Šta je novo?

ПЧЕЛАРСТВО У ПРАИСТОРИЈИ И СТАРОМ ВЕКУ

LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Рим је био највећа држава у старом веку. Крајем првог века пре нове ере римска држава је постала царство (империја). Први римски цар био је Октавијан Август који је владао крајем старе и почетком нове ере (27. пре нове ере до 14. године нове ере). Доба Августове владавине је сјајни период римске историје када је римска култура достигла врхунац а у књижевности је владао „златни век". И пчеларство је достигло врхунац развоја у време цара Августа, на прелазу из старе у нову еру. Римљани, као на пример: Варон, Плиније, Диодор Сицилијски, Вергилије, Колумела, Сенека и многи други износе интересантне прилоге о животу и понашању пчела.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Римски писац Варон, у првом веку старе ере, у својој књизи „О сеоском домаћинству" описује кошнице од прућа, глине и дрвета. Он је тврдио да у римској држави са провинцијама, укључујући и Горњу Мезију (данашњу Србију), није било ни једне вилае, како су се звала таква имања, која нису имала алвеариум (пчелињак). Готово у исто време и Плиније у својој књизи „Историја природе" даје савете о избору места за пчелињак и спомиње прву кошницу од стакла за посматрање пчела. Он пише да је видео у Германији, на обали Рајне, огромне кошнице високе осам стопа.

Прве доказе о пчеларству у северозападном делу Европе изнео је морепловац и географ Питеј, који је живео у Марсељу, грчкој крлонији у четвртом веку пре наше ере. Он је својсвремено тврдио да становници данашње Немачке и Данске справљају напитак од меда. У Ектави на Јитланду - Данска, пронађен је гроб једне жене стар 1.500 година пре наше ере, у којем је нађена и чаша од брезове коре са остацима медног вина. Хемијска анализа је потврдила да је то вино прављено од смесе меда и екстрата цвета баштенских јагода и липе.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
У првом веку старе ере, Диодор Сицилијски тврди како се на Корзици добија обиље меда и воска и да се народ храни млеком и медом. Осим тога наводи како се на Корзици поштују правила - рој пчела припада оном пчелару који га први пронађе. Велики и славни римски песник Вергилије (70. године старе ере - 19. године нове ере) испевао је пастирске песме и поучни еп о пољопривреди, као и јуначки еп Енијиду. Пошто је и сам био пчелар, придавао је изузетан значај особинама меда. Описујући живот и особине пчела, спевао је оду и посветио пчелама најдивније речи: да је њихово племе бесмртно и у себи носи један део Божанске мудрости, небеску искру и етерску душу.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Римски писац Колумела живео је крајем старе и почетком нове ере. Као агроном проучио је све што је до тада било написано у Риму, Грчкој и Картагини. Затим се са пољопривредом и пчеларством боље упознао путујући кроз Италију, Шпанију, Сирију и Сицилију. Колумела је у времену од 35. - 45. године нове ере написао капитално дело „Пољопривредна економика" у 12 књига. Ово дело обухвата све гране пољопривреде а девета књига је посвећена пчеларству. Ово дело су касније Арабљани превели на арапски, што доказује његову вредност. Са пуно знања Колумела пише: о избору места за пчелињак, о пчелињој паши, одузимању меда, болестима пчела и њиховом лечењу. Он даје детаљна упутства како поступати приликом куповине пчела, хватања ројева, спајања пчела, прихрањивања и тд. Затим препоручује сеобу кошница на богатију пашу. Колумела описује различите типове кошница у зависности од материјала од кога су изграђене. На прво место ставља кошнице изграђене од коре, плуте, јер нису хладне зими нити претопле лети. На друго место ставља кошнице изграђене од врбовог прућа облепљеног иловачом и кошнице од издубљеног стабла. Најгоре су кошнице од глине, јер се прегреју лети и замрзавају зими. Ова Колумелина књига о пчеларству доказује да је у то време у старом Риму пчеларство било врло развијено, а систем пчеларења познавао је многе принципе које и савремено пчеларство примењује, и да је то својевремено био врло користан приручник какав нису имали многи народи света ни 17 -18 векова касније.

Римско царство је император Теодосије поделио на два дела: Источно римско царство, са седиштем у Константинопољу (Цариграду) и Западно римско царство, са седиштем у Риму. Привредно и културно развијеније Источно римско царство, названо Византија, надживеће Западно римско царство за скоро пуних 1.000 година. Западно римско царство срушено је 476. године и на рушевинама некада моћног царства настале су нове варварске државе у којима се постепено изграђивало ново друштво. Тиме се завршио стари век, а започињао је средњи век.
 
Top