Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
[h=1]Papadimos: Grčka se vraća rastu[/h] Izvor: Tanjug
Atina -- Premijer Grčke Lukas Papadimos je izjavio da bi za dve godine privreda njegove zemlje mogla da počne da beleži rast od 2,5 do tri odsto.
Premijer Papadimos je tokom zvanične posete Kipru rekao da trenutne prognoze ukazuju da će grčki bruto domaći proizvod u drugoj polovini 2013. početi da se oporavlja od pet uzastopnih godina recesije.
On je dodao da će ta prognoza biti ostvarena ukoliko se grčke vlasti budu držale reformi i preduzele dodatne mere za podsticaj ekonomske aktivnosti.
Grčka je izbegla bankrot zahvaljujući finansijskoj pomoći u vidu kredita od partnera iz Evropske unije i od Medjunarodnog monetarnog fonda od maja 2010. nadalje, a zauzvrat je morala da primeni oštre mere štednje, smanji penzije i plate i više puta podigne poreze.
Zvaničnik Evropske centralne banke:
Grčka se 2014. vraća ekonomskom rastu
Izvor: Blic.rs
Grčka, koja je od Evropske unije (EU) i Međjunarodnog monetarnog fonda (MMF) dobila pomoć za spasavanje iz dužničke krize, trebalo bi da se od 2014. vrati ekonomskom rastu, izjavio je Jerg Asmusen, član upravnog odbora Evropske centralne banke (ECB).
“Očekujem da Grčka, posle sprovođenja (vladinog) programa za stabilizaciju javnih finansija, počne da ostvaruje pozitivan rast od 2014.”, rekao je nemački član ECB Asmusen u intervjuu za list “Rajniše post” iz Dortmunda koji će biti danas objavljen. Prema prognozi Banke Grčke, ekonomija te zemlje će ove godine oslabiti 4,5 odsto, što će biti peta godina da je ta članica zone evra u recesiji posle kolapsa njenih javnih finansija što je primoralo vladu u Atini da 2010. prihvati pomoć za spasavanje od EU i MMF.
Cilj tog programa, koji uključuje niz strogih mera štednje, jeste da zadrži Grčku u 17-očlanoj evrozoni, rekao je Asmusen i dodao da bi “cena izlaska Grčke iz evrozone bila nemerljiva”.
Asmusen, bivši zamenik nemačkog ministra finansija koji je došao na funkciju u ECB u januaru, takođe je insistirao da su vanredne mere koje je preduzela ECB od početka dužničke krize u zoni evra privremenog karaktera, prenela je francuska novinska agencija AFP.
ECB je u decembru i februaru ulila oko hiljadu milijardi evra (1,3 biliona dolara) u bankarski sistem zone evra, ponudivši komercijalnim bankama tog monetarnog bloka jeftine kredite u nadi da će one taj novac pozajmiti poslovnom sektoru.
Postoji, međutim, bojazan, naročito u Nemačkoj, da bi ta ogromna suma jeftine gotovine pre mogla da podstakne inflaciju i špekulativnu aktivnost na tržištima, nego da pruži podstrek ekonomskom rastu.
ECB priznaje da postoji taj problem, ali je prošle sedmice njen predsednik Mario Dragi rekao da je još prerano za menjanje kursa, s obzirom na neizvesnost oko ekonomskog oporavka koji je primetno usporio tokom nekoliko poslednjih meseci.
“Važno je da te vanredne mere ECB budu ograničene i niko ne treba da misli da ćemo samo zato što smo takvu vrstu finansija ponudili dva puta, to učiniti i treći put”, ukazao je Asmusen.
