Član
- Učlanjen(a)
- 08.10.2009
- Poruka
- 1.849
Nove tehnologije u pčelarstvu - Modul za prikupljanje podataka
Očitavanjem RFID nalepnica ili bar koda sa košnice dobićete na displeju informacije o poslednja četiri pregleda i tačno znati šta se događalo u njoj, šta je zatečeno i šta je urađeno. S ovim informacijama pčelar može da odluči da li je trenutak za otvaranje košnice ili ne.
Uobičajeno je da se već kod prvih koraka u pčelarstvu nailazi na upozorenje iskusnijih o tome da, ma koliko malo košnica imali, ne smemo se oslanjati na krhko pamćenje, već da je neophodno voditi dnevnik. Tako su osmišljeni mnogi fomulari koji dobro funkcionišu i zaista je bez tih zabeležaka teško raditi, makar i sa nekoliko košnica, a posebno sa većim brojem. Međutim, kao što mobilna telefonija lagano potiskuje fiksnu, sasvim je uobičajeno da na svakom mestu vidimo njene korisnike od uzrasta kada nauče brojeve pa sve dok ih u poznim godinama vid i slih služe, tako je i u ovu oblast zakoračila moderna elektronika. Nedavno je argentinski „Apitrack“ prikazao veoma zanimljiv elektronski modul namanjen pčelarima. Nije reč o nekoj vrhunskoj elektronici i izvesno je da bi se i kod nas sličan lako mogao proizvoditi, pa eto ideje zainteresovanim. O čemu je reč?
Do sada smo navikli da na terenu prikupljene podatke beležimo pomoću klasičnih formi zapisivanja olovkom u svesci ili listi. Često je to nepraktično zbog neugodnosti za pisanje po vetru ili neravnoj podlozi ili olovke koje otkažu poslušnost ili ... Sve to na stranu, ali poslednjih desetak godina retki duhom mladi pčelari počeli su da sve te podatke prenose i u računare. Znači, nakon pregleda potrebno je naći vremena za još jedan obiman posao, prenošenje svih podataka u računar ručnim upisivanjem.
Ovaj modul rešava sve te probleme. Neophodno je pre svega svaku košnicu označiti nalepnicom sa OPP barkodom ili putem RFID oznake, dajući svakoj košnici jedinstvenu identifikaciju. Nakon toga može se koristiti modul. Očitavanjem RFID nalepnica ili bar koda sa košnice dobićete na displeju informacije o poslednja četiri pregleda i tačno znati šta se događalo u njoj, šta je zatečeno i šta je urađeno. S ovim informacijama pčelar možete da odluči da li je trenutak za otvaranje košnice ili ne. Takođe mu daje sve podatke o tome šta bi mogao da očekuje unutra, na osnovu prethodne posete. Moguće je beleženje podataka za svaku košnicu ponaosob ili za kompletan pčelinjak.
Ovo su neke od opcija menija koje se mogu evidentirati:
Matica: detaljne informacije o rasi, boji (godina) i opis, veličina, izvođenje, zamena i slično,
Položaj: neprekinuto seje ili ne, stanje,
Medišta: informacije o stanju: zreli med, vosak, polen i drugo,
Plodište: detaljne informacije o stanju legla, saća, hrane i drugo,
Agresivnost: stepen agresivnosti,
Brojno stanje: brojno stanje pčela, broj posednutih ulica, okvirna procena,
Hrana: količina hrane, meda i polena, slobodnog prostora,
Paša: može da se zabeleži prevladavajuća paša, aktuelni unos na tom području,
Zdravstveno stanje: beleženje uočenih pčelinjih bolesti, primena lekova i datum isteka njihovog dejstva. Takođe se može uneti broj varoa.
Unos: može se upisati broj medišnih nastavaka ili okvira, a i stanje vage,
Alarmi: alarmni sistem je dostupan kao pomoć pčelaru obaveštavajući ga na neke kritične količine, a takođe je i pomoć neiskusnim pčelarima, početnicima,
Smena matica: upozorava kada se približava kraj produktivnog ciklusa matice i kada je treba smeniti,
Revizija: ova opcija omogućava da se proveri status bilo košnice / pčelinjaka po svim kontrolnim parametrima – količinama i drugo.
Sam uređaj ima veliki broj opcija, ali vredno je pomenuti da se jednostavnim klikom može registrovati kretanje košnice iz jednog pčelinjaka na drugi, pomoću opcije „tretman“ može se zabeležiti primena bilo kojeg preparata na pčelinjaku ili u košnici. Količinu podataka koji će biti obuhvaćeni je odluka pčelara; neki podaci mogu biti preskočeni, ako smatra da nisu od značaja. Kada se završi obilazak pčelinjaka bežičnim putem prenose se sve informacije u računar. Uz modul dobija se i punjiva baterija, ali isto tako prihvata i obične AA baterije.
autor
ejan Kreculj
Na tragu opake bolesti – po mirisu
Pčelarstvo i kinologija – dva hobija koji na prvi pogled zaista nemaju nikakvih dodirnih tačaka. Ali, ponekad se pogreši, ako se posmatra jednostrano.
Pčelarima, pa čak i početnicima, je poznato da se na pčelinjaku javljaju razne bolesti – od prolećne nozematoze i varooze s kojom se bori gotovo čitave godine pa do, najopakije, američke truleži legla. Američka kuga ili trulež pčelinjeg legla zarazna je bolest zatvorenog pčelinjeg legla koju izaziva patogeni mikroorganizam Bacillus larvae. U košnici bolest prenose pčele koje neguju i hrane leglo, unoseći ga kroz hranu u organizam larve, gde se velikom brzinom množi čineći da ona ugine kada se ćelija zatvori. Vidljivi znaci bolesti su nekompaktno, šareno leglo sa ulegnutim poklopćićima na kojima je obično sićušna rupica u sredini. Kada se ćelija otovri, u njoj se nalazi uginula larva koja se raspada u tamnosmeđu rastegljivu masu karakterističnog mirisa na stolarsko tutkalo (tutkalo je starinski lepak za drvo izrađen od životinjskih kostiju, najbolje zečjih, i ređe životinjskih koža, danas zamenjen sintetičkim lepilima, sem u posebne svrhe). Raspadnuta larva je prilepljena uz zidove ćelije, gde se sasuši ostajući samo mnoštvo spora spremnih da bolest prošire.
Kao i svaka bolest, tako i ona napada zdravi organizam, u ovom slučaju pčelinje zajednice, i razvija se sve dok ne uzme maha i dostigne stadijum pomenutih vidljivih znakova. Prehladu ili grip nećemo osetiti onog trenutka kada je počela da narušava zdravo stanje našeg tela, već će se prvo pojaviti naznake simptoma, slabost, povišena temperatura, da bismo konačno obratili pažnju da „nešto nije kako treba“ i preduzeli mere lečenja. Ni naše pčelice nisu u drugačijoj situaciji; i u košnici se ova opaka bolest razvija, širi i dostiže stepen kada je, pregledajući društvo, konstatujemo ili možda čak i previdimo. O uzorkovanju, analizi i merama koje se preduzimaju izlišno je govoriti.
Cilj ovih redova je da se ukaže na veliku pomoć koju nama, kao pčelarima, mogu pružiti psi, adekvatnom dresurom. Dobro je poznato da sve policije sveta koriste dresirane pse za otkrivanje tragova: prate trag zločinca, ali nepogrešivo nalaze drogu skrivenu čak i u bunkerima u vozilima gde je čitava okolina pod slojem mašinskog ulja ili goriva ili u pneumatiku. Kako to postižu? Biolozi su utvrdili da je površina kojom pas oseća miris veličine 150 do 170 cm2, a površina kojom čovek oseća miris ne veća od 5 cm2. Sluzokoža za mirisanje kod psa je debela 0,1 milimetar, a čoveka samo 0,006 milimetara. Pas ima oko 220.000.000 mirisnih ćelija, a njuh mu ima osećaj za preko 500.000 različitih vrsta mirisa i koncentracija. Čulo njuha kod psa je 11.500 puta osetljivije od ljudskog. Osim čula, senzorne osetljivosti, bitna je i prerada primljenih nadražaja u mozgu. U odnosu na telesnu masu pas ima pet puta manji mozak od čoveka, ali je jedna sedmina moždane mase namenjena mirisima, dok je taj moždani režanj kod čoveka težak samo nekoliko grama. Čovek, ne samo da slabije osećamo mirise, već i ono sto oseti, ne može ni približno tačno da raspozna kao njegov najodaniji prijatelj, pas.
Za uočavanje truleži potrebno je da se košnica otvori. Svako otvaranje stres je za pčele i treba ga izbegavati. Ali, time ostavljamo bolest da se razvija i na nju nailazimo tek redovnim pregledom, a to može da bude i stanje kada je uveliko uzela maha. Obolela zajednica, u ma kojem stepenu bila, neće imati budućnost, ali će biti izvor zaraze koja će se širiti pčelinjakom, našim i susednim.
Praktični američki pčelari ovo već duže vremena koriste. Na velikim pčelinjacima veoma je ekonomično za kontrolu bolesti iskoristiti dragocenu sposobnost pasa da mogu nanjušiti bolest već u začetku. Nedavno je veliku medijsku pozornost privukao dve godine star crni pas rase labrador retriver, Klinker, obučen u Merilendu, za potrebe Odeljenja za poljoprivredu. Pčelarski inspektor Vilijam Troup (William Troup), sa kojim radi, kaže da može da sa Klinkerom radi mnogo brže. Klinker i Troup ispituju pčelinjake i, ako je ustanovljena bolest u začetku, društvo uglavnom može biti izlečeno antibioticima (U SAD je, za razliku od nas, zakonom regulisano da je dozvoljeno lečenje američke truleži pomoću antibiotika). U suprotnom, ako je bolest uzela maha, pčele će se razboleti i uginuti, pa sledi spaljivanje. Zanimljivo je ponašanje ovog dresiranog psa. Kada vršeći smotru košnica naidje na neku sa mirisom bolesti, seda pred nju i markira je. Potom sledi nagrada, dobija gumenu lopticu da se poigra s njom, i nastavlja se rad.
S razlogom se postavlja pitanje koliko je pouzdano osloniti se na ovakav način kontrole. Prema rečima inspektora Troupa, u dosadašnjem radu nije bilo ni jednog slučaja da je pogrešio. Tako je u oblasti Montgomeri u Merilendu otkrio tri slučaja bolesti, a kada je uzorkovano, sve „osumnjičene“ pčelinje zajednice bile su pozitivne tj. obolele. Još krajem sedamdesetih godina Merilend je postala prva država koja koristi pse za otkrivanje ove pčelinje bolesti i jedina koja ih je uvrstila u radne pse inspekcije. S razlogom, s obzirom da dresirani pas može da njuhom pregleda oko stotinu košnica za svega 45 minuta i da markira sumnjive, dok bi za taj isti posao bilo potrebno nemerljivo više plaćenih radnika. Psi rade mahom u jesen i zimu, kada su pčele mirnije, manje izleću i manja je verovatnoća od uboda nosa.
Nadamo se da će ova iskustva potaknuti na razmišljanje i biti ideja da se i među pčelarima nađu i kinolozi koji će dresurom makar jednog psa začeti ovakvu dobru praksu i kod nas.
Dejan Kreculj, prof.
Kapi smrti
U poslednjem prošlogodišnjem dvobroju entomološkog biltena Kalifornijskog Univerziteta, Eric Mussen izneo je pregled zanimljivih razmatranja o jednom od fizioloških procesa u biljkama i njegovom mogućem uticaju na pčele, kao mehanizmu koji kao krajnji ishod može da ima ima njihovo masovno stradanje.
Reč je o procesu kojim biljke mogu da kapljično izlučuju vodu, (gutacija, od latinskog priloga „guttatim“, šire poznat u farmaciji kao aplikacija „kap po kap“), uzimajući je iz korena, gde je ima u dovoljnoj količini radi dostavljanja delovima kojima je neophodna za rast i biohemijske procese, ali se delom izlučuje i u formi kapljica. To nije čista voda već u sebi sadrži različita organska i neorganska jedinjenja koji čine biljne sokove, pre svega šećer, mineralna hraniva i kalijum, pa se nakon sušenja može primetiti bela skrama na lisnoj površini. Uobičajeno je da se proces odvija tokom noći, ali neretko i danju. Noću, do transpiracije obično ne dolazi, jer su kod većine biljaka tada stome zatvorene. Kada postoji visok sadržaj vlage u zemljištu, voda će ući u koren biljke, zato što je vodni potencijal korena niži nego u rastvoru zemljišta, akumuliraće se u njoj i tako umanjiti pritisak korena. Tada se kapljice pojavljuju na ivicama i vrhovima lišća. To je retka pojava i ne pridaje joj se značaj, mahom pogrešno tvrdeći da je reč o rosi. No, da je uistinu rosa, javila bi se na čitavoj površini lista, a ne samo na pomenutim delovima.
Ove kapljice mogu se lako prikupiti i analizirati, proveriti na prisustvo pesticida: herbicida, fungicida i/ili insekticida. Od nedavno prisutnom sindromu CCD-a prilazilo se sa raznih strana u pokušajima da se utvrdi mogući uzrok pa je otuda logično sagledan i ovaj proces. Tako je Girolami sa timom od osam istraživača u Italiji (Prof. Vincenzo Girolami, University of Padova) određivao vrednost neonikotinoida pronađenu u mladim biljkama kukuruza koje su vršile gutacionu sekreciju iz semena tretiranog thiamethoxam-om, clotianidin-om i imidacloprid-om, poredeći je sa kontrolnom grupom biljaka iz netretiranog semana. Biljke su uzgajane na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru, u stakleniku.
Upotrebljeni su preparati Antarc (imidacloprid), Cruiser (thiamethoxam), Elado i Poncho (clotianidin), Mesurol (methiocarb). Prema tvrdjenju nemačkog „Istraživačkog centra za gajene biljke“, 29 od 30 stradalih pčelinjih zajednica koje su ispitane bile su u kontaktu sa agensom clothianidin.
Kapljice su sakupljane tokom tri sedmice, uzorci su hemijski analizirani, dok je ostatak korišćen za ishranu pčela. Pčele su u kavezima bile hranjene 15 procentnim šećernom sirupu spravljenim sa tečnošću koja je sadržala poznate količine insekticida radi utvrđivanja uticaja na njih. Intoksikacija je bila posmatrana na tri uzastopna nivoa. Najmanji uticaj mogao se utvrditi kroz grčevito savijanje ka unutrašnjosti stomačnog dela, abdomena, poput pokušaja da se ubode žaoka. Drugi nivo bila je paraliza mišića toraksa kojim je onemogućeno letenje. Na kraju, sledio je letalni ishod - pčele su ugibale.
Hemikalije su se ponašale različito: imidacloprid, u usolovima otvorenog polja ili zaštićenog prostora, u visokim koncentracijama, pratili su clotianidin pa thiamethoxam. Zanimljivo je da su se toksični efekti konzumiranja gutacione tečnosti razvijali upravo u suprotnom poretku - thiamethoxam je paralisao pčele brže, a imidacloprid sporije. Ipak, sve rezidue bile su smrtonosne.
Pošto su odabrane parcele na kojima nikada ranije nisu bili gajeni usevi kukuruza uz primenu pesticida, kroz biljku, pa i u kapljicama, tečnost je mogla i pre cvetanja da stigne u cvet. To daje prilku vodaricama da prikupljaju ovu tečnost, mada u istraživanju nije rađena analiza koncentracija šećera u njoj. Prve kapi koje su se pojavile na biljci sadržavale su insekticide u koncentraciji od 10 do 100 ppm (delova na milion), što je približno oko hiljadu puta viši nivo od nađenih količina u polenu i nektaru. Srednja smrtonosna doza za imidacloprid je oko 150 ppb (delova na milijardu), a pčela koja proguta takvu gutacionu tečnost preživljava još od dva do pet minuta.
Više detalja o ovoj studiji „Translokacija neonikotinoida od zaštićenog semena do gutacionih kapi mladih biljaka: neispitani put za intoksikaciju pčela“, Časopis za ekonomsku entomologiju (Journal of Economic Entomology) 102(5): 1808-1815, 2009.
U posebnoj studiji semena uljane repice tretiranog miksom hlorpirifos/cipermetrin u Češkoj utvrđeno je da izlučena gutaciona tečnost nije sadržavala dovoljno hemikalija da bi se znatnije naškodilo pčelama pa i da bi ih uništilo, niti ih je bilo dovoljno da bi bile instrumentalno detektovane putem rezidulane analize. No, ipak, gutaciona tečnost stavljena u šećerni sirup značajno je smanjila njegovo konzumiranje.
autorejan Kreculj
CCD sindrom pobeđen (?)
Polovinom leta u svetskim pčelarskim krugovima odjeknula je vest o otkrići leka protiv sindroma CCD-a (colony collapse disorder), tajanstvene pojave masovnog propadanja pčelinjih društava, svetske pošasti koja je poput epidemije ptičjeg gripa i najnovije pandemije novog meksičkog gripa kod ljudi, već izvesno vreme neobjašnjivo desetkovala pčelinjake širom planete.
Mnogi mediji izvestili su iz Tel Aviva da je u Izraelu stvoren revolucionarni novi lek koji bi mogao da reši problem CCD-a. Lek, „Remembee“, koji je razvijen od strane kompanije “Beeologics”, je završio uspešnu kliničku proveru na milionima ispitivanih uzoraka u Severnoj Americi. Ne samo da je dokazano efikasan u održavanju pčelinjeg zdravlja, već i produžava dužinu života pčela, a uočena je i povećana količina meda u košnicama.
Na osnovu RNAI tehnologije, za koju su 2006. godine Andrew Fire i Craig Mello dobili Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu, „Remembee“ pomaže pčelama da pobede IAVP virus, takođe otkrven u Izraelu, koji je u naučnoj literaturi povezan sa nestajanjem pčelinjih zajednica. Inače, RNA intereferencija je mehanizam inhibiranja genske ekspresije. Ima veliku ulogu u regulaciji razvijanja i održavanja genoma.
"Između virusa i domaćina se neprestano odvija borba za prevlast. Lek je stvarno „tegljač“ u toj borbi, a mi smo pomogli pčelama da „potegnu uže“ snažnije i potuku virus. Iako, na neki način, koristimo prednost imunog sistema koji dolazi do izražaja kod virusnih oboljenja pčele, zapravo koristimo prirodni fenomen. To nesumnjivo nisu pesticidi ni išta toksično u ovom leku“, kaže za „ISRAEL21c.org“ Nitzan Paldi, tehnički direktor “Beeologics”-a.
S obzirom na hitnost potrebe za lekom, Department za poljoprivredu SAD je odmah propratio “Beeologics” svojom FDA (food and drug administration - administracija hrane i lekova) sertifikacijom procesa odobrivši tako njegovo testiranje za američko tržište.
Dejan Krecul
Matični mleč
Matična mleč pokazuje zadivljujuća antibakterijska, antivirusna i antigljivična svojstva, dakle, sprečava upale upravo zahvaljujući gama-globulinu. Pomaže zaceljivanju preloma i dijebetičkih rana, odličan je za oporavljanje pa se jetre zato preporučuje bolesnicima koji pate od različitih poremećaja funkcija jetre. Kako sprečava stvaranje krvnih ugrušaka blagotvoran je kod tromboze.
Pandemija novog gripa retko je koga ostavila ravnodušnim, pa je i mnoge, obično nemarne prema svome zdravlju, naterala da kroz promišljeniji način ishrane i izmenu navika života pomognu sopstvenom imunom sistemu da ojača. Ako želimo da u potpunosti sarađujemo s prirodom i njenim darovima u najčišćem obliku, pčelinji proizvodi su pravi put, a jedan od njih koji u mnogome doprinosi našem zdravlju upravo je matični mleč.
Matični mleč je proizvod lučenja nadždrelnih žlezda mladih pčela radilica starosti od petog do petnaestog dana. Ovom materijom pčele hrane larve legla: radilica i trutova samo u ranom razvoju, dok maticu za čitavo vreme razvoja, a zatim i u toku celog života. Ta čudesna supstanca pretvara larvu obične pčele u maticu koja živi 30 do 40 puta duže od pčele radilice. Prinos ovog pčelinjeg proizvoda izuzetno je mali - od hiljadu matičnjaka dobija se samo 350 grama ove dragocene supstance.
Matični mleč je mlečno bele boje, manje ili više guste konzistencije, kiselog i malo gorkog ukusa, specifičnog mirisa. Po hemijskom sastavu mleč iz matičnjaka starih tri dana se sastoji od 66,05% vode, 12,3% belančevina, 5,6% masti, 12,49% redukovanih šećera, 0,82% pepela i 2,84% ostalih mikro sastojaka. Sadrži vitamine B-kompleksa, naročito visokih vrednosti vitamina B5 i B6, vitamine A, C, D i E, mnoge minerale i enzime, 18 različitih vrsta aminokiselina i posebnu nezasićenu masnu kiselinu 10-hidroksi-decenionsku kiselinu, koju nije moguće veštački napraviti, čineći ga izuzetnim kako fungicidnim tako i baktericidnim sredstvom. Prirodni je izvor acetilholina koji utiče na širenje krvnih sudova i snižavanje krvnog pritiska. Ublažava nesanicu, nemir, stres, popravlja raspoloženje, jača pamćenje, izdržljivost i imuni sistem.
Tehnologija proizvodnje matičnog mleča uglavnom se poklapa sa postupcima uzgoja matica. Male količine mogu se dobiti uzgredno iz rojevskih matičnjaka pre njihovog zatvaranja. Obimnija proizvodnja predpostavlja korišćenje veoma jakih pčelinjih zajednica. U standardnim LR košnicama to su puna dva nastavka odvojena rešetkom. Oni se uređuju tako da se u plodišnom, donjem, nastavku ostavlja matica, dok se iznad matične rešetke, stavlja okvir sa mladim leglom, okviri sa zatvorenim leglom iz kojeg su počele da se izvode mlade pčele i okviri bogati polenom. Počeci matičnjaka, kao i kad se uzgaja matica, umeću se izneđu otvorenog legla. Tu ostaju tri dana. Kada je vreme stabilno i uz obaveznu veoma obilnu pašu jako pčelinje društvo sposobno je da kvalitetno prihvati i odneguje tridesetak larvi. Matičnjke iz košnice ne treba vaditi pre 48 sati, ali ne ni kasnije od 72 sata po presađivanju. Sa izvađenih ramova se pažljivo stresu pčele, a zatim se prenose u besprekorno čist prostor, bez direktne sunčeve svetlosti. Tada treba oštrim zagrejanim nožem skratiti već prilično izvučene matičnjacke i iglom za presađivanje ukloniti larve. Malom drvenom kašikom vadi se mleč i stavlja u sterilne staklene bočice. Kada se bočica napuni na mleč se nakapa nekoliko kapi 40% etil alkohola, zatvara se gumenim čepom koji se zatim hermetizuje slojem rastopljenog voska. Tako dobijen mleč čuva se zaštićen od svetla u frižideru na temperaturi +3 °C do upotrebe, a najdalje godinu dana. Kako je ova plemenita materija izuzetno osetljiva na spoljašnje uticaje vlage, toplote, svetlosti, vazduha i raznih hemijskih agenasa, u farmaceutskoj industriji se prerađuje postupkom liofilizacije, pri čemu se vakuumom oduzima voda pretvarajući je u prah. Samo tako obrađena može da se čuva nekoliko godina.
U ishrani ljudi matični mleč ima prvenstveno dejstvo na žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Zato je potrebna velika obazrivost kod primene mleča i njegovih mešavina sa drugim pčelinjim proizvodima, posebno kod dece i mladih, te nije na odmet prethodno posavetovati se sa izabranim lekarom. Pomešan sa fino kristalisanim medom predstavlja izvanredan prirodni regenerator koji deluje na funkcionisanje i jačanje muskulature, poboljšanje apetita, obnavljanje bolešću iznurenog organizma, ubrzavanje i pospešivanje oporavka, poboljšanje zdravstvenog stanja u celini, psihofizičke kondicije posebno kod vrhunskih sportista. Matični mleč pokazuje zadivljujuća antibakterijska, antivirusna i antigljivična svojstva, dakle, sprečava upale upravo zahvaljujući gama-globulinu. Pomaže zaceljivanju preloma i dijebetičkih rana, odličan je za oporavljanje pa se jetre zato preporučuje bolesnicima koji pate od različitih poremećaja funkcija jetre. Kako sprečava stvaranje krvnih ugrušaka blagotvoran je kod tromboze.
Evo nekih, najčešće korišćenih, jednostavnih recepata za pripremu i korišćenje preparata na bazi mleča i drugih pčelinjih proizvoda. Mleč u alkoholnom rastvoru priprema se tako što se svež matični mleč razmuti u 40-45% etil alkoholu u odnosu 1:20, što znači da na 1 gram mleča dolazi 20 grama alkohola. Ovako pripremljen preparat koristi se četiri puta dnevno u dozama od 5 do 10 kapi.
Mešavina meda i mleča priprema se mešanjem svežeg mleča sa fino kristalisanim medom u odnosu dva grama mleča na 100 grama meda. Za mešanje se koristi plastična posuda i plastična ili drvena varjača, nikako metalne mešalice miksera. Dobijena masa se čuva u tamnoj staklenoj posudi. Koristi se tri puta dnevno po jedna kafena kašičica pola sata pre jela. Mleč se može mešati i sa medom i polenom: u kilogramu fino kristalisanog meda razmuti se 4 grama mleča uz dodatak 30 grama samlevenog polenovog praha. Masa se dobro izmeša, čuva u tamnoj posudi na hladnom mestu, a uzima 2 do 3 puta dnevno po jedna kafena kašičica pre jela.
Dejan Kreculj
Pčelarice
Po čitav dan provodi u izvanredno veštom letu tragajući za hranom, koju joj čine bumbarime, ose, vilinski konjci i sve druge vrste insekata, ali su im, nažalost, omiljene i pčele. Oštrim kljunom uhvaćenu pčelu stegne pa udarom o čvrstu podlogu uklanja žaoku. Uz ostale insekte, pčelarica dnevno pojede preko dvestotinak pčela.
Za majušnu pčelicu se bez mnogo razmišljanja može reći da je pravo čudo prirode u mnogim osobinama, a pre svega u sposobnosti da opstane; ne računajući trovanja i zagađenja koja su posledica čovekove nepromišljene (zlo)upotrebe tehnologije, tu je čitav spektar prirodnih neprijatelja, od posve nevidljivih virusa do gromadnih medveda koji napadaju i razvaljuju košnice. Negde u sredini po krupnoći, ali ne zanemarljive po šteti koju pričinjavaju, su ptice. Zimi to su uglavnom detlići koji uznemiravaju pčele i senice koje na letu pokupe po nešto pčela u ranim izletanjima. Međutim, u toku aktivne sezone, velike štete pčelinjacima nanose pčelarice.
Kako ornitolozi kažu, familija ovih ptica obuhvata 41 vrstu. To su, između ostalih, i persijska, australijska, nubijska i indijska koja u bambusovim šumama lovi pčele, dok Evropu pohodi samo obična pčelarica, naučnog naziva Merops apiaster, ili na engleskom European Bee-eater, i crvenovrata pčelarica Merops superciliosus, engleski Madagascar Bee-eater. One se pojavljuju obično u prvoj polovini maja, kada počinju da se gnezde u rupama iskopanim u lesu, što im je donelo još i narodni naziv bregunica. U manja jata okupljaju se krajem jula i nakon nekoliko nedelja, od sredine avgusta vraćaju se u Afriku.
Iako štetočina na pčelinjaku, mora se priznati da je pčelarica jedna od najlepših ptica. Dugačka oko 25 centimetara i teška pedesetak grama, prepoznatljiva je po jarko obojenom perju: na leđima joj je perje zagasito-smeđe boje, glava, trbuh i rep su plavozeleni, a pod vratom je zlatno žuta, pa je zbog žućkasto-zelenkastog perja ponegde zovu i zlatoperka. Zlatnožuti, kestenjasti, tirkizni i sjajnozeleni prelivi vidljivi su samo dok miruje. Predivnog izgleda, oglašava se kricima kreštanja nalik na "kri-kri". Po čitav dan provodi u izvanredno veštom letu tragajući za hranom, koju joj čine bumbarime, ose, vilinski konjci i sve druge vrste insekata, ali su im, nažalost, omiljene i pčele.
Kao i lasta, lovi u letu, a pošto u Evropu dolazi kako bi izvela mladunce, neophodno je da dnevno pojede dvostruko više insekata od sopstvene težine. Kako je na pčelinjacima velika koncentracija pčela u maloj zapremini, to je jasno da se oko njih rado koncentrišu čitava jata, pričinjavajući veliku štetu. Najopasnije su za kišnih dana, kada je drugih insekata u vazuduhu malo, a tokom lepih dana to je vreme najintenzivnijeg medobranja jer se tada ogroman broj pčela upućuje i vraća sa paše. Oštrim kljunom uhvaćenu pčelu stegne pa udarom o čvrstu podlogu uklanja žaoku. Uz ostale insekte, pčelarica dnevno pojede preko dvestotinak pčela.
Za razliku od većine ptica, pčelarica se ne može oterati zvukom ili lepršajućim trakama. Zanimljivo je da ne reaguje čak i na prasak; u pokušaju da joj se doskoči, iz praćke za hranjenje riba kakve koriste sportski ribolovci, ispaljena je u vazduh novogodišnja petarda koja je eksplodirala usred jata koje se obrušavalo – rezultat je bio da su se samo najbliže ptice razmakle i nastavile svoj pohod. Nažalost, mnogi pčelari pribegavaju ubijanju ovih ptica i uništavanju njihovog legla, iako ih je svake godine sve manje, pa su stoga uvrštene u mnoge liste ugroženih vrsta: IUCN, BirdLife, EU directive i druge. U "Zakonu o lovstvu", u delu koji reguliše zaštitu divljači, stoji da je "zabranjeno da se lovom ili na drugi način uništi ili ugrozi opstanak bilo koje vrste divljači u prirodi. Trajnom zabranom lova zaštićuju se", između ostalog, i pčelarice sa dosta visokim zaprećenim kaznama.
Oštooki i hitri letači, ove ptice reaguju na nepoznati svetlosni bljesak koji ih uznemirava i udaljava. To se danas lako postiže kačenjem blistavih plastičnih ogledalaca, kompakt diskova, u neposrednu blizinu košnice. Okačeni o končić, već i pri malom strujanju vazduha oni se vrte i, ako je odabrano mesto čitavog dana osunčano, bljeskajući čuvaju pčele.
Dejan Kreculj
Seoba pčela
U današnje vreme izraženih vremenskih nedoslednosti i velikih ekoloških problema, na stacionarno pčelarenje teško se može osloniti. Zato, evo nekih saveta mlađim pčelarima, a i podsetnika starijim na šta treba obratiti pažnju kada se otisne sa matičnog pčelinjaka.
Otac racionalnog srpskog pčelarstva, profesor Jovan Živanović, isticao je da „med na osovini rodi“ tj. da je pčelaru neophodno da tokom aktivne sezone medobranja prati medonoše koje želi da iskoristi, a to znači da se mora opredeliti za seleći način rada. Istine radi, ovakav pristup zasnovan je još na iskustvima drevnih Egipćana koji su svoja pčelinja društva lagano selili na brodovima čitavim tokom moćnog Nila iskorišćavajući pašu. U današnje vreme izraženih vremenskih nedoslednosti i velikih ekoloških problema, na stacionarno pčelarenje teško se može osloniti. Zato, evo nekih saveta mlađim pčelarima, a i podsetnika starijim na šta treba obratiti pažnju kada se otisne sa matičnog pčelinjaka.
Bez obzira gde se krenulo, pre polaska obavezno treba prethodno obići mesto na koje se žele pčele odneti. Bilo da je to šuma, poljoprivredno zemljište ili livada, potrebno je pronaći vlasnika i u neposrednom kontaktu s njim dogovoriti sve pojedinosti u vezi sa dovoženjem, lokacijom, zaštitom i eventualnom nadoknadom. U tome su nam uvek od velike koristi kolege, mesni pčelari, koje poznajemo ili koje možemo upoznati u lokalnom društvu pčelara. Ako je to potpuno nova lokacija gde nikoga ne poznajemo, tada se može prethodno kontaktirati Savez pčelarski organizacija Srbije, gde će rado dati ime i telefon predsednika društva.
Iako se retko poštuje, elementarna pčelarska pristojnost nas obavezuje da dolazak na neki teren prijavimo društvu pčelara koje će nam biti domaćin. Tako će se izbeći neprijatnosti, pa i štete, a istinski pčelar, domaćin, rado će uz svoje, pripaziti i na naše košnice i javiti nam kakvo je stanje. Naravno, podrazumeva se da je potrebno konačno odabranu lokaciju obeležiti tablom sa punim podacima i brojem telefona. Kada se opredeli za neku pašu, nije zgoreg prethodno sve „staviti na papir“ i sabrati sve troškove koji nam predstoje sa mogućim prinosom i prihodom od dobijenog medobranja. Krizna vremena i oskudica nas teraju na to, jer su davno prošla vremena kada se i suvih medišta dolazilo s neuspele paše, ali sa mnogo novih poznanstava i lepog druženja.
Pre polaska na put obaveza nam je da obezbedimo siguran i bezbedan prevoz. Bilo kojim saobraćajnim sredstvom da selimo, ono mora biti u potpunosti ispravno saglasno Zakonu o saobraćaju. Kako se seobe vrše mahom tokom noći, to je posebno bitno da signalizacija bude ispravna. Kada je već reč o zakonima, podrazumeva se da i same pčele prati adekvatna veterinarska dokumentacija, uverenje o zdravstvenom stanju.
Na novoj lokaciji potrebno je pčelinjak postaviti tako da ne remetimo eventualne susede. Položaj košnica treba da je takav da ne dolazi do naleta tuđih pčela. Nije loše osmotriti okolinu i potencijalne medonoše u njoj pošto se može desiti da nam mnoštvo pčela strada odlazeći na druge obližnje parcele prelećući prometnu saobraćajnicu. Nažalost, takva slika gotovo je redovna na parcelama suncokreta „Starog Tamiša“ kada nedužne pčelice noseći dragoceni tovar bivaju zbrisane voziloma dok preleću put Pančevo – Kovin.
Bez obzira na stanje unosa, pojilo treba postaviti pa makar ga pčele i ne koristile. Uz nastavljače na tabli ili na kamionu ili prikolici, postavljamo tablu radi identifikacije vlasnika. Prevrtljivo vreme zahteva od pčelara da košnice postavi na ocednom i čvrstom terenu. Ako se vreme okiša, s velikom mukom će se vozilo izvući iz gliba, a posebno su ugrožene nastavljače koje, ako je prethodno dobro medilo, mogu na lošem postolju da posrnu i da se sruše.
U polju, a posebno u šumi, potrebna je velika pozornost u radu sa dimilicom. Dok je koristimo, gorivi materijal, ma koji da upotrebljavamo, je bezbedan, ali kada se pregled završi, tada je neophodno sadržaj dimilice istresti u prethodno iskopanu rupu, politi vodom i zatrpati. Tako ćemo moći da mirno odemo kući ne razmišljajući da li on još uvek tinja ili je uzrokovao požar.
Kao i svi nomadi, i seleći pčelari dok su na jednoj paši, raspituju se o narednim, obilaze terene i postupak se ponavlja sve do kraja sezone i vraćanja na matični pčelinjak gde se priprema za zimu. Iako je reč o dosta napornom poslu koji traži i dosta vremena, selidbom sa paše na pašu se sreću mnogi stari prijatelji ali i novi pčelari, druži se i nisu retki oni koji kroz ovaj vid sporta i rekreacije provode u miru i okruženi dobrom atmosferom i čitav godišnji odmor.
Dejan Kreculj
Očitavanjem RFID nalepnica ili bar koda sa košnice dobićete na displeju informacije o poslednja četiri pregleda i tačno znati šta se događalo u njoj, šta je zatečeno i šta je urađeno. S ovim informacijama pčelar može da odluči da li je trenutak za otvaranje košnice ili ne.
Do sada smo navikli da na terenu prikupljene podatke beležimo pomoću klasičnih formi zapisivanja olovkom u svesci ili listi. Često je to nepraktično zbog neugodnosti za pisanje po vetru ili neravnoj podlozi ili olovke koje otkažu poslušnost ili ... Sve to na stranu, ali poslednjih desetak godina retki duhom mladi pčelari počeli su da sve te podatke prenose i u računare. Znači, nakon pregleda potrebno je naći vremena za još jedan obiman posao, prenošenje svih podataka u računar ručnim upisivanjem.
Ovaj modul rešava sve te probleme. Neophodno je pre svega svaku košnicu označiti nalepnicom sa OPP barkodom ili putem RFID oznake, dajući svakoj košnici jedinstvenu identifikaciju. Nakon toga može se koristiti modul. Očitavanjem RFID nalepnica ili bar koda sa košnice dobićete na displeju informacije o poslednja četiri pregleda i tačno znati šta se događalo u njoj, šta je zatečeno i šta je urađeno. S ovim informacijama pčelar možete da odluči da li je trenutak za otvaranje košnice ili ne. Takođe mu daje sve podatke o tome šta bi mogao da očekuje unutra, na osnovu prethodne posete. Moguće je beleženje podataka za svaku košnicu ponaosob ili za kompletan pčelinjak.
Ovo su neke od opcija menija koje se mogu evidentirati:
Matica: detaljne informacije o rasi, boji (godina) i opis, veličina, izvođenje, zamena i slično,
Položaj: neprekinuto seje ili ne, stanje,
Medišta: informacije o stanju: zreli med, vosak, polen i drugo,
Plodište: detaljne informacije o stanju legla, saća, hrane i drugo,
Agresivnost: stepen agresivnosti,
Brojno stanje: brojno stanje pčela, broj posednutih ulica, okvirna procena,
Hrana: količina hrane, meda i polena, slobodnog prostora,
Paša: može da se zabeleži prevladavajuća paša, aktuelni unos na tom području,
Zdravstveno stanje: beleženje uočenih pčelinjih bolesti, primena lekova i datum isteka njihovog dejstva. Takođe se može uneti broj varoa.
Unos: može se upisati broj medišnih nastavaka ili okvira, a i stanje vage,
Alarmi: alarmni sistem je dostupan kao pomoć pčelaru obaveštavajući ga na neke kritične količine, a takođe je i pomoć neiskusnim pčelarima, početnicima,
Smena matica: upozorava kada se približava kraj produktivnog ciklusa matice i kada je treba smeniti,
Revizija: ova opcija omogućava da se proveri status bilo košnice / pčelinjaka po svim kontrolnim parametrima – količinama i drugo.
Sam uređaj ima veliki broj opcija, ali vredno je pomenuti da se jednostavnim klikom može registrovati kretanje košnice iz jednog pčelinjaka na drugi, pomoću opcije „tretman“ može se zabeležiti primena bilo kojeg preparata na pčelinjaku ili u košnici. Količinu podataka koji će biti obuhvaćeni je odluka pčelara; neki podaci mogu biti preskočeni, ako smatra da nisu od značaja. Kada se završi obilazak pčelinjaka bežičnim putem prenose se sve informacije u računar. Uz modul dobija se i punjiva baterija, ali isto tako prihvata i obične AA baterije.
autor
ejan KreculjNa tragu opake bolesti – po mirisu
Pčelarstvo i kinologija – dva hobija koji na prvi pogled zaista nemaju nikakvih dodirnih tačaka. Ali, ponekad se pogreši, ako se posmatra jednostrano.
Kao i svaka bolest, tako i ona napada zdravi organizam, u ovom slučaju pčelinje zajednice, i razvija se sve dok ne uzme maha i dostigne stadijum pomenutih vidljivih znakova. Prehladu ili grip nećemo osetiti onog trenutka kada je počela da narušava zdravo stanje našeg tela, već će se prvo pojaviti naznake simptoma, slabost, povišena temperatura, da bismo konačno obratili pažnju da „nešto nije kako treba“ i preduzeli mere lečenja. Ni naše pčelice nisu u drugačijoj situaciji; i u košnici se ova opaka bolest razvija, širi i dostiže stepen kada je, pregledajući društvo, konstatujemo ili možda čak i previdimo. O uzorkovanju, analizi i merama koje se preduzimaju izlišno je govoriti.
Cilj ovih redova je da se ukaže na veliku pomoć koju nama, kao pčelarima, mogu pružiti psi, adekvatnom dresurom. Dobro je poznato da sve policije sveta koriste dresirane pse za otkrivanje tragova: prate trag zločinca, ali nepogrešivo nalaze drogu skrivenu čak i u bunkerima u vozilima gde je čitava okolina pod slojem mašinskog ulja ili goriva ili u pneumatiku. Kako to postižu? Biolozi su utvrdili da je površina kojom pas oseća miris veličine 150 do 170 cm2, a površina kojom čovek oseća miris ne veća od 5 cm2. Sluzokoža za mirisanje kod psa je debela 0,1 milimetar, a čoveka samo 0,006 milimetara. Pas ima oko 220.000.000 mirisnih ćelija, a njuh mu ima osećaj za preko 500.000 različitih vrsta mirisa i koncentracija. Čulo njuha kod psa je 11.500 puta osetljivije od ljudskog. Osim čula, senzorne osetljivosti, bitna je i prerada primljenih nadražaja u mozgu. U odnosu na telesnu masu pas ima pet puta manji mozak od čoveka, ali je jedna sedmina moždane mase namenjena mirisima, dok je taj moždani režanj kod čoveka težak samo nekoliko grama. Čovek, ne samo da slabije osećamo mirise, već i ono sto oseti, ne može ni približno tačno da raspozna kao njegov najodaniji prijatelj, pas.
Za uočavanje truleži potrebno je da se košnica otvori. Svako otvaranje stres je za pčele i treba ga izbegavati. Ali, time ostavljamo bolest da se razvija i na nju nailazimo tek redovnim pregledom, a to može da bude i stanje kada je uveliko uzela maha. Obolela zajednica, u ma kojem stepenu bila, neće imati budućnost, ali će biti izvor zaraze koja će se širiti pčelinjakom, našim i susednim.
Praktični američki pčelari ovo već duže vremena koriste. Na velikim pčelinjacima veoma je ekonomično za kontrolu bolesti iskoristiti dragocenu sposobnost pasa da mogu nanjušiti bolest već u začetku. Nedavno je veliku medijsku pozornost privukao dve godine star crni pas rase labrador retriver, Klinker, obučen u Merilendu, za potrebe Odeljenja za poljoprivredu. Pčelarski inspektor Vilijam Troup (William Troup), sa kojim radi, kaže da može da sa Klinkerom radi mnogo brže. Klinker i Troup ispituju pčelinjake i, ako je ustanovljena bolest u začetku, društvo uglavnom može biti izlečeno antibioticima (U SAD je, za razliku od nas, zakonom regulisano da je dozvoljeno lečenje američke truleži pomoću antibiotika). U suprotnom, ako je bolest uzela maha, pčele će se razboleti i uginuti, pa sledi spaljivanje. Zanimljivo je ponašanje ovog dresiranog psa. Kada vršeći smotru košnica naidje na neku sa mirisom bolesti, seda pred nju i markira je. Potom sledi nagrada, dobija gumenu lopticu da se poigra s njom, i nastavlja se rad.
S razlogom se postavlja pitanje koliko je pouzdano osloniti se na ovakav način kontrole. Prema rečima inspektora Troupa, u dosadašnjem radu nije bilo ni jednog slučaja da je pogrešio. Tako je u oblasti Montgomeri u Merilendu otkrio tri slučaja bolesti, a kada je uzorkovano, sve „osumnjičene“ pčelinje zajednice bile su pozitivne tj. obolele. Još krajem sedamdesetih godina Merilend je postala prva država koja koristi pse za otkrivanje ove pčelinje bolesti i jedina koja ih je uvrstila u radne pse inspekcije. S razlogom, s obzirom da dresirani pas može da njuhom pregleda oko stotinu košnica za svega 45 minuta i da markira sumnjive, dok bi za taj isti posao bilo potrebno nemerljivo više plaćenih radnika. Psi rade mahom u jesen i zimu, kada su pčele mirnije, manje izleću i manja je verovatnoća od uboda nosa.
Nadamo se da će ova iskustva potaknuti na razmišljanje i biti ideja da se i među pčelarima nađu i kinolozi koji će dresurom makar jednog psa začeti ovakvu dobru praksu i kod nas.
Dejan Kreculj, prof.
Kapi smrti
U poslednjem prošlogodišnjem dvobroju entomološkog biltena Kalifornijskog Univerziteta, Eric Mussen izneo je pregled zanimljivih razmatranja o jednom od fizioloških procesa u biljkama i njegovom mogućem uticaju na pčele, kao mehanizmu koji kao krajnji ishod može da ima ima njihovo masovno stradanje.
Ove kapljice mogu se lako prikupiti i analizirati, proveriti na prisustvo pesticida: herbicida, fungicida i/ili insekticida. Od nedavno prisutnom sindromu CCD-a prilazilo se sa raznih strana u pokušajima da se utvrdi mogući uzrok pa je otuda logično sagledan i ovaj proces. Tako je Girolami sa timom od osam istraživača u Italiji (Prof. Vincenzo Girolami, University of Padova) određivao vrednost neonikotinoida pronađenu u mladim biljkama kukuruza koje su vršile gutacionu sekreciju iz semena tretiranog thiamethoxam-om, clotianidin-om i imidacloprid-om, poredeći je sa kontrolnom grupom biljaka iz netretiranog semana. Biljke su uzgajane na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru, u stakleniku.
Upotrebljeni su preparati Antarc (imidacloprid), Cruiser (thiamethoxam), Elado i Poncho (clotianidin), Mesurol (methiocarb). Prema tvrdjenju nemačkog „Istraživačkog centra za gajene biljke“, 29 od 30 stradalih pčelinjih zajednica koje su ispitane bile su u kontaktu sa agensom clothianidin.
Kapljice su sakupljane tokom tri sedmice, uzorci su hemijski analizirani, dok je ostatak korišćen za ishranu pčela. Pčele su u kavezima bile hranjene 15 procentnim šećernom sirupu spravljenim sa tečnošću koja je sadržala poznate količine insekticida radi utvrđivanja uticaja na njih. Intoksikacija je bila posmatrana na tri uzastopna nivoa. Najmanji uticaj mogao se utvrditi kroz grčevito savijanje ka unutrašnjosti stomačnog dela, abdomena, poput pokušaja da se ubode žaoka. Drugi nivo bila je paraliza mišića toraksa kojim je onemogućeno letenje. Na kraju, sledio je letalni ishod - pčele su ugibale.
Hemikalije su se ponašale različito: imidacloprid, u usolovima otvorenog polja ili zaštićenog prostora, u visokim koncentracijama, pratili su clotianidin pa thiamethoxam. Zanimljivo je da su se toksični efekti konzumiranja gutacione tečnosti razvijali upravo u suprotnom poretku - thiamethoxam je paralisao pčele brže, a imidacloprid sporije. Ipak, sve rezidue bile su smrtonosne.
Pošto su odabrane parcele na kojima nikada ranije nisu bili gajeni usevi kukuruza uz primenu pesticida, kroz biljku, pa i u kapljicama, tečnost je mogla i pre cvetanja da stigne u cvet. To daje prilku vodaricama da prikupljaju ovu tečnost, mada u istraživanju nije rađena analiza koncentracija šećera u njoj. Prve kapi koje su se pojavile na biljci sadržavale su insekticide u koncentraciji od 10 do 100 ppm (delova na milion), što je približno oko hiljadu puta viši nivo od nađenih količina u polenu i nektaru. Srednja smrtonosna doza za imidacloprid je oko 150 ppb (delova na milijardu), a pčela koja proguta takvu gutacionu tečnost preživljava još od dva do pet minuta.
Više detalja o ovoj studiji „Translokacija neonikotinoida od zaštićenog semena do gutacionih kapi mladih biljaka: neispitani put za intoksikaciju pčela“, Časopis za ekonomsku entomologiju (Journal of Economic Entomology) 102(5): 1808-1815, 2009.
U posebnoj studiji semena uljane repice tretiranog miksom hlorpirifos/cipermetrin u Češkoj utvrđeno je da izlučena gutaciona tečnost nije sadržavala dovoljno hemikalija da bi se znatnije naškodilo pčelama pa i da bi ih uništilo, niti ih je bilo dovoljno da bi bile instrumentalno detektovane putem rezidulane analize. No, ipak, gutaciona tečnost stavljena u šećerni sirup značajno je smanjila njegovo konzumiranje.
autor
ejan KreculjCCD sindrom pobeđen (?)
Polovinom leta u svetskim pčelarskim krugovima odjeknula je vest o otkrići leka protiv sindroma CCD-a (colony collapse disorder), tajanstvene pojave masovnog propadanja pčelinjih društava, svetske pošasti koja je poput epidemije ptičjeg gripa i najnovije pandemije novog meksičkog gripa kod ljudi, već izvesno vreme neobjašnjivo desetkovala pčelinjake širom planete.
Na osnovu RNAI tehnologije, za koju su 2006. godine Andrew Fire i Craig Mello dobili Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu, „Remembee“ pomaže pčelama da pobede IAVP virus, takođe otkrven u Izraelu, koji je u naučnoj literaturi povezan sa nestajanjem pčelinjih zajednica. Inače, RNA intereferencija je mehanizam inhibiranja genske ekspresije. Ima veliku ulogu u regulaciji razvijanja i održavanja genoma.
"Između virusa i domaćina se neprestano odvija borba za prevlast. Lek je stvarno „tegljač“ u toj borbi, a mi smo pomogli pčelama da „potegnu uže“ snažnije i potuku virus. Iako, na neki način, koristimo prednost imunog sistema koji dolazi do izražaja kod virusnih oboljenja pčele, zapravo koristimo prirodni fenomen. To nesumnjivo nisu pesticidi ni išta toksično u ovom leku“, kaže za „ISRAEL21c.org“ Nitzan Paldi, tehnički direktor “Beeologics”-a.
S obzirom na hitnost potrebe za lekom, Department za poljoprivredu SAD je odmah propratio “Beeologics” svojom FDA (food and drug administration - administracija hrane i lekova) sertifikacijom procesa odobrivši tako njegovo testiranje za američko tržište.
Dejan Krecul
Matični mleč
Matična mleč pokazuje zadivljujuća antibakterijska, antivirusna i antigljivična svojstva, dakle, sprečava upale upravo zahvaljujući gama-globulinu. Pomaže zaceljivanju preloma i dijebetičkih rana, odličan je za oporavljanje pa se jetre zato preporučuje bolesnicima koji pate od različitih poremećaja funkcija jetre. Kako sprečava stvaranje krvnih ugrušaka blagotvoran je kod tromboze.
Matični mleč je proizvod lučenja nadždrelnih žlezda mladih pčela radilica starosti od petog do petnaestog dana. Ovom materijom pčele hrane larve legla: radilica i trutova samo u ranom razvoju, dok maticu za čitavo vreme razvoja, a zatim i u toku celog života. Ta čudesna supstanca pretvara larvu obične pčele u maticu koja živi 30 do 40 puta duže od pčele radilice. Prinos ovog pčelinjeg proizvoda izuzetno je mali - od hiljadu matičnjaka dobija se samo 350 grama ove dragocene supstance.
Matični mleč je mlečno bele boje, manje ili više guste konzistencije, kiselog i malo gorkog ukusa, specifičnog mirisa. Po hemijskom sastavu mleč iz matičnjaka starih tri dana se sastoji od 66,05% vode, 12,3% belančevina, 5,6% masti, 12,49% redukovanih šećera, 0,82% pepela i 2,84% ostalih mikro sastojaka. Sadrži vitamine B-kompleksa, naročito visokih vrednosti vitamina B5 i B6, vitamine A, C, D i E, mnoge minerale i enzime, 18 različitih vrsta aminokiselina i posebnu nezasićenu masnu kiselinu 10-hidroksi-decenionsku kiselinu, koju nije moguće veštački napraviti, čineći ga izuzetnim kako fungicidnim tako i baktericidnim sredstvom. Prirodni je izvor acetilholina koji utiče na širenje krvnih sudova i snižavanje krvnog pritiska. Ublažava nesanicu, nemir, stres, popravlja raspoloženje, jača pamćenje, izdržljivost i imuni sistem.
Tehnologija proizvodnje matičnog mleča uglavnom se poklapa sa postupcima uzgoja matica. Male količine mogu se dobiti uzgredno iz rojevskih matičnjaka pre njihovog zatvaranja. Obimnija proizvodnja predpostavlja korišćenje veoma jakih pčelinjih zajednica. U standardnim LR košnicama to su puna dva nastavka odvojena rešetkom. Oni se uređuju tako da se u plodišnom, donjem, nastavku ostavlja matica, dok se iznad matične rešetke, stavlja okvir sa mladim leglom, okviri sa zatvorenim leglom iz kojeg su počele da se izvode mlade pčele i okviri bogati polenom. Počeci matičnjaka, kao i kad se uzgaja matica, umeću se izneđu otvorenog legla. Tu ostaju tri dana. Kada je vreme stabilno i uz obaveznu veoma obilnu pašu jako pčelinje društvo sposobno je da kvalitetno prihvati i odneguje tridesetak larvi. Matičnjke iz košnice ne treba vaditi pre 48 sati, ali ne ni kasnije od 72 sata po presađivanju. Sa izvađenih ramova se pažljivo stresu pčele, a zatim se prenose u besprekorno čist prostor, bez direktne sunčeve svetlosti. Tada treba oštrim zagrejanim nožem skratiti već prilično izvučene matičnjacke i iglom za presađivanje ukloniti larve. Malom drvenom kašikom vadi se mleč i stavlja u sterilne staklene bočice. Kada se bočica napuni na mleč se nakapa nekoliko kapi 40% etil alkohola, zatvara se gumenim čepom koji se zatim hermetizuje slojem rastopljenog voska. Tako dobijen mleč čuva se zaštićen od svetla u frižideru na temperaturi +3 °C do upotrebe, a najdalje godinu dana. Kako je ova plemenita materija izuzetno osetljiva na spoljašnje uticaje vlage, toplote, svetlosti, vazduha i raznih hemijskih agenasa, u farmaceutskoj industriji se prerađuje postupkom liofilizacije, pri čemu se vakuumom oduzima voda pretvarajući je u prah. Samo tako obrađena može da se čuva nekoliko godina.
U ishrani ljudi matični mleč ima prvenstveno dejstvo na žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Zato je potrebna velika obazrivost kod primene mleča i njegovih mešavina sa drugim pčelinjim proizvodima, posebno kod dece i mladih, te nije na odmet prethodno posavetovati se sa izabranim lekarom. Pomešan sa fino kristalisanim medom predstavlja izvanredan prirodni regenerator koji deluje na funkcionisanje i jačanje muskulature, poboljšanje apetita, obnavljanje bolešću iznurenog organizma, ubrzavanje i pospešivanje oporavka, poboljšanje zdravstvenog stanja u celini, psihofizičke kondicije posebno kod vrhunskih sportista. Matični mleč pokazuje zadivljujuća antibakterijska, antivirusna i antigljivična svojstva, dakle, sprečava upale upravo zahvaljujući gama-globulinu. Pomaže zaceljivanju preloma i dijebetičkih rana, odličan je za oporavljanje pa se jetre zato preporučuje bolesnicima koji pate od različitih poremećaja funkcija jetre. Kako sprečava stvaranje krvnih ugrušaka blagotvoran je kod tromboze.
Evo nekih, najčešće korišćenih, jednostavnih recepata za pripremu i korišćenje preparata na bazi mleča i drugih pčelinjih proizvoda. Mleč u alkoholnom rastvoru priprema se tako što se svež matični mleč razmuti u 40-45% etil alkoholu u odnosu 1:20, što znači da na 1 gram mleča dolazi 20 grama alkohola. Ovako pripremljen preparat koristi se četiri puta dnevno u dozama od 5 do 10 kapi.
Mešavina meda i mleča priprema se mešanjem svežeg mleča sa fino kristalisanim medom u odnosu dva grama mleča na 100 grama meda. Za mešanje se koristi plastična posuda i plastična ili drvena varjača, nikako metalne mešalice miksera. Dobijena masa se čuva u tamnoj staklenoj posudi. Koristi se tri puta dnevno po jedna kafena kašičica pola sata pre jela. Mleč se može mešati i sa medom i polenom: u kilogramu fino kristalisanog meda razmuti se 4 grama mleča uz dodatak 30 grama samlevenog polenovog praha. Masa se dobro izmeša, čuva u tamnoj posudi na hladnom mestu, a uzima 2 do 3 puta dnevno po jedna kafena kašičica pre jela.
Dejan Kreculj
Pčelarice
Po čitav dan provodi u izvanredno veštom letu tragajući za hranom, koju joj čine bumbarime, ose, vilinski konjci i sve druge vrste insekata, ali su im, nažalost, omiljene i pčele. Oštrim kljunom uhvaćenu pčelu stegne pa udarom o čvrstu podlogu uklanja žaoku. Uz ostale insekte, pčelarica dnevno pojede preko dvestotinak pčela.
Kako ornitolozi kažu, familija ovih ptica obuhvata 41 vrstu. To su, između ostalih, i persijska, australijska, nubijska i indijska koja u bambusovim šumama lovi pčele, dok Evropu pohodi samo obična pčelarica, naučnog naziva Merops apiaster, ili na engleskom European Bee-eater, i crvenovrata pčelarica Merops superciliosus, engleski Madagascar Bee-eater. One se pojavljuju obično u prvoj polovini maja, kada počinju da se gnezde u rupama iskopanim u lesu, što im je donelo još i narodni naziv bregunica. U manja jata okupljaju se krajem jula i nakon nekoliko nedelja, od sredine avgusta vraćaju se u Afriku.
Iako štetočina na pčelinjaku, mora se priznati da je pčelarica jedna od najlepših ptica. Dugačka oko 25 centimetara i teška pedesetak grama, prepoznatljiva je po jarko obojenom perju: na leđima joj je perje zagasito-smeđe boje, glava, trbuh i rep su plavozeleni, a pod vratom je zlatno žuta, pa je zbog žućkasto-zelenkastog perja ponegde zovu i zlatoperka. Zlatnožuti, kestenjasti, tirkizni i sjajnozeleni prelivi vidljivi su samo dok miruje. Predivnog izgleda, oglašava se kricima kreštanja nalik na "kri-kri". Po čitav dan provodi u izvanredno veštom letu tragajući za hranom, koju joj čine bumbarime, ose, vilinski konjci i sve druge vrste insekata, ali su im, nažalost, omiljene i pčele.
Kao i lasta, lovi u letu, a pošto u Evropu dolazi kako bi izvela mladunce, neophodno je da dnevno pojede dvostruko više insekata od sopstvene težine. Kako je na pčelinjacima velika koncentracija pčela u maloj zapremini, to je jasno da se oko njih rado koncentrišu čitava jata, pričinjavajući veliku štetu. Najopasnije su za kišnih dana, kada je drugih insekata u vazuduhu malo, a tokom lepih dana to je vreme najintenzivnijeg medobranja jer se tada ogroman broj pčela upućuje i vraća sa paše. Oštrim kljunom uhvaćenu pčelu stegne pa udarom o čvrstu podlogu uklanja žaoku. Uz ostale insekte, pčelarica dnevno pojede preko dvestotinak pčela.
Za razliku od većine ptica, pčelarica se ne može oterati zvukom ili lepršajućim trakama. Zanimljivo je da ne reaguje čak i na prasak; u pokušaju da joj se doskoči, iz praćke za hranjenje riba kakve koriste sportski ribolovci, ispaljena je u vazduh novogodišnja petarda koja je eksplodirala usred jata koje se obrušavalo – rezultat je bio da su se samo najbliže ptice razmakle i nastavile svoj pohod. Nažalost, mnogi pčelari pribegavaju ubijanju ovih ptica i uništavanju njihovog legla, iako ih je svake godine sve manje, pa su stoga uvrštene u mnoge liste ugroženih vrsta: IUCN, BirdLife, EU directive i druge. U "Zakonu o lovstvu", u delu koji reguliše zaštitu divljači, stoji da je "zabranjeno da se lovom ili na drugi način uništi ili ugrozi opstanak bilo koje vrste divljači u prirodi. Trajnom zabranom lova zaštićuju se", između ostalog, i pčelarice sa dosta visokim zaprećenim kaznama.
Oštooki i hitri letači, ove ptice reaguju na nepoznati svetlosni bljesak koji ih uznemirava i udaljava. To se danas lako postiže kačenjem blistavih plastičnih ogledalaca, kompakt diskova, u neposrednu blizinu košnice. Okačeni o končić, već i pri malom strujanju vazduha oni se vrte i, ako je odabrano mesto čitavog dana osunčano, bljeskajući čuvaju pčele.
Dejan Kreculj
Seoba pčela
U današnje vreme izraženih vremenskih nedoslednosti i velikih ekoloških problema, na stacionarno pčelarenje teško se može osloniti. Zato, evo nekih saveta mlađim pčelarima, a i podsetnika starijim na šta treba obratiti pažnju kada se otisne sa matičnog pčelinjaka.
Bez obzira gde se krenulo, pre polaska obavezno treba prethodno obići mesto na koje se žele pčele odneti. Bilo da je to šuma, poljoprivredno zemljište ili livada, potrebno je pronaći vlasnika i u neposrednom kontaktu s njim dogovoriti sve pojedinosti u vezi sa dovoženjem, lokacijom, zaštitom i eventualnom nadoknadom. U tome su nam uvek od velike koristi kolege, mesni pčelari, koje poznajemo ili koje možemo upoznati u lokalnom društvu pčelara. Ako je to potpuno nova lokacija gde nikoga ne poznajemo, tada se može prethodno kontaktirati Savez pčelarski organizacija Srbije, gde će rado dati ime i telefon predsednika društva.
Iako se retko poštuje, elementarna pčelarska pristojnost nas obavezuje da dolazak na neki teren prijavimo društvu pčelara koje će nam biti domaćin. Tako će se izbeći neprijatnosti, pa i štete, a istinski pčelar, domaćin, rado će uz svoje, pripaziti i na naše košnice i javiti nam kakvo je stanje. Naravno, podrazumeva se da je potrebno konačno odabranu lokaciju obeležiti tablom sa punim podacima i brojem telefona. Kada se opredeli za neku pašu, nije zgoreg prethodno sve „staviti na papir“ i sabrati sve troškove koji nam predstoje sa mogućim prinosom i prihodom od dobijenog medobranja. Krizna vremena i oskudica nas teraju na to, jer su davno prošla vremena kada se i suvih medišta dolazilo s neuspele paše, ali sa mnogo novih poznanstava i lepog druženja.
Pre polaska na put obaveza nam je da obezbedimo siguran i bezbedan prevoz. Bilo kojim saobraćajnim sredstvom da selimo, ono mora biti u potpunosti ispravno saglasno Zakonu o saobraćaju. Kako se seobe vrše mahom tokom noći, to je posebno bitno da signalizacija bude ispravna. Kada je već reč o zakonima, podrazumeva se da i same pčele prati adekvatna veterinarska dokumentacija, uverenje o zdravstvenom stanju.
Na novoj lokaciji potrebno je pčelinjak postaviti tako da ne remetimo eventualne susede. Položaj košnica treba da je takav da ne dolazi do naleta tuđih pčela. Nije loše osmotriti okolinu i potencijalne medonoše u njoj pošto se može desiti da nam mnoštvo pčela strada odlazeći na druge obližnje parcele prelećući prometnu saobraćajnicu. Nažalost, takva slika gotovo je redovna na parcelama suncokreta „Starog Tamiša“ kada nedužne pčelice noseći dragoceni tovar bivaju zbrisane voziloma dok preleću put Pančevo – Kovin.
Bez obzira na stanje unosa, pojilo treba postaviti pa makar ga pčele i ne koristile. Uz nastavljače na tabli ili na kamionu ili prikolici, postavljamo tablu radi identifikacije vlasnika. Prevrtljivo vreme zahteva od pčelara da košnice postavi na ocednom i čvrstom terenu. Ako se vreme okiša, s velikom mukom će se vozilo izvući iz gliba, a posebno su ugrožene nastavljače koje, ako je prethodno dobro medilo, mogu na lošem postolju da posrnu i da se sruše.
U polju, a posebno u šumi, potrebna je velika pozornost u radu sa dimilicom. Dok je koristimo, gorivi materijal, ma koji da upotrebljavamo, je bezbedan, ali kada se pregled završi, tada je neophodno sadržaj dimilice istresti u prethodno iskopanu rupu, politi vodom i zatrpati. Tako ćemo moći da mirno odemo kući ne razmišljajući da li on još uvek tinja ili je uzrokovao požar.
Kao i svi nomadi, i seleći pčelari dok su na jednoj paši, raspituju se o narednim, obilaze terene i postupak se ponavlja sve do kraja sezone i vraćanja na matični pčelinjak gde se priprema za zimu. Iako je reč o dosta napornom poslu koji traži i dosta vremena, selidbom sa paše na pašu se sreću mnogi stari prijatelji ali i novi pčelari, druži se i nisu retki oni koji kroz ovaj vid sporta i rekreacije provode u miru i okruženi dobrom atmosferom i čitav godišnji odmor.
Dejan Kreculj
Poslednja izmena: