LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Pekari nalaze posao pre lekara
Na birou za nezaposlene posao godinama čekaju i visokoobrazovani. Brzo do hleba grafičari i veterinari, inženjeri čekaju i po pet godina
Fakultetska diploma u Srbiji ne garantuje radno mesto iako čak 1,5 miliona stanovnika nema završenu ni osnovnu školu. I u Nacionalnoj službi za zapošljavanje potvrđuju ovu praksu statistikom po kojoj će poneki inženjer prvi posao čekati i duže od pet godina, dok će pekar ili poslastičar sa biroa u ”radne pobede” otići gotovo - odmah.
Tako će, na primer, diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo i živinarstvo ostati nezaposlen 2,61, inženjer metalurgije 2,87, a geolog mineralnih sirovina 5,20 godina.
- U prošloj godini su najtraženiji bili informatički stručnjaci, zavarivači, inženjeri elektrotehnike, grafičari, veterinari, keramičari, pa čak i trgovački putnici - kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. - S druge strane, na prvu platu poneko čeka i duže od pet godina. Među njima su šivač tekstila i šivač konfekcije, krojač, pomoćni daktilograf...
Ni lekari se nisu suviše brzo regrutovali sa biroa, pa su na evidenciji Biroa u proseku po godinu i po dana čamili doktori medicine i lekari opšte prakse, za razliku od recimo oftalmologa i ginekologa koji su u ordinaciju ulazili znatno brže.
Izuzev preciznog zanata u rukama, ni svršeni srednjoškolci ne dolaze lako do svoje prve zarade. Maturanti gimnazije će tako, po sadašnjoj dinamici, sa biroa otići tek za tri godine, a mašinski, poljoprivredni i hemijski tehničari će se voditi kao nezaposleni i do četiri pune godine.
U Ministarstvu rada i socijalne politike napominju da je za ovakvo stanje kriva loša strategija obrazovanja novih kadrova, ali i sopstvene predrasude.
- Zabluda je da mi imamo kvalifikovanu radnu snagu jer mnogo toga pokazuje da užasno zaostajemo - smatra Radmila Bukumirić-Katić, pomoćnik ministar za rad. - Živimo u vremenu koje zahteva multidisciplinarnost i doživotno usavršavanje, a tome se i dalje mnogi opiru. Mladima su neophodna nova znanja, a njih će teško dobiti u sadašnjem obrazovnom sistemu jer se pokazalo da, čim se zaposle, nedostaje im veština uprkos diplomama.
MILIJARDE ZA ZAPOŠLJAVANJE MLADIH
Do kraja godine ćemo na stručno osposobljavanje i zapošljavanje mladih do 30 godina uložiti čak 2,6 milijardi dinara. Očekujemo da će ovaj novac rezultirati upošljavanjem čak 15.000 mladih kadrova - kaže za ”Novosti” Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.
Novosti
Na birou za nezaposlene posao godinama čekaju i visokoobrazovani. Brzo do hleba grafičari i veterinari, inženjeri čekaju i po pet godina
Fakultetska diploma u Srbiji ne garantuje radno mesto iako čak 1,5 miliona stanovnika nema završenu ni osnovnu školu. I u Nacionalnoj službi za zapošljavanje potvrđuju ovu praksu statistikom po kojoj će poneki inženjer prvi posao čekati i duže od pet godina, dok će pekar ili poslastičar sa biroa u ”radne pobede” otići gotovo - odmah.
Tako će, na primer, diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo i živinarstvo ostati nezaposlen 2,61, inženjer metalurgije 2,87, a geolog mineralnih sirovina 5,20 godina.
- U prošloj godini su najtraženiji bili informatički stručnjaci, zavarivači, inženjeri elektrotehnike, grafičari, veterinari, keramičari, pa čak i trgovački putnici - kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. - S druge strane, na prvu platu poneko čeka i duže od pet godina. Među njima su šivač tekstila i šivač konfekcije, krojač, pomoćni daktilograf...
Ni lekari se nisu suviše brzo regrutovali sa biroa, pa su na evidenciji Biroa u proseku po godinu i po dana čamili doktori medicine i lekari opšte prakse, za razliku od recimo oftalmologa i ginekologa koji su u ordinaciju ulazili znatno brže.
Izuzev preciznog zanata u rukama, ni svršeni srednjoškolci ne dolaze lako do svoje prve zarade. Maturanti gimnazije će tako, po sadašnjoj dinamici, sa biroa otići tek za tri godine, a mašinski, poljoprivredni i hemijski tehničari će se voditi kao nezaposleni i do četiri pune godine.
U Ministarstvu rada i socijalne politike napominju da je za ovakvo stanje kriva loša strategija obrazovanja novih kadrova, ali i sopstvene predrasude.
- Zabluda je da mi imamo kvalifikovanu radnu snagu jer mnogo toga pokazuje da užasno zaostajemo - smatra Radmila Bukumirić-Katić, pomoćnik ministar za rad. - Živimo u vremenu koje zahteva multidisciplinarnost i doživotno usavršavanje, a tome se i dalje mnogi opiru. Mladima su neophodna nova znanja, a njih će teško dobiti u sadašnjem obrazovnom sistemu jer se pokazalo da, čim se zaposle, nedostaje im veština uprkos diplomama.
MILIJARDE ZA ZAPOŠLJAVANJE MLADIH
Do kraja godine ćemo na stručno osposobljavanje i zapošljavanje mladih do 30 godina uložiti čak 2,6 milijardi dinara. Očekujemo da će ovaj novac rezultirati upošljavanjem čak 15.000 mladih kadrova - kaže za ”Novosti” Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.
Novosti