Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Partijski “čistači”
Kineski komunisti imaju posebne službenike za obračun sa “mangupima u sopstvenim redovima”. Kome zakucaju na vrata, tome se dobro ne piše.
ONI su “đivei”, kadar Komunističke partije Kine, lovci na greške svojih partijskih drugova, kontrolori njihove časti, branitelji partijskog morala, oko što nikada ne spava...
Za neke su obični “potkazivači”, za druge nezamenjivi članovi partije, njena savest i putokaz. Od 1949, kao članovi Centralne disciplinske komisije, rade uz blagoslov svih dosadašnjih vođa, jači od zakona koji njihovo postojanje i ne predviđa.
Kada nekome zakucaju na vrata, tome se, obično, dobro ne piše. Dolaze iznenada, u bilo koje doba dana, odvodeći osumnjičene u nepoznatom pravcu. Na njihovim listama nema “nedodirljivih”, čak i među najvišim partijskim kadrovima. Kod većine Kineza izazivaju strah da se, kakvom greškom, ne nađu na njihovom spisku za “šuan gvej”, vremenski neograničeno propitivanje o greškama, koje može potrajati godinu, dve, pa i više...
Njihova (ne)popularnost učinila je, ovih dana, da se istina o njima pretoči u svoju suprotnost. Na vratima jednog lokalnog direktora, u jeku antikorupcijske kampanje koju je pokrenula partija, pojavila se “trojka”. Uletevši, rastrčala se po prostoriji požurujući čoveka da smesta krene. Jedan od njih je na brzinu pokazao plavu plastificiranu legitimaciju što je upućivalo na zaključak da je reč o “điveima”. Ne pružajući otpor, direktor je dozvolio preostaloj dvojici da ga, na očigled zaposlenih, strpaju u auto i odvezu. Preplašeni, radnici nisu reagovali.
Usledio je “šuan gvej”. Čovek je osumnjičen da je davao mito. Priznajući, svojim otmičarima je dao, čak, i lični identifikacioni broj u banci u kojoj je imao 140.000 juana (25.500 dolara), koje je “trojka” odmah podigla. Uplašen, rekao je - mada ne i upitan - da ima još i 700.000 juana na drugom računu. Vraćen je u kancelariju u kojoj mu je ostala štedna knjižica. Tek tada je počeo da sumnja da ima posla sa lažnim “điveima”, jer pravi nikada od osumnjičenih ne uzimaju novac koji može poslužiti kao dokaz u postupku protiv njih. Brzo je utvrđeno da je reč o trojici nezaposlenih carinika, koji su, u istrazi u ovom slučaju, priznali da su ideju o upadu u direktorovu kancelariju dobili znajući za strah naroda od “điveija”.
I taman kada bi čovek pomislio da će događaji pasti u zaborav - strasti su se rasplamsale. Ljudi su glasno počeli da postavljaju pitanja. Otkuda spomenutom direktoru toliki novac i nisu li lažni “đivei”, zapravo, slučajno nabasali na pravog kriminalca? Da li su ga nasumice izabrali ili su, ipak, nešto loše znali o njemu? Šta se, posle otkrića pozamašnog konta, dogodilo s direktorom? Da li su se pravi “đivei” pozabavili poreklom njegovih 840.000 juana?
Ako jesu, slučaj preti da postane tragikomičan. Mnogi, zapravo, veruju da i varalice, poput nezaposlenih carinika, mogu u otkrivanju kriminalaca biti efikasniji od pravih “điveija”.
STARIJI OD SUDA
ČINjENICA da nijedan član partije ne može biti izveden pred redovni sud ukoliko o njegovoj krivici, tokom “šuan gveja”, odluku prethodno nisu doneli “đivei”, nailazi na oštre kritike u domaćoj i stranoj javnosti. Partijski vrh, međutim, veruje da KPK ima pravo na sopstvena, makar u zakonu i nezapisana pravila - ako sređuje stanje u njenim redovima.
Radmila Dubljević, Večernje novosti 26. jun 2010.
Kineski komunisti imaju posebne službenike za obračun sa “mangupima u sopstvenim redovima”. Kome zakucaju na vrata, tome se dobro ne piše.
ONI su “đivei”, kadar Komunističke partije Kine, lovci na greške svojih partijskih drugova, kontrolori njihove časti, branitelji partijskog morala, oko što nikada ne spava...
Za neke su obični “potkazivači”, za druge nezamenjivi članovi partije, njena savest i putokaz. Od 1949, kao članovi Centralne disciplinske komisije, rade uz blagoslov svih dosadašnjih vođa, jači od zakona koji njihovo postojanje i ne predviđa.
Kada nekome zakucaju na vrata, tome se, obično, dobro ne piše. Dolaze iznenada, u bilo koje doba dana, odvodeći osumnjičene u nepoznatom pravcu. Na njihovim listama nema “nedodirljivih”, čak i među najvišim partijskim kadrovima. Kod većine Kineza izazivaju strah da se, kakvom greškom, ne nađu na njihovom spisku za “šuan gvej”, vremenski neograničeno propitivanje o greškama, koje može potrajati godinu, dve, pa i više...
Njihova (ne)popularnost učinila je, ovih dana, da se istina o njima pretoči u svoju suprotnost. Na vratima jednog lokalnog direktora, u jeku antikorupcijske kampanje koju je pokrenula partija, pojavila se “trojka”. Uletevši, rastrčala se po prostoriji požurujući čoveka da smesta krene. Jedan od njih je na brzinu pokazao plavu plastificiranu legitimaciju što je upućivalo na zaključak da je reč o “điveima”. Ne pružajući otpor, direktor je dozvolio preostaloj dvojici da ga, na očigled zaposlenih, strpaju u auto i odvezu. Preplašeni, radnici nisu reagovali.
Usledio je “šuan gvej”. Čovek je osumnjičen da je davao mito. Priznajući, svojim otmičarima je dao, čak, i lični identifikacioni broj u banci u kojoj je imao 140.000 juana (25.500 dolara), koje je “trojka” odmah podigla. Uplašen, rekao je - mada ne i upitan - da ima još i 700.000 juana na drugom računu. Vraćen je u kancelariju u kojoj mu je ostala štedna knjižica. Tek tada je počeo da sumnja da ima posla sa lažnim “điveima”, jer pravi nikada od osumnjičenih ne uzimaju novac koji može poslužiti kao dokaz u postupku protiv njih. Brzo je utvrđeno da je reč o trojici nezaposlenih carinika, koji su, u istrazi u ovom slučaju, priznali da su ideju o upadu u direktorovu kancelariju dobili znajući za strah naroda od “điveija”.
I taman kada bi čovek pomislio da će događaji pasti u zaborav - strasti su se rasplamsale. Ljudi su glasno počeli da postavljaju pitanja. Otkuda spomenutom direktoru toliki novac i nisu li lažni “đivei”, zapravo, slučajno nabasali na pravog kriminalca? Da li su ga nasumice izabrali ili su, ipak, nešto loše znali o njemu? Šta se, posle otkrića pozamašnog konta, dogodilo s direktorom? Da li su se pravi “đivei” pozabavili poreklom njegovih 840.000 juana?
Ako jesu, slučaj preti da postane tragikomičan. Mnogi, zapravo, veruju da i varalice, poput nezaposlenih carinika, mogu u otkrivanju kriminalaca biti efikasniji od pravih “điveija”.
STARIJI OD SUDA
ČINjENICA da nijedan član partije ne može biti izveden pred redovni sud ukoliko o njegovoj krivici, tokom “šuan gveja”, odluku prethodno nisu doneli “đivei”, nailazi na oštre kritike u domaćoj i stranoj javnosti. Partijski vrh, međutim, veruje da KPK ima pravo na sopstvena, makar u zakonu i nezapisana pravila - ako sređuje stanje u njenim redovima.
Radmila Dubljević, Večernje novosti 26. jun 2010.