LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Pamuk na etiketi, a majica sintetička
Kako kupac da zna da je sirovinski sastav na deklaraciji garderobe istinit, ko to kontroliše i kome potrošač može da se žali ukoliko posumnja da je prevaren
„Kako da znam da je komad odeće koji kupujem zaista od 100 posto pamuka, kao što gotovo uvek piše na etiketi, a često se vidi da je to 100 posto sintetika. Starije osobe, zbog iskustva, mogu da prepoznaju da li je nešto pamuk ili nije, ali su mlađi u opasnosti da budu prevareni naročito ukoliko pazare u kineskim prodavnicama ili na uličnim i pijačnim tezgama. Interesantno je kako nas trgovci ubeđuju da je nešto kineska, turska ili mađarska pamučna roba, a očigledno je da je to najgora sintetika, dok na etiketi, naravno, piše da je 100 posto pamuk. Ko to uopšte kontroliše”, pitala je redakciju „Potrošača”, čitateljka iz Beograda.
Da je nešto od sintetike, a ne od pamuka, najčešće prvi osete oni koji su alergični na veštačke materijale. Upućeni poručuju da se najčešća prevara na ličnoj karti odeće ogleda u odnosu pamuk – poliestar, pa se postavlja logično pitanje u čijoj je nadležnosti proveravanje tačnosti natpisa na etiketama garderobe. Kome potrošači mogu da se žale ukoliko posumnjaju da su prevareni?
U Tržišnoj inspekciji Ministarstva poljoprivrede i trgovine kažu da je u njihovoj nadležnosti kontrola utvrđivanja tačnosti podataka istaknutih na etiketi proizvoda u odnosu na podatke iz Uverenja o kvalitetu koje je izdato na osnovu ispitivanja konkretnog tekstilnog proizvoda. To znači da upravo njima kupac može da se žali kada posumnja da ga je trgovac prevario.
Podaci ove inspekcije pokazuju da su u drugoj polovini 2010. godine uzorkovali 30 proizvoda, od čega 19 tekstilnih, a 11 od kože i obuće. Rezultati nisu nimalo ohrabrujući.
– Rezultati analiza su pokazali da šest uzoraka nije bilo tehnički usaglašeno, odnosno nisu posedovali ispravu o kvalitetu ili obeležavanje proizvoda nije odgovaralo sertifikatu o kvalitetu – rekli su u Tržišnoj inspekciji.
To znači da je čak 20 odsto kontrolisanih uzoraka odeće i obuće bilo sporno, te da bi ovakve kontrole trebalo da budu češće, ozbiljnije i temeljnije.
Kako kupac da zna da li kupuje čist pamuk ili sintetiku?
– Potrošačima bi bilo najbolje da garderobu kupuju na prodajnim mestima i u objektima na kojima ima istaknutog naziva trgovca odnosno podataka o privrednom subjektu. Na ovaj način potrošačisu sigurniji da je tekstilniproizvod iz legalnih tokova, odnosno da je prošao propisana ispitivanja pre nego što je izložen kupcu. Potrošač se, ujedno, obezbeđuje da će za kupljenu robu dobiti odgovarajući račun koji će mu omogućiti da na lakši način ostvaruje svoja prava – kažu u Tržišnoj inspekciji.
Već samo neizdavanje računa ili neevidentiranje prometa kroz fiskalnu kasu, dodaju oni, otvara sumnju u legalitet poslovanja trgovca, a samim tim i u kvalitet odeće.
– Prilikom kupovine tekstilnih proizvoda potrošači treba da na samom prodajnom mestu pročitaju deklaraciju, koja mora da sadrži osnovne podatke o robi, a ukoliko im nije jasna odnosno nije potpuna, da zatraže od trgovca dodatna obaveštenja o kvalitetu robe, njenom sastavu i načinu održavanja – rekli su u Tržišnoj inspekciji.
Šta da radi kupac ukoliko tek kod kuće posumnja u kvalitet garderobe koju je kupio?
– Ukoliko je potrošač na osnovu podataka koje je dobio od trgovca kupio robu, za koju se tokom korišćenja ustanovi da ne poseduje ta svojstva ili roba ne odgovara opisu koji je dao trgovac, ima prava da se sa reklamacijom obrati prodavcu. Trgovac je dužan da najkasnije u roku od 15 dana po prijemu reklamacije obavesti potrošača o odluci (popravka, zamena, povraćaj novca...). U slučaju da trgovac u roku od 15 dana od dana prijema reklamacije ne obavesti potrošača o ishodu reklamacije, potrošač se može sa prijavom obratiti nadležnoj tržišnoj inspekciji. Radi efikasnijeg postupanja tržišne inspekcije i preduzimanja zakonom propisanih mera prema trgovcu potrebno je da potrošač u prijavi navede osnovne podatke o trgovcu, naziv i adresu, podatke kada je izvršena kupovina sa navođenjem naziva proizvoda koji je kupljen. Ukoliko se u inspekcijskom nadzoru utvrdi da trgovac nije u zakonom predviđenom roku postupao po reklamaciji potrošača, tržišni inspektor će preduzeti odgovarajuće mere i sankcionisati nesavesnog trgovca – objasnili su u Tržišnoj inspekciji.
Kupci bi trebalo da znaju da za savet uvek mogu da se obrate i nekoj od brojnih organizacija potrošača. Oni moraju da mu pomognu da reši problem i znaju na koga da ga upute, jer za to, između ostalog, dobijaju pare iz budžeta.
Uverenje – garant kvaliteta
Svi tekstilni proizvodi koji legalno dospevaju na naše tržište moraju da imaju Uverenje o kvalitetu koje sadrži stručne podatke dobijene ispitivanjem u laboratorijama, zemlju porekla, uvoznika, naziv i sedište preduzeća koje je izvršilo ispitivanje, količinu uvezene robe i način uzimanja uzoraka za ispitivanje. Uverenje o kvalitetu izdaje proizvođač, a za proizvode iz uvoza – uvoznik. Uverenje o kvalitetu se sačinjava na osnovu rezultata ispitivanja u sopstvenim ili u laboratorijama drugih pravnih lica koja su akreditovana za ispitivanje kvaliteta tih proizvoda.
Velika kontrola kvaliteta u Hrvatskoj
Državni inspektorat Hrvatske ozbiljno se prošle godine pozabavio kontrolom kvaliteta garderobe na njihovom tržištu. Situacija je, prema pisanju hrvatskih medija, bila katastrofalna budući da je u čak 85 odsto slučajeva utvrđeno da je sirovinski sastav robe naveden na deklaraciji lažan. Zbog toga je zabranjena prodaja čak 7.734 komada robe, dok Srbija i dalje čeka sveobuhvatnu kontrolu kvaliteta obuće i odeće. Prema komentarima iz potrošačkih organizacija, nema naznaka da je situacija na našem tržištu mnogo bolja.
Šta mora da piše na deklaraciji garderobe
– naziv i vrsta robe,
– sastav i količina,
– podaci o proizvođaču,
– zemlja porekla, datum proizvodnje i rok upotrebe,
– uvoznik, kvalitet (klasa),
– upozorenje na eventualnu opasnost ili štetnost robe.
– tekstilni proizvod mora da ima oznaku veličine i načina održavanja (kako oprati odevni predmet – ručno, mašinski ili na hemijskom čišćenju, da li je dozvoljeno peglanje, da li je moguće koristiti izbeljivače).
Ukoliko ne postoji etiketa, ili je ona nepotpuna, nejasna ili nije na srpskom jeziku, kupci mogu da prijave tržišnoj inspekciji trgovca koji prodaje robu bez deklaracije odnosno sa nepotpunom deklaracijom.
Politika
Kako kupac da zna da je sirovinski sastav na deklaraciji garderobe istinit, ko to kontroliše i kome potrošač može da se žali ukoliko posumnja da je prevaren
„Kako da znam da je komad odeće koji kupujem zaista od 100 posto pamuka, kao što gotovo uvek piše na etiketi, a često se vidi da je to 100 posto sintetika. Starije osobe, zbog iskustva, mogu da prepoznaju da li je nešto pamuk ili nije, ali su mlađi u opasnosti da budu prevareni naročito ukoliko pazare u kineskim prodavnicama ili na uličnim i pijačnim tezgama. Interesantno je kako nas trgovci ubeđuju da je nešto kineska, turska ili mađarska pamučna roba, a očigledno je da je to najgora sintetika, dok na etiketi, naravno, piše da je 100 posto pamuk. Ko to uopšte kontroliše”, pitala je redakciju „Potrošača”, čitateljka iz Beograda.
Da je nešto od sintetike, a ne od pamuka, najčešće prvi osete oni koji su alergični na veštačke materijale. Upućeni poručuju da se najčešća prevara na ličnoj karti odeće ogleda u odnosu pamuk – poliestar, pa se postavlja logično pitanje u čijoj je nadležnosti proveravanje tačnosti natpisa na etiketama garderobe. Kome potrošači mogu da se žale ukoliko posumnjaju da su prevareni?
U Tržišnoj inspekciji Ministarstva poljoprivrede i trgovine kažu da je u njihovoj nadležnosti kontrola utvrđivanja tačnosti podataka istaknutih na etiketi proizvoda u odnosu na podatke iz Uverenja o kvalitetu koje je izdato na osnovu ispitivanja konkretnog tekstilnog proizvoda. To znači da upravo njima kupac može da se žali kada posumnja da ga je trgovac prevario.
Podaci ove inspekcije pokazuju da su u drugoj polovini 2010. godine uzorkovali 30 proizvoda, od čega 19 tekstilnih, a 11 od kože i obuće. Rezultati nisu nimalo ohrabrujući.
– Rezultati analiza su pokazali da šest uzoraka nije bilo tehnički usaglašeno, odnosno nisu posedovali ispravu o kvalitetu ili obeležavanje proizvoda nije odgovaralo sertifikatu o kvalitetu – rekli su u Tržišnoj inspekciji.
To znači da je čak 20 odsto kontrolisanih uzoraka odeće i obuće bilo sporno, te da bi ovakve kontrole trebalo da budu češće, ozbiljnije i temeljnije.
Kako kupac da zna da li kupuje čist pamuk ili sintetiku?
– Potrošačima bi bilo najbolje da garderobu kupuju na prodajnim mestima i u objektima na kojima ima istaknutog naziva trgovca odnosno podataka o privrednom subjektu. Na ovaj način potrošačisu sigurniji da je tekstilniproizvod iz legalnih tokova, odnosno da je prošao propisana ispitivanja pre nego što je izložen kupcu. Potrošač se, ujedno, obezbeđuje da će za kupljenu robu dobiti odgovarajući račun koji će mu omogućiti da na lakši način ostvaruje svoja prava – kažu u Tržišnoj inspekciji.
Već samo neizdavanje računa ili neevidentiranje prometa kroz fiskalnu kasu, dodaju oni, otvara sumnju u legalitet poslovanja trgovca, a samim tim i u kvalitet odeće.
– Prilikom kupovine tekstilnih proizvoda potrošači treba da na samom prodajnom mestu pročitaju deklaraciju, koja mora da sadrži osnovne podatke o robi, a ukoliko im nije jasna odnosno nije potpuna, da zatraže od trgovca dodatna obaveštenja o kvalitetu robe, njenom sastavu i načinu održavanja – rekli su u Tržišnoj inspekciji.
Šta da radi kupac ukoliko tek kod kuće posumnja u kvalitet garderobe koju je kupio?
– Ukoliko je potrošač na osnovu podataka koje je dobio od trgovca kupio robu, za koju se tokom korišćenja ustanovi da ne poseduje ta svojstva ili roba ne odgovara opisu koji je dao trgovac, ima prava da se sa reklamacijom obrati prodavcu. Trgovac je dužan da najkasnije u roku od 15 dana po prijemu reklamacije obavesti potrošača o odluci (popravka, zamena, povraćaj novca...). U slučaju da trgovac u roku od 15 dana od dana prijema reklamacije ne obavesti potrošača o ishodu reklamacije, potrošač se može sa prijavom obratiti nadležnoj tržišnoj inspekciji. Radi efikasnijeg postupanja tržišne inspekcije i preduzimanja zakonom propisanih mera prema trgovcu potrebno je da potrošač u prijavi navede osnovne podatke o trgovcu, naziv i adresu, podatke kada je izvršena kupovina sa navođenjem naziva proizvoda koji je kupljen. Ukoliko se u inspekcijskom nadzoru utvrdi da trgovac nije u zakonom predviđenom roku postupao po reklamaciji potrošača, tržišni inspektor će preduzeti odgovarajuće mere i sankcionisati nesavesnog trgovca – objasnili su u Tržišnoj inspekciji.
Kupci bi trebalo da znaju da za savet uvek mogu da se obrate i nekoj od brojnih organizacija potrošača. Oni moraju da mu pomognu da reši problem i znaju na koga da ga upute, jer za to, između ostalog, dobijaju pare iz budžeta.
Uverenje – garant kvaliteta
Svi tekstilni proizvodi koji legalno dospevaju na naše tržište moraju da imaju Uverenje o kvalitetu koje sadrži stručne podatke dobijene ispitivanjem u laboratorijama, zemlju porekla, uvoznika, naziv i sedište preduzeća koje je izvršilo ispitivanje, količinu uvezene robe i način uzimanja uzoraka za ispitivanje. Uverenje o kvalitetu izdaje proizvođač, a za proizvode iz uvoza – uvoznik. Uverenje o kvalitetu se sačinjava na osnovu rezultata ispitivanja u sopstvenim ili u laboratorijama drugih pravnih lica koja su akreditovana za ispitivanje kvaliteta tih proizvoda.
Velika kontrola kvaliteta u Hrvatskoj
Državni inspektorat Hrvatske ozbiljno se prošle godine pozabavio kontrolom kvaliteta garderobe na njihovom tržištu. Situacija je, prema pisanju hrvatskih medija, bila katastrofalna budući da je u čak 85 odsto slučajeva utvrđeno da je sirovinski sastav robe naveden na deklaraciji lažan. Zbog toga je zabranjena prodaja čak 7.734 komada robe, dok Srbija i dalje čeka sveobuhvatnu kontrolu kvaliteta obuće i odeće. Prema komentarima iz potrošačkih organizacija, nema naznaka da je situacija na našem tržištu mnogo bolja.
Šta mora da piše na deklaraciji garderobe
– naziv i vrsta robe,
– sastav i količina,
– podaci o proizvođaču,
– zemlja porekla, datum proizvodnje i rok upotrebe,
– uvoznik, kvalitet (klasa),
– upozorenje na eventualnu opasnost ili štetnost robe.
– tekstilni proizvod mora da ima oznaku veličine i načina održavanja (kako oprati odevni predmet – ručno, mašinski ili na hemijskom čišćenju, da li je dozvoljeno peglanje, da li je moguće koristiti izbeljivače).
Ukoliko ne postoji etiketa, ili je ona nepotpuna, nejasna ili nije na srpskom jeziku, kupci mogu da prijave tržišnoj inspekciji trgovca koji prodaje robu bez deklaracije odnosno sa nepotpunom deklaracijom.
Politika
