- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.640
Pavle Vujisić
Pavle Vuisić (1926-1988) je bio srpski i jugoslovenski glumac.
Rođen je 10. jula 1926. godine u Beogradu gde je i preminuo 1.oktobra 1988. godine.
Studirao je pravo i sve do početka 1950ih ogledao se u novinarstvu (Radio-Beograd). Nepunu sezonu glumio je u Pančevačkom pozorištu, istovremeno je statirao na filmu ("Čudotvorni mač", 1950, Voje Nanovića) i bezuspešno se pokušavao upisati na Akademiju za pozorišnu umetnost. Filmsku karijeru otpočinje epizodnom ulogom u "Šolaji" 1955. godine Voje Nanovića. Ubrzo nakon te uloge dobija glavnu ulogu u Nanovićevom filmu "Tri koraka u prazno" 1958. godine, i za tu ulogu dobija Zlatnu plaketu "Arena" na festivalu u Puli. Jedan od retkih istaknutih filmskih glumaca koji ništa ne duguju pozorištu, tokom čitave karijere (više od sto filmova) izuzetnom je jednostavnošću življenja i glumljenja ("činilo se da kao da uopšte ne glumi, da je uvek isti") uvek iznova provocirao kritičare na pokušaje da odgonetnu tog "glumca prvog plana", koga i A. Latuada (Vuisić je glumio u njegovoj "Stepi", 1962) svrstava u sam vrh evropske filmske glumačke elite.
Upoređivan je sa Žanom Gabenom, Spenserom Trejsijem, Orsonom Velsom, M. Simonom i H. Baurom, izdvajan kao neponovljiva ličnost, gigant jugoslovenske filmske glumačke umetnosti, Vuisić je svojom pojavom, izražajnim licem, diskretnom i ležernom glumom, te nekom elementarnom istinitošću znao nadograditi i loše scenarijske predloške.
Osobenjak posebne vrste (slobodno je vreme provodio na reci Savi, daleko od društvene i kulturne javnosti, nikada nije izgovarao tekst kako je napisan, nije prihvatao svoje materijalno učešće u filmu, neprofesionalnost, gubljenje vremena, svoj je rad naplaćivao odmah). Bio je glumac najšireg dijapazona i bez određenog "faha", koji je mogao podjednako sugestivno igrati sve što odgovara njegovoj "robusnoj i pitomoj prirodi".
Iako često u situaciji da prihvati sve što mu ponude, glumio je i u filmovima najistaknutijih reditelja, pa mu je uloga djeda u "Događaju" (1969) Vatroslava Mimice donela "Oktobarsku nagradu" grada Beograda i "Cara Konstantina" u Nišu, uloge u filmovima "Hajka" (Žike Pavlovića, 1977.), "Beštije" (Živka Nikolić, 1977.) i "Povratak otpisanih" (Aleksandra Đorđevića, 1976.).
"Zlatnu arenu" na festivalu u Puli 1977. godine dobija za iste filmove, a ujedno i za ulogu u ostvarenju "Leptirov oblak", inače autorsko ostvarenje reditelja Z. Randića.
Iste godine za ovu ulogu dobija i nagradu Cara Konstantina u Nišu. Za ulogu u filmu "Razmeđa" iz 1973. godine, reditelja Kreše Golika dobija "Gran Pri u Nišu". Već od 1957. godine igra uloge različitog opsega:
Vladimira Pogačića (Subotom uveče, 1957; SAM, 1959.),
Vatroslava Mimice (Prometej s otoka Viševice, 1965; Ponedeljak ili utorak, 1966: Seljačka buna 1573, 1975; Poslednji podvig diverzanta Oblaka, 1978.),
Žike Pavlovića (Neprijatelj, 1965; Buđenje pacova, 1967; Zaseda, 1969.),
Branka Bauera (Doći i ostati, 1965; Salaš u Malom ritu, 1976.),
Bore Draškovića (Horoskop, 1969; Život je lep, 1985.),
Veljka Bulajića (Bitka na Neretvi, 1969.),
Aleksandra Petrovića (Majstor i Margarita, 1972.),
Gorana Paskaljevića (Čuvar plaže u zimskom periodu, 1976; Pas koji je voleo vozove, 1977; Poseban tretman, 1980; Suton, 1983.),
Srđana Karanovića (Petrijin venac, 1980.),
Slobodana Šijana (Ko to tamo peva, 1980; Maratonci trče počasni krug, 1982.),
Gorana Markovića (Majstori, majstori, 1980) i
Emira Kusturice (Sjećaš li se Doli Bel, 1985.).
Glumio je i u više televizijskih serija (npr. Servisna stanica, Više od igre i Kamiondžije i u istoimenom filmu), koje su mu donele posebnu popularnost.
Godine 1959. dobio je tek osnovanu Sedmojulsku nagradu SR Srbije za filmsku umetnost, a kasnije i nagradu za životno delo "Slavica" na festivalu u Nišu idr.
Pokojni Pavle Vuisić je bio poseban lik među svom tom glumačkom ekipom. Počeo je u vreme kada su Čkalja i Mija Aleksić uveseljavali naord u radio emisiji "Veselo veče" a koje su zbog humora i slobode tamo negde pedesetih nazivali u okolnim zemljama neprijateljskim programom Za razliku od svih glumaca koji za pozorište kažu "daske koje život znače" Paja je i sam rekao da njemu te daske ne znače ništa. Nije voleo i nisu ga zanimale pozorišne predstave. Ali ono što je zanimljivo je da ni jednu scenu nisu ponavljali zbog njega - sve je izvodio sa neverovatnom tačnošću. A onaj čuveni čičica što je glumio u jedno sedam filmova, poznat po onom "Deco, decoo, decooo, decooo- ooooo-ooooooo" e njega je Paja doveo na film. Inače i ličnom životu je bio čovek od dobrog ličnog društva i ljubitelj domaće rakije.
Gluma u filmovima:
1950 - Čudotvorni mač
1953 - Ciganka
1955 - Šolaja
1957 - Subotom uveče
1958 - Četiri kilometra na sat
1958 - Pogon B
1958 - Rafal u nebo
1958 - Te noći
1958 - Tri koraka u prazno
1959 - Campo Mamula
1959 - Osma vrata
1959 - Sam
1960 - Bolje je umeti
1960 - Drug predsednik centarfor
1960 - Kota 905
1961 - Ne diraj u sreću
1961 - Nema malih bogova
1961 - Parče plavog neba
1961 - Velika turneja
1962 - Čudna devojka
1962 - Mačak pod šljemom
1962 - Zvižduk u osam
1963 - Desant na Drvar
1963 - Dvostruki obruč
1964 - Muški izlet
1964 - Narodni poslanik
1964 - Prometej s otoka Viševice
1964 - Svanuće
1964 - Vrtlog
1965 - Doći i ostati
1965 - Glasam za ljubav
1965 - Gorki deo reke
1965 - Inspektor
1965 - Neprijatelji
1966 - Konjuh planinom
1966 - Ponedeljak ili utorak
1966 - Sretni umiru dvaput
1966 - Vreme ljubavi
1967 - Bokseri idu u raj
1967 - Bomba u deset i deset
1967 - Buđenje pacova
1967 - Dim
1967 - Makedonska krvava svadba
1968 - Brat doktora Homera
1968 - Ram za sliku moje majke
1968 - Sunce tuđeg neba
1968 - Uzrok smrti ne pominjati
1969 - Bitka na Neretvi
1969 - Događaj
1969 - Horoskop
1969 - Kad čuješ zvona
1969 - Moja strana sveta
1969 - Zaseda
1970 - Bablje leto
1970 - Lepa parada
1970 - Žarki
1970 - Život je masovna pojava
1971 - Doručak sa đavolom
1971 - Moja luda glava
1971 - Opklada
1971 - Žeđ
1972 - Majstor i Margarita
1972 - Tragovi crne devojke
1972 - Valter brani Sarajevo
1973 - Paja i Jare - kamiondžije
1973 - Razmeđa
1975 - Doktor Mladen
1975 - Naivko
1975 - Seljačka buna 1573
1976 - Čuvar plaže u zimskom periodu
1976 - Povratak otpisanih
1976 - Salaš u malom ritu
1977 - Beštije
1977 - Hajka
1977 - Leptirov oblak
1977 - Pas koji je voleo vozove
1978 - Nije nego
1978 - Paviljon VI
1978 - Poslednji podvig diverzanta Oblaka
1978 - Tigar
1978 - Tren
1979 - Drugarčine
1979 - Pakleni otok
1979 - Poslednja trka
1979 - Priko sinjeg mora
1980 - Hajduk
1980 - Ko to tamo peva
1980 - Majstori, majstori
1980 - Petrijin venac
1980 - Poseban tretman
1981 - Berlin kaputt
1981 - Laf u srcu
1981 - Šesta brzina
1981 - Sjećaš li se Dolly Bell?
1981 - Sok od šljiva
1982 - 13. jul
1982 - Daleko nebo
1982 - Idemo dalje
1982 - Maratonci trče počasni krug
1982 - Miris dunja
1982 - Nedeljni ručak
1982 - Suton
1983 - Halo taxi
1983 - Medeni mjesec
1984 - Kamiondžije opet voze
1984 - O pokojniku sve najlepše
1984 - Rani sneg u Minhenu
1984 - Vojnici
1985 - Debeli i mršavi
1985 - Otac na službenom putu
1985 - Život je lep
1986 - Od zlata jabuka
Pavle Vuisić (1926-1988) je bio srpski i jugoslovenski glumac.
Rođen je 10. jula 1926. godine u Beogradu gde je i preminuo 1.oktobra 1988. godine.
Studirao je pravo i sve do početka 1950ih ogledao se u novinarstvu (Radio-Beograd). Nepunu sezonu glumio je u Pančevačkom pozorištu, istovremeno je statirao na filmu ("Čudotvorni mač", 1950, Voje Nanovića) i bezuspešno se pokušavao upisati na Akademiju za pozorišnu umetnost. Filmsku karijeru otpočinje epizodnom ulogom u "Šolaji" 1955. godine Voje Nanovića. Ubrzo nakon te uloge dobija glavnu ulogu u Nanovićevom filmu "Tri koraka u prazno" 1958. godine, i za tu ulogu dobija Zlatnu plaketu "Arena" na festivalu u Puli. Jedan od retkih istaknutih filmskih glumaca koji ništa ne duguju pozorištu, tokom čitave karijere (više od sto filmova) izuzetnom je jednostavnošću življenja i glumljenja ("činilo se da kao da uopšte ne glumi, da je uvek isti") uvek iznova provocirao kritičare na pokušaje da odgonetnu tog "glumca prvog plana", koga i A. Latuada (Vuisić je glumio u njegovoj "Stepi", 1962) svrstava u sam vrh evropske filmske glumačke elite.
Upoređivan je sa Žanom Gabenom, Spenserom Trejsijem, Orsonom Velsom, M. Simonom i H. Baurom, izdvajan kao neponovljiva ličnost, gigant jugoslovenske filmske glumačke umetnosti, Vuisić je svojom pojavom, izražajnim licem, diskretnom i ležernom glumom, te nekom elementarnom istinitošću znao nadograditi i loše scenarijske predloške.
Osobenjak posebne vrste (slobodno je vreme provodio na reci Savi, daleko od društvene i kulturne javnosti, nikada nije izgovarao tekst kako je napisan, nije prihvatao svoje materijalno učešće u filmu, neprofesionalnost, gubljenje vremena, svoj je rad naplaćivao odmah). Bio je glumac najšireg dijapazona i bez određenog "faha", koji je mogao podjednako sugestivno igrati sve što odgovara njegovoj "robusnoj i pitomoj prirodi".
Iako često u situaciji da prihvati sve što mu ponude, glumio je i u filmovima najistaknutijih reditelja, pa mu je uloga djeda u "Događaju" (1969) Vatroslava Mimice donela "Oktobarsku nagradu" grada Beograda i "Cara Konstantina" u Nišu, uloge u filmovima "Hajka" (Žike Pavlovića, 1977.), "Beštije" (Živka Nikolić, 1977.) i "Povratak otpisanih" (Aleksandra Đorđevića, 1976.).
"Zlatnu arenu" na festivalu u Puli 1977. godine dobija za iste filmove, a ujedno i za ulogu u ostvarenju "Leptirov oblak", inače autorsko ostvarenje reditelja Z. Randića.
Iste godine za ovu ulogu dobija i nagradu Cara Konstantina u Nišu. Za ulogu u filmu "Razmeđa" iz 1973. godine, reditelja Kreše Golika dobija "Gran Pri u Nišu". Već od 1957. godine igra uloge različitog opsega:
Vladimira Pogačića (Subotom uveče, 1957; SAM, 1959.),
Vatroslava Mimice (Prometej s otoka Viševice, 1965; Ponedeljak ili utorak, 1966: Seljačka buna 1573, 1975; Poslednji podvig diverzanta Oblaka, 1978.),
Žike Pavlovića (Neprijatelj, 1965; Buđenje pacova, 1967; Zaseda, 1969.),
Branka Bauera (Doći i ostati, 1965; Salaš u Malom ritu, 1976.),
Bore Draškovića (Horoskop, 1969; Život je lep, 1985.),
Veljka Bulajića (Bitka na Neretvi, 1969.),
Aleksandra Petrovića (Majstor i Margarita, 1972.),
Gorana Paskaljevića (Čuvar plaže u zimskom periodu, 1976; Pas koji je voleo vozove, 1977; Poseban tretman, 1980; Suton, 1983.),
Srđana Karanovića (Petrijin venac, 1980.),
Slobodana Šijana (Ko to tamo peva, 1980; Maratonci trče počasni krug, 1982.),
Gorana Markovića (Majstori, majstori, 1980) i
Emira Kusturice (Sjećaš li se Doli Bel, 1985.).
Glumio je i u više televizijskih serija (npr. Servisna stanica, Više od igre i Kamiondžije i u istoimenom filmu), koje su mu donele posebnu popularnost.
Godine 1959. dobio je tek osnovanu Sedmojulsku nagradu SR Srbije za filmsku umetnost, a kasnije i nagradu za životno delo "Slavica" na festivalu u Nišu idr.
Pokojni Pavle Vuisić je bio poseban lik među svom tom glumačkom ekipom. Počeo je u vreme kada su Čkalja i Mija Aleksić uveseljavali naord u radio emisiji "Veselo veče" a koje su zbog humora i slobode tamo negde pedesetih nazivali u okolnim zemljama neprijateljskim programom Za razliku od svih glumaca koji za pozorište kažu "daske koje život znače" Paja je i sam rekao da njemu te daske ne znače ništa. Nije voleo i nisu ga zanimale pozorišne predstave. Ali ono što je zanimljivo je da ni jednu scenu nisu ponavljali zbog njega - sve je izvodio sa neverovatnom tačnošću. A onaj čuveni čičica što je glumio u jedno sedam filmova, poznat po onom "Deco, decoo, decooo, decooo- ooooo-ooooooo" e njega je Paja doveo na film. Inače i ličnom životu je bio čovek od dobrog ličnog društva i ljubitelj domaće rakije.
Gluma u filmovima:
1950 - Čudotvorni mač
1953 - Ciganka
1955 - Šolaja
1957 - Subotom uveče
1958 - Četiri kilometra na sat
1958 - Pogon B
1958 - Rafal u nebo
1958 - Te noći
1958 - Tri koraka u prazno
1959 - Campo Mamula
1959 - Osma vrata
1959 - Sam
1960 - Bolje je umeti
1960 - Drug predsednik centarfor
1960 - Kota 905
1961 - Ne diraj u sreću
1961 - Nema malih bogova
1961 - Parče plavog neba
1961 - Velika turneja
1962 - Čudna devojka
1962 - Mačak pod šljemom
1962 - Zvižduk u osam
1963 - Desant na Drvar
1963 - Dvostruki obruč
1964 - Muški izlet
1964 - Narodni poslanik
1964 - Prometej s otoka Viševice
1964 - Svanuće
1964 - Vrtlog
1965 - Doći i ostati
1965 - Glasam za ljubav
1965 - Gorki deo reke
1965 - Inspektor
1965 - Neprijatelji
1966 - Konjuh planinom
1966 - Ponedeljak ili utorak
1966 - Sretni umiru dvaput
1966 - Vreme ljubavi
1967 - Bokseri idu u raj
1967 - Bomba u deset i deset
1967 - Buđenje pacova
1967 - Dim
1967 - Makedonska krvava svadba
1968 - Brat doktora Homera
1968 - Ram za sliku moje majke
1968 - Sunce tuđeg neba
1968 - Uzrok smrti ne pominjati
1969 - Bitka na Neretvi
1969 - Događaj
1969 - Horoskop
1969 - Kad čuješ zvona
1969 - Moja strana sveta
1969 - Zaseda
1970 - Bablje leto
1970 - Lepa parada
1970 - Žarki
1970 - Život je masovna pojava
1971 - Doručak sa đavolom
1971 - Moja luda glava
1971 - Opklada
1971 - Žeđ
1972 - Majstor i Margarita
1972 - Tragovi crne devojke
1972 - Valter brani Sarajevo
1973 - Paja i Jare - kamiondžije
1973 - Razmeđa
1975 - Doktor Mladen
1975 - Naivko
1975 - Seljačka buna 1573
1976 - Čuvar plaže u zimskom periodu
1976 - Povratak otpisanih
1976 - Salaš u malom ritu
1977 - Beštije
1977 - Hajka
1977 - Leptirov oblak
1977 - Pas koji je voleo vozove
1978 - Nije nego
1978 - Paviljon VI
1978 - Poslednji podvig diverzanta Oblaka
1978 - Tigar
1978 - Tren
1979 - Drugarčine
1979 - Pakleni otok
1979 - Poslednja trka
1979 - Priko sinjeg mora
1980 - Hajduk
1980 - Ko to tamo peva
1980 - Majstori, majstori
1980 - Petrijin venac
1980 - Poseban tretman
1981 - Berlin kaputt
1981 - Laf u srcu
1981 - Šesta brzina
1981 - Sjećaš li se Dolly Bell?
1981 - Sok od šljiva
1982 - 13. jul
1982 - Daleko nebo
1982 - Idemo dalje
1982 - Maratonci trče počasni krug
1982 - Miris dunja
1982 - Nedeljni ručak
1982 - Suton
1983 - Halo taxi
1983 - Medeni mjesec
1984 - Kamiondžije opet voze
1984 - O pokojniku sve najlepše
1984 - Rani sneg u Minhenu
1984 - Vojnici
1985 - Debeli i mršavi
1985 - Otac na službenom putu
1985 - Život je lep
1986 - Od zlata jabuka
Poslednja izmena od urednika: