- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Bog voli pobunu
06. 02. 2012
PRESS
Intervju: Zoran Kostić Cane
Bog voli pobunu
Prepreke: Uvek moraš da se buniš i da prelaziš prepreke koje svet stavlja pred tebe jer posle svake prepreke koju pređeš, slede nagrada i pohvala više sile.
Bend „Partibrejkers", čija muzika i nastup i dalje bujaju mladalačkom rokerskom energijom koja malo koga ostavlja ravnodušnim, slavi neverovatnih 30 godina rada! Veliki jubilej biće obeležen 3. marta na koncertu u Hali sportova.
Frontmen „Partibrejkersa" Zoran Kostić Cane kaže za Press da će svirka biti prilika da se publika podseti na pesme koje dugo nisu izvodili na koncertima.
- Sviraćemo neke stare numere koje baš dugo nismo svirali i podsetićemo ljude na njih. Na bini će nam se pridružiti i još jedan gitarista, Robert iz „Velikog prezira", koji će svirati ceo repertoar s nama. Na velikim koncertima na njega gledamo kao na člana benda. Sa njim smo se ukapirali i bez govora, posle dve-tri pesme. A što se više govori, manje se kapira - govori Cane.
Hala sportova je mesto na kome koncerti regionalnih bendova imaju posebnu energiju.
- Da ti kažem, Hala sportova i nije nešto specijalno dobro mesto. Pre je mogao u toj hali da se napravi dobar zvuk, ali ne znam kako sada zvuči, sa ovim staklenim panelima koji vibriraju. Odabrali smo je pre svega zato što nam je zgodno da umesto dva manja koncerta napravimo jedan veliki.
Kako će izgledati narednih 30 godina „Partibrejkersa"?
- Naravno da ne želimo da ikada odemo u penziju. Prvo, i jako važno, mi smo srećni zbog toga što radimo ono što volimo, i možemo da živimo od toga. Gro populacije radi nešto što ne voli. A i jako lepo je to što ljudima možeš nešto slobodno da kažeš. Ja ne mogu da menjam stvari kao muzičar. Na individui je da se promeni ili ne, i da li će joj biti frka zbog toga što se razlikuje i odupire nekim pravilima koja su protiv radosti.
O „Partibrejkersima" je napisana i monografija, postali ste „opšte mesto" naše rok kulture. Da li je teško iz takve pozicije slati buntovničke poruke?
- Teško da smo mi bilo kakav establišment. Od vremena kada smo počeli, pa sve do sada nije se mnogo toga izmenilo. Ostala je muka oko svega, prostorija, hladnih garderoba... Nije nama mnogo drugačije nego na početku. Imamo iskustvo koje može da pomaže, ali može i da odmaže. Iskustvo može da ti napravi predrasude, a ako imaš puno predrasuda, onda ideš kući i skupljaš prašinu. Ja uvek idem protiv sebe, idem na to da stalno proveravam svoje stavove o stvarima oko sebe.
Vi ste, sa celokupnim stavom i imidžom, jedna od konstanti naše javne scene. Da li se i vi menjate?
- Ljudi se ne menjaju. Ostaju isti, ali se menjaju u formi i obogaćuju svoj lažljivi jezik, svoj lažljivi nastup. Stalno neko hoće da te obrlati i iskoristi za neke svoje potrebe u svetu kojim vladaju interesi. A pošto se mi bavimo umetnošću, naši motivi su viši. Samim tim što možeš da kažeš šta osećaš i šta te zanima - neki ljudi osećaju da ih taj tvoj stav ugrožava. Ipak, moraš da se buniš i da prelaziš prepreke koje svet stavlja pred tebe jer posle svake prepreke koje pređeš sledi nagrada, i sledi pohvala više sile. To neću nikada da izmenim.
Koji su najveći problemi našeg društva?
- Nedostatak morala i bilo kakvog pravila. Čovek može veoma lako da propadne u ovakvom svetu jer se vodi igra bez pravila. A nisam ja protivnik ni turbo-folka ni ičega drugog, ali uvek imam svoj stav. Kapiraš, stav ti je isto što i oružje. Ako imaš oružje, onda moraš da ga upotrebiš, a bolje je onda biti bez oružja.
Kako vidite ishod globalne krize u koju smo zapali?
- Spas je u globalnoj, opštoj promeni odnosa i jednom velikom osvešćenju da materijalno nije sve. Da li će to tako biti, to ne zavisi mnogo od nas. Potrebno je da se shvati da količina ne može da bude suština.
Došla je 2012. godina, i vreme je za priče o kraju sveta. Kako biste reagovali kada bi elektromagnetna oluja sa Sunca uništila svu tehnologiju na svetu?
- Ja bih sve to pozdravio. Naša tehnologija i tehnička logika pretvorile su se u žvaku za ludaka. Tačno je da tehnologija u ponečemu pomaže, ali dovodi do ubrzavanja vremena. Dovodi do usitnjavanja čovekovog razmišljanja i do prevelike specijalizacije čoveka. Čovek može da radi jednu stvar, a ne ume sto drugih. Sve te stvari izmišljene su da bi šatro pomogle čoveku, ali to ne rade. Umesto toga, tehnologije kao što je kompjuter, koje su kao napravljene da bi bile korisne, čoveku oduzimaju vreme na igrice i koještarije koje stvaraju zavisnost od tehnologije i koje ti pojedu višak vremena koji bi iskoristio da razmisliš o sebi i društvu u kome živiš, da izađeš na ulicu i napraviš pobunu. Tehnologija je šuplja priča koja usisava ljude.
Nenad Kostić
06. 02. 2012
PRESS
Intervju: Zoran Kostić Cane
Bog voli pobunu
Prepreke: Uvek moraš da se buniš i da prelaziš prepreke koje svet stavlja pred tebe jer posle svake prepreke koju pređeš, slede nagrada i pohvala više sile.
Bend „Partibrejkers", čija muzika i nastup i dalje bujaju mladalačkom rokerskom energijom koja malo koga ostavlja ravnodušnim, slavi neverovatnih 30 godina rada! Veliki jubilej biće obeležen 3. marta na koncertu u Hali sportova.
Frontmen „Partibrejkersa" Zoran Kostić Cane kaže za Press da će svirka biti prilika da se publika podseti na pesme koje dugo nisu izvodili na koncertima.
- Sviraćemo neke stare numere koje baš dugo nismo svirali i podsetićemo ljude na njih. Na bini će nam se pridružiti i još jedan gitarista, Robert iz „Velikog prezira", koji će svirati ceo repertoar s nama. Na velikim koncertima na njega gledamo kao na člana benda. Sa njim smo se ukapirali i bez govora, posle dve-tri pesme. A što se više govori, manje se kapira - govori Cane.
Hala sportova je mesto na kome koncerti regionalnih bendova imaju posebnu energiju.
- Da ti kažem, Hala sportova i nije nešto specijalno dobro mesto. Pre je mogao u toj hali da se napravi dobar zvuk, ali ne znam kako sada zvuči, sa ovim staklenim panelima koji vibriraju. Odabrali smo je pre svega zato što nam je zgodno da umesto dva manja koncerta napravimo jedan veliki.
Kako će izgledati narednih 30 godina „Partibrejkersa"?
- Naravno da ne želimo da ikada odemo u penziju. Prvo, i jako važno, mi smo srećni zbog toga što radimo ono što volimo, i možemo da živimo od toga. Gro populacije radi nešto što ne voli. A i jako lepo je to što ljudima možeš nešto slobodno da kažeš. Ja ne mogu da menjam stvari kao muzičar. Na individui je da se promeni ili ne, i da li će joj biti frka zbog toga što se razlikuje i odupire nekim pravilima koja su protiv radosti.
O „Partibrejkersima" je napisana i monografija, postali ste „opšte mesto" naše rok kulture. Da li je teško iz takve pozicije slati buntovničke poruke?
- Teško da smo mi bilo kakav establišment. Od vremena kada smo počeli, pa sve do sada nije se mnogo toga izmenilo. Ostala je muka oko svega, prostorija, hladnih garderoba... Nije nama mnogo drugačije nego na početku. Imamo iskustvo koje može da pomaže, ali može i da odmaže. Iskustvo može da ti napravi predrasude, a ako imaš puno predrasuda, onda ideš kući i skupljaš prašinu. Ja uvek idem protiv sebe, idem na to da stalno proveravam svoje stavove o stvarima oko sebe.
Vi ste, sa celokupnim stavom i imidžom, jedna od konstanti naše javne scene. Da li se i vi menjate?
- Ljudi se ne menjaju. Ostaju isti, ali se menjaju u formi i obogaćuju svoj lažljivi jezik, svoj lažljivi nastup. Stalno neko hoće da te obrlati i iskoristi za neke svoje potrebe u svetu kojim vladaju interesi. A pošto se mi bavimo umetnošću, naši motivi su viši. Samim tim što možeš da kažeš šta osećaš i šta te zanima - neki ljudi osećaju da ih taj tvoj stav ugrožava. Ipak, moraš da se buniš i da prelaziš prepreke koje svet stavlja pred tebe jer posle svake prepreke koje pređeš sledi nagrada, i sledi pohvala više sile. To neću nikada da izmenim.
Koji su najveći problemi našeg društva?
- Nedostatak morala i bilo kakvog pravila. Čovek može veoma lako da propadne u ovakvom svetu jer se vodi igra bez pravila. A nisam ja protivnik ni turbo-folka ni ičega drugog, ali uvek imam svoj stav. Kapiraš, stav ti je isto što i oružje. Ako imaš oružje, onda moraš da ga upotrebiš, a bolje je onda biti bez oružja.
Kako vidite ishod globalne krize u koju smo zapali?
- Spas je u globalnoj, opštoj promeni odnosa i jednom velikom osvešćenju da materijalno nije sve. Da li će to tako biti, to ne zavisi mnogo od nas. Potrebno je da se shvati da količina ne može da bude suština.
Došla je 2012. godina, i vreme je za priče o kraju sveta. Kako biste reagovali kada bi elektromagnetna oluja sa Sunca uništila svu tehnologiju na svetu?
- Ja bih sve to pozdravio. Naša tehnologija i tehnička logika pretvorile su se u žvaku za ludaka. Tačno je da tehnologija u ponečemu pomaže, ali dovodi do ubrzavanja vremena. Dovodi do usitnjavanja čovekovog razmišljanja i do prevelike specijalizacije čoveka. Čovek može da radi jednu stvar, a ne ume sto drugih. Sve te stvari izmišljene su da bi šatro pomogle čoveku, ali to ne rade. Umesto toga, tehnologije kao što je kompjuter, koje su kao napravljene da bi bile korisne, čoveku oduzimaju vreme na igrice i koještarije koje stvaraju zavisnost od tehnologije i koje ti pojedu višak vremena koji bi iskoristio da razmisliš o sebi i društvu u kome živiš, da izađeš na ulicu i napraviš pobunu. Tehnologija je šuplja priča koja usisava ljude.
Nenad Kostić
Poslednja izmena od urednika:
