prvi je bio odličan, veselim se njihovom povratku, samo naprijed Čonta.

 

[KattyTheGreat]

Sutra Patkaaaaaaaaaaaaaaaa :i-m_so_happy::i-m_so_happy::i-m_so_happy:

 

[Byk]

Jednu od prvih autentičnih punk grupa u Jugoslaviji oformili su jula 1978. godine Nebojša Čonkić - Čonta, profesor u Elektro-tehničkom školskom centru i gitarista Sreten Kovačević – Srele (< Kafe Express < Trafo). U originalnoj postavi pored njih bili su bubnjarPihler Laslo – Cila (< Kafe Express < Tanker) i Miloš Žurić - Žura, bas gitara.Od ranih šezdesetih, kada su se u Novom Sadu pojavili prvi “električari”, do danas u našoj varoši status rok zvezda imala su samo dvojica muzičara – Miroslav Nedić Bili, pevač i gitarista legendarnih Zlatnih, kasnije Novih akorda, grupe koja je sudeći po gitarijadama na kojima je učestvovala, spadala u desetak najboljih bit sastava u nekadašnjoj Jugoslaviji, i Nebojša Čonkić Čonta, frontmen najpopularnije domaće pank grupe Pekinška patka. Uspeh prvog je fascinantan jer je status rok zvezde stekao isključivo zahvaljujući koncertima, a ovog drugog ništa manje značajan jer je postignut na osnovu svega tri singla i jednog albuma, a sve to za samo dve godine! Punk je, kao i u svetu, i kod nas izazvao veliku frku. Mada se nisu sprdali sa himnom ili Predsednikom, kao njihovi slavni uzori iz grupe Sex Pistols, imali su velikih problema samom činjenicom da “nikog ne šljive i sviraju punk”. Posebno otežavajuća okolnost je ta što je grupu prevodio i “kvario omladinu” onaj koji je od društva bio zadužen da ih vodi u bolju i svetliju budućnost.


Debitovali su na Mašincu pred “rekordnih” četvoro slušalaca: Škora, Kara, Nega i Laza! Posle tog fijaska napušta ih Žura, dolazi Srbislav Dobanovački – Srba, sa kojim nastupaju u diskoteci u Žablju, a tek kasnije u Novom Sadu, (klub Sonja Marinković, koji je ubrzo promenio ime u Studio 24), koncertom koji je posle pet-šest izvedenih kompozicija bio prekinut, navodno zbog nestanka (čitaj isključenja) struje! Pred kraj godine grupa svira na poslednjem Boom festivalu u Novom Sadu, gde sa skromnim znanjem i repertoarom, ali pravim vizuelnim identitetom i fantastičnom energijom ostavlja veoma dobar utisak.Početkom ’79. godine odlazi Srba, a dolaze novi basista Boris Oslovčan – Bora (< Gomila G.) i drugi gitarista Boško Prosenica – Brča (< Direktori). Krajem maja sa producentom Gaborom Lenđelom (ex-Teška industrija) u studijima Radio Novog Sada snimaju sedam kompozicija (tokom devedesetih objavljene su na piratskim diskovima i slove kao raritetno izdanje). Nova postava uspešno se predstavlja u beogradskom KST-u, gde ostavlja izvanredan utisak i biva inaugurisana u prvi srpski punk bend.

Nastupaju na Omladinskom festivalu u Subotici, gde osvajaju drugu nagradu publike, a dobre kritike (“…Njihov nastup je malo koga ostavio ravnodušnim i bili su česta tema razgovora kako među publikom tako i u ‘stručnim’ krugovima…Po većini ocena Pekinška patka je najsvežiji događaj festivala.” – Branko Vukojević, Džuboks br. 64, 8. jun 1979) pomažu im objavljivanje singl ploče “Biti ružan, pametan i mlad”/”Bela šljiva”. Singl je producirao Slobodan Konjović, urednik i voditelj na Studiju B, a koju je, pošto ih je prvobitno PGP RTB odbio, objavio Jugoton. Na koncertu u zagrebačkom Lapidariju jula 1979., čuli su ih Siniša Škarica i Veljko Despot, urednici u pomenutoj disko kući, a dogovor oko izdanja je postignut istog dana.



Diskografski prvenac prodat je neverovatnih 35.000 primeraka, neočekivanom tiražu i za grupu i za izdavača. Nema sumnje da je upravo tiraž prvog singla Pekinške patke otškrinuo Jugotonova vrata velikom broju novotalasnih grupa, između ostalih i beogradskoj ekipi koja se prvi put predstavila na kompilaciji “Paket aranžman”. Tokom februara i marta 1980. godine u prvom novosadskom privatnom studiju Metasound grupa snima kompozicije za debi album “Plitka poezija”, koji se, najpre zbog bolesti, kasnije zbog smrti Josipa Broza Tita, pojavljuje tek u leto iste godine. Pre albuma objavljen je singl “Bolje da nosim kratku kosu”/”Ori, ori”. Provokativni nastupi, način odevanja i velika popularnost donose i prve probleme. Zabranjivani su im već ugovoreni nastupi u Novom Sadu (Studio M, diskoteka hotela Park i pozorište Ben Akiba) i širom Vojvodine. Pojedine radio i televizijske stanice zabranjivale su sve ili određene pesme grupe. TV Novi Sad zabranjuje emitovanje emisije koju je sama realizovala (!?). Koncert u Stepanovićevu na Dan oslobođenja mesta 1979. godine prekinut pošto je Čonta pred viđenim gostima i borcima iz NOB-a duvao u prezervative, koje je bacao u publiku, itd, itd. U okviru manifestacije Leto na Adi, gde su izveli kompoziciju “Poderimo rok”, obožavaoci su nagrnuli na splav na kom je bila bina, tako da je postojala realna opasnost do dođe do nesreće. Prema anegdoti, dan ili dva posle ovog incidenta Stane Dolanc, tadašnji savezni ministar unutrašnjih poslova, pozvao je Stevana Doronjskog, u to vreme prvog vojvođanskog političara, i obratio mu se rečima:”Gde si pankeru!”, aludirajući na “incident” na Adi. Hajke i zabrane kod mladih imale su kontraefekat - čitav Novi Sad bio je ispisan grafitom “Čonta je Bog!”

Među retkim intelektualcima koji su javno stali u odbranu Čontine ekipe bio je pesnik Miroslav Antić, koji je u lokalnom listu Dnevnik od 7.IX 1979. godine, u svojoj rubrici Obično petkom, izmedju ostalog, ironično napisao :”…Sa ovih četrdeset šest godina, verovatno izlapeo, tražiću da me pošalju u penziju, da mi oduzmu sva prava da govorim, da me tutnu u ćošak i tu ostave. Jer dogodilo se nešto strašno: mame i tate i tog duhovnog pankovskog vođe Čonkića i svih tih momaka i devojaka koji su moji vršnjaci, a eto: i moderniji od mene, i evropskiji, i kulturniji, i razumniji. Mene u penziju, a njih treba još više aktivirati….”


Leta ’80, posle nastupa na Splitskom festivalu, a u okviru Rok večeri, umesto Sreleta, koji okuplja grupu Kontraritam, i Bore, koji je sabotirao nastup u Splitu “drljajući” po gitari okrenut leđima publici, i koji nije želeo da ide na turneju po tadašnjoj Bosni i Hercegovini, iz grupe Pečat dolaze gitarista Zoran Bulatović – Bale i basista Marinko Vukmanović – Mare. Pre Mareta na nekoliko koncerata bas su svirali najpre Aleksandar Kravić – Caki, kasnije član Balaševićevog pratećeg sastava, a potom povratnik Srba.

Sledi uspešna letnja turneja u okviru koje je poseban značaj imao nastup u punoj Skenderiji (Sarajevo). Nova postava snima obradu velikog hita Dragana Stojnića “Bila je tako lijepa”, naravno sa izmenjenim tekstom, praćenu simpatijama obožavalaca i gnušanjem njihovih roditelja. Sa obradom hita grupe Hollies “Stop Stop Stop” pojavljuju se u emisiji TV Beograd Rock’n’roller, koja je te godine predstavljala JRT (Jugoslovensku radio-televiziju) na festivalu Zlatna ruža Montrea. Krajem decembra 1980. nastupili su na tzv. Grock koncertu na Novosadskom sajmu, gde su takođe ostavili odličan utisak, ali i napravili nov incident paljenjem lista Borba. Novinar lokalnog dnevnog lista Dnevnik Bogdan Četnik zahteva da se grupa ukine!? S druge strane, o tom nastupu novinar lista Džuboks Radovan A. Vujović u broju 106 od 16. I 1981, između ostalog, piše: … Trio postava plus profesor Čonta je sigurno zapalila publiku svojim punk hitovima: Bela šljiva; Bolje da nosim kratku kosu; Stop, stop, stop; Metod; Bila je tako lijepa; Biti ružan, pametan i mlad….A ako volite ludi ritam, slušajte Patku…” U periodu oktobar ‘80 – mart ’81. grupa priprema kompozicije za album “Strah od monotonije”, čiji naziv delimično objašnjava razloge iznenadnog prelaska iz punka u novotalasne vode, što im većina ranijih fanova, ali i kritičara, nikada nije oprostila. (“…Odlučnost da raskine sa starim, donela je Patki ne samo nelagodnosti zbog neumitnog razotkrivanja sopstvenih muzičkih slabosti, nego i gubljenje onoga što je kod nje bilo najsimpatičnije – energije i žestine…” – Ljubo Trifunović, Džuboks br. 117 od 19. juna 1981).

Na retkim promotivnim koncertima publika je redovno insistirala na kompozicijama sa prvog albuma, a njihovo neprihvatanje novog kursa glavni je razlog prestanka rada Pekinške patke.Poslednji značajniji koncert imali su u Zagrebu (Zagrebački velesajam ’81) sa poznatim sastavima: Riblja čorba, Prljavo kazalište, Film, Haustor, Leb i sol, Parni valjak i dr, a zvanično poslednji koncert održali su istog leta u Kalemegdanskom parku, posle čega Čonta odlazi u JNA. Zanimljivo je da od tada nikada nije obukao jeans, ali i danas po negde u Novom Sadu možete da vidite grafit “Čonta je Bog!”, kojim je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih bio ispisan čitav grad. Mare, Bale i Cila prave novu grupu, sa autorskim pesmama na tragu “Straha od monotonije”, a pod velikim uticajem britanskih grupa The Cure i XTC. Pozivaju Slobodana Tišmu – Tileta (La Strada) da im se pridruži, što on uslovljava dolaskom Firčija (Ivan Fece). Nova postava vežba u prostorijama MONSA-a i odlučuje da nastupa pod imenom Luna (po Bertolučijevom filmu “La Luna”).

Čonta prestaje da se bavi muzikom, a 1994. odlazi u Kanadu (Toronto), gde je profesor na državnom koledžu. Cila radi kao trgovac, ali se veoma uspešno bavi i bioenergijom. Srele se bavi iznajmljivanjem i prodajom ozvučenja. Mare je producent, vlasnik studija Matrix. Bale živi u Njujorku, Bora je šef restorana u Moskvi, Brča radi u Naftagasu, Srba nije zaposlen. Vremenska distanca od nepunih trideset godina potvrdila je Pecinu (Petar Popović) i moju sumnju da: Čonta, Srele, Cila, Bora, Brča, Mare i Bale nisu bili svesni značaja koji je Pekinška patka imala za dalja događanja na domaćoj rok sceni.


Postava benda od 1979 do 1980

Nebojša Čonkić – ČONTA
vokal

Sreten Kovačević – SRELE
gitara, prateći vokali

Laslo Pihler – LACI
bubnjevi, prateći glas

Boris Oslovčan – BORA
bas, prateći vokali

Boško Prosenica
gitara


Postava benda od 1980 do 1981

Nebojša Čonkić – ČONTA
vokal, čontajzer

Zoran Bulatović – BALE
gitara, klavijature, prateći vokali

Marinko Vukmanović – MARE
bas, prateći vokali

Laslo Pihler – CILA
bubnjevi


DISKOGRAFIJA:

Singlovi:

Biti ružan, pametan i mlad 7"
(Jugoton 1979)

Producent: Slobodan Konjović
Urednik: Siniša Škarica
Glavni i odgovorni urednik: Dubravko Majnarić


Bolje da nosim kratku kosu 7"
(Jugoton 1980)
Producent: Slobodan Konjović
Urednik: Siniša Škarica
Glavni i odgovorni urednik: Dubravko Majnarić
Snimljeno u "Meta Sound" studiju, Novi Sad


Bila je tako lijepa 7"
(Jugoton 1981)
Producent: Pekinška patka
Urednik: Siniša Škarica
Glavni i odgovorni urednik: Dubravko Majnarić
Snimatelj: Ivica Vlatković
Snimljeno u "Meta Sound" studiju, Novi Sad

Albumi:

Plitka poezija LP
(Jugoton 1980)
Svi aranžmani: Pekinška patka
Urednik: Siniša Škarica
Snimatelj: Ivan vlatković
Remix i produkcija: Slobodan Konjović
Design omota: Vladimir Jovanović
Fotografija: Marko Pešić
Snimljeno u "Meta Sound" studiju u Novom Sadu 1980.


Strah od monotonije LP
(Jugoton 1981)
Svi aranžmani: Pekinška patka
Muzički urednik: Siniša Škarica
Snimatelj i producent: Slobodan Konjović
Dizajn omota: Mare i Čonta
Fotografija: Geza Lenert
Snimljeno u studiju "VEM" u Beogradu marta 1981.

Kompilacije:

Back to the front vol. 4 LP
(Incognito 1994) "Bela šljiva"

Izvor - Pekinška Patka (popboks)

 

[Eric Cantona]

 

[Angie83]