- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Papua - Nestvarni svet u vremenu koje stoji
Politika 17.03.2010 08:17
Papua Nova Gvineja je država u Okeaniji u kojoj živi manje od šest miliona stanovnika i u kojoj se govori više od 850 jezika.
Na 850 različitih načina sporazumevaju se ljudi iz tradicionalnih domorodačkih društava koji naseljavaju ovo egzotično područje okruženo prelepim morem i plažama od kojih zastaje dah. Papua Nova Gvineja je država u Okeaniji koja je jedna od najmanje kulturološki i geografski istraženih država sveta. Veruje se da postoji veliki broj neotkrivenih vrsta biljaka i životinja koje žive u netaknutoj divljini unutrašnjosti Papue.
Prvi belac je slučajno stigao na Novu Gvineju. Bilo je to 1526. godine a bio je to Portugalac Don Jorge de Meneses koji je novu zemlju nazvao Papua, prema reči iz malajskog koja znači „kovrdžav” ili „jako kovrdžave kose”. Mnogo kasnije jedan španski pomorac promenio je ime ove čudne i čudesne zemlje u Nova Gvineja iz prozaičnog razloga. Ličila mu je, onako gledana s mora, na Gvineju.
Danas se do ovog kutka na planeti zemlji može stići relativno lako, uz pomoć ekskluzivnih aranžmana malobrojnih turističkih agencija. Put je dalek, ali, ako ste pravi turista avanturista, onda je ovo deo zemljine kugle koji morate da obiđete. A evo i zašto.
Papua – to su brojne bele peščane plaže.
Papua – to je kristalno more.
Papua – to su vulkanske planine, nezaboravna svitanja u prašumi, potpuni zaborav u delu sveta sasvim izolovanog od civilizacije.
I još mnogo više od svega što može da se spakuje u jednu novinarsku reportažu, pa čak i mnogo više od onoga što može da stane u vaše sećanje ako odlučite da krenete na ovo daleko putovanje.
A putovanje kroz novinarsku priču može da počne i ovako:
Papua je zemlja avantura i prirodnih čuda. Od lepote njenih pejzaža bukvalno staje dah. Zamislite sve na jednom mestu – tropsku džunglu, kišne šume, visoke planine čiji su vrhovi stalno okovani ledom, fascinantnu floru i faunu. Tvrdi se da je ovo poslednji turistički raj na zemlji u kome se može uživati u još netaknutoj lepoti divljine. Do nekih od tih lepota može se stići samo avionom, druge je moguće dotaći samo dugotrajnim pešačenjem uz pratnju obučenih i stručnih vodiča.
Nekada dobro skrivane tajne rituala bezbrojnih plemena sada su turistička atrakcija za ljude iz svih krajeva sveta koji su davno prestali da veruju u mit o poslednjim ljudožderima na svetu. A i domoroci su se navikli na nekad neželjene goste. Već dugo se trude da se u brojnim svetkovinama koje priređuju gostima u čast, prikažu u najšarenijem i najsvečanijem izdanju, navikli na belu boju kože koju su nekad sa strahopoštovanjem zagledali, a samo najhrabriji i doticali.
U novinarsku priču mora da stane i zabeleška o najuzbudljivijem spustu rekom na svetu koji traje sedam dana. Sepik River, ništa manja i mnogo opasnija od Amazona, veliki je izazov za najhrabrije koji letovanje i odmor izjednačavaju sa adrenalinskim uzbuđenjima. Putovanje kanuom niz Sepik River jedini je način da se Papua vidi i doživi iznutra, da se oseti njena prava, divlja, surova i opasna duša. Ali, kažu oni hrabri koji su je na taj način otkrili, toliko je lepa da će ponovo doći.
Priča o moru koje zapljuskuje hiljade kilometara dugu obalu jeste priča o tome da u vodama ostrva severno od Australije i zapadno od Solomonskih ostrva, živi dva puta više morskih vrsta nego u Crvenom moru i deset puta više nego na Karibima. To je najpoznatiji podvodni raj na svetu za fotografe i najbolja lokacija na svetu za ronjenje.
Ali, Papua nije samo prelepa, opasna divljina. Ona je i u luksuznim hotelima sa pet zvezdica i svim blagodetima civilizacije na zlatnim peščanim obalama, romantičnim krajolicima terasastih polja i divljeg rastinja šećerne trske. Ona je u visećim mostovima preko strmoglavih litica na čijem dnu se tek nazire kao svetao tanak mlaz hirovita brza voda, ukusnom ručku koji se sastoji od svinjskog mesa sa slatkim krompirom spravljenim na papuanski način, u 250 godina staroj mumiji u selu Jivika, tradicionalnoj pijaci Jibama, pećini Kotilopa…
Prošlost ovog indonežanskog naroda izgubljenog u vremenu i prostoru, satkana je od legendi i pripovedaka. Pismo je nepoznato, kao i njihovo poreklo staro hiljadama godina. Nema podataka odakle potiču i kako su se uklopili u stravičnu samoću i izolaciju. Njihove pesme su monotone, u ritmu koji se beskrajno ponavlja, nalik na mrmljanje praćeno bubnjevima. Pevaju o lovu ili ljubavi, stvarima koje su im najvažnije i koje najbolje poznaju. Imaju krive i mršave noge, razbarušenu kosu i duboke bore već u ranoj adolescenciji, umiru mladi, jer žive teško i mučno. I to je deo novinarske priče o Papui, deo koji turisti najčešće ne upoznaju zaslepljeni divljom lepotom ove zemlje, boraveći ovde tek nekoliko dana, najčešće u udobnosti hotelskih soba. Ako se jednom odlučite da, podstaknuti lepotama pejzaža i plaža Papue, krenete na svoj odmor u ovu zemlju, potrudite da se da bar malo upoznate i njene ljude. Oni to zaslužuju.
Politika 17.03.2010 08:17
Papua Nova Gvineja je država u Okeaniji u kojoj živi manje od šest miliona stanovnika i u kojoj se govori više od 850 jezika.
Na 850 različitih načina sporazumevaju se ljudi iz tradicionalnih domorodačkih društava koji naseljavaju ovo egzotično područje okruženo prelepim morem i plažama od kojih zastaje dah. Papua Nova Gvineja je država u Okeaniji koja je jedna od najmanje kulturološki i geografski istraženih država sveta. Veruje se da postoji veliki broj neotkrivenih vrsta biljaka i životinja koje žive u netaknutoj divljini unutrašnjosti Papue.
Prvi belac je slučajno stigao na Novu Gvineju. Bilo je to 1526. godine a bio je to Portugalac Don Jorge de Meneses koji je novu zemlju nazvao Papua, prema reči iz malajskog koja znači „kovrdžav” ili „jako kovrdžave kose”. Mnogo kasnije jedan španski pomorac promenio je ime ove čudne i čudesne zemlje u Nova Gvineja iz prozaičnog razloga. Ličila mu je, onako gledana s mora, na Gvineju.
Danas se do ovog kutka na planeti zemlji može stići relativno lako, uz pomoć ekskluzivnih aranžmana malobrojnih turističkih agencija. Put je dalek, ali, ako ste pravi turista avanturista, onda je ovo deo zemljine kugle koji morate da obiđete. A evo i zašto.
Papua – to su brojne bele peščane plaže.
Papua – to je kristalno more.
Papua – to su vulkanske planine, nezaboravna svitanja u prašumi, potpuni zaborav u delu sveta sasvim izolovanog od civilizacije.
I još mnogo više od svega što može da se spakuje u jednu novinarsku reportažu, pa čak i mnogo više od onoga što može da stane u vaše sećanje ako odlučite da krenete na ovo daleko putovanje.
A putovanje kroz novinarsku priču može da počne i ovako:
Papua je zemlja avantura i prirodnih čuda. Od lepote njenih pejzaža bukvalno staje dah. Zamislite sve na jednom mestu – tropsku džunglu, kišne šume, visoke planine čiji su vrhovi stalno okovani ledom, fascinantnu floru i faunu. Tvrdi se da je ovo poslednji turistički raj na zemlji u kome se može uživati u još netaknutoj lepoti divljine. Do nekih od tih lepota može se stići samo avionom, druge je moguće dotaći samo dugotrajnim pešačenjem uz pratnju obučenih i stručnih vodiča.
Nekada dobro skrivane tajne rituala bezbrojnih plemena sada su turistička atrakcija za ljude iz svih krajeva sveta koji su davno prestali da veruju u mit o poslednjim ljudožderima na svetu. A i domoroci su se navikli na nekad neželjene goste. Već dugo se trude da se u brojnim svetkovinama koje priređuju gostima u čast, prikažu u najšarenijem i najsvečanijem izdanju, navikli na belu boju kože koju su nekad sa strahopoštovanjem zagledali, a samo najhrabriji i doticali.
U novinarsku priču mora da stane i zabeleška o najuzbudljivijem spustu rekom na svetu koji traje sedam dana. Sepik River, ništa manja i mnogo opasnija od Amazona, veliki je izazov za najhrabrije koji letovanje i odmor izjednačavaju sa adrenalinskim uzbuđenjima. Putovanje kanuom niz Sepik River jedini je način da se Papua vidi i doživi iznutra, da se oseti njena prava, divlja, surova i opasna duša. Ali, kažu oni hrabri koji su je na taj način otkrili, toliko je lepa da će ponovo doći.
Priča o moru koje zapljuskuje hiljade kilometara dugu obalu jeste priča o tome da u vodama ostrva severno od Australije i zapadno od Solomonskih ostrva, živi dva puta više morskih vrsta nego u Crvenom moru i deset puta više nego na Karibima. To je najpoznatiji podvodni raj na svetu za fotografe i najbolja lokacija na svetu za ronjenje.
Ali, Papua nije samo prelepa, opasna divljina. Ona je i u luksuznim hotelima sa pet zvezdica i svim blagodetima civilizacije na zlatnim peščanim obalama, romantičnim krajolicima terasastih polja i divljeg rastinja šećerne trske. Ona je u visećim mostovima preko strmoglavih litica na čijem dnu se tek nazire kao svetao tanak mlaz hirovita brza voda, ukusnom ručku koji se sastoji od svinjskog mesa sa slatkim krompirom spravljenim na papuanski način, u 250 godina staroj mumiji u selu Jivika, tradicionalnoj pijaci Jibama, pećini Kotilopa…
Prošlost ovog indonežanskog naroda izgubljenog u vremenu i prostoru, satkana je od legendi i pripovedaka. Pismo je nepoznato, kao i njihovo poreklo staro hiljadama godina. Nema podataka odakle potiču i kako su se uklopili u stravičnu samoću i izolaciju. Njihove pesme su monotone, u ritmu koji se beskrajno ponavlja, nalik na mrmljanje praćeno bubnjevima. Pevaju o lovu ili ljubavi, stvarima koje su im najvažnije i koje najbolje poznaju. Imaju krive i mršave noge, razbarušenu kosu i duboke bore već u ranoj adolescenciji, umiru mladi, jer žive teško i mučno. I to je deo novinarske priče o Papui, deo koji turisti najčešće ne upoznaju zaslepljeni divljom lepotom ove zemlje, boraveći ovde tek nekoliko dana, najčešće u udobnosti hotelskih soba. Ako se jednom odlučite da, podstaknuti lepotama pejzaža i plaža Papue, krenete na svoj odmor u ovu zemlju, potrudite da se da bar malo upoznate i njene ljude. Oni to zaslužuju.
Poslednja izmena: