'Ovozemaljska' svrha verovanja Bogu

[exolosar]

Vrlo često srećem diskusiju raznih ateista i hrišćana vezano za smisao i svrhu verovanja Bogu, i do sada nisam pročitao odgovor koji bi zadovoljio obe strane. Odnosno, kad god bi se postavilo to pitanje, završavalo bi se zaključkom da je Bog tiranin koji od nas ljudi traži da mu se klanjamo, da se odričemo svega i svačega (onoga što volimo), da pazimo da živimo bezgrešno, činimo dobro... i sve to da bi nekad jednom ušli u nekakav raj koji kad bolje razmisliš predstavlja večno prisustvo takvog tiranina?! Pa hvala lepo, ja prvi ne želim to, iako se izjašnjavam kao hrišćanin.

Dragi hrišćani, mislite o meni šta god hoćete, ali ja vas pozivam da pokažete iskrenost i dubinu vašeg verovanja u ovoj temi. Hoću da čujem zbog čega verujete Bogu - ali ne dokaze o verodostojnosti Biblije, stvaranja, itd - već šta vi lično imate od vaše vere i od svega onog čega se odričete i šta činite za ime vaše vere u Boga - i to još na ovoj zemlji, sada, danas, ne tamo 'nekad jednom'. Dakle, ova tema nije za kušanje ispravnosti teologija, nego naše lične vere. Koliko smo vernici samo na rečima (ili na ekranu, u ovom slučaju), a koliko zapravo živimo to između nas i samog Boga.

A vi ateisti i ostali 'sumnjivci' , imate svu moju podršku da stavite na probu iskrenost naše vere - uostalom, zato ste i tu!smile3

 

[Razbijac72]

Pitanje ti je na mestu, ali nesto sumnjam u brojnost odgovora. Vernici ti nece priznati povrsnost (vecinom i laznost) njihove vere. Povrsnost je kad idu linijom manjeg otpora, (pa boze moj, svi veruju) a ne svojom filozofijim razmisljanjem o religiji. Ako je pak laznost u pitanju, tu postoje ljudi koji imaju stvarnu korist od religije, jer je religija veoma mocna; i ljudi koji se samo lakse osecaju kad veruju (sami sebe lazu). S` druge strane smo mi ateisti; ali cak i kod mene, a verujem i kod vecine, uvek postoji crv sumnje: sta ako ja gresim.

 

[bazar]

da pazimo da živimo bezgrešno, činimo dobro...

Ako je pak laznost u pitanju, tu postoje ljudi koji imaju stvarnu korist od religije, jer je religija veoma mocna; i ljudi koji se samo lakse osecaju kad veruju (sami sebe lazu).

- Mislim da se vrlo malo ljudi bilo kakvog opredeljenja mogu pohvaliti idealno bezgrešnim životom. Živ čovek greši, uči na greškama, trudi se da ih ne ponavlja ali naravno ne uvek i bezuslovno. Što se dobra tiče, naravno da se puno ljudi oseća lepše ako učini neko dobro. Ono što je bitno je da čovek ne vrši zlo.
Ako je pak isključivi razlog bezgrešnog života odlazak u nekakav raj, onda to nije dobar razlog. Zapravo u pitanju je koristoljublje a to je protivno osnovnoj ideji, možda čak i negacija iste.:???:
Postavlja se sa razlogom i pitanje - čemu onda vera. Mislim da je u pitanju nada.

Ne bih rekao da je religija veoma moćna. Moćne su zapravo institucije koje je predstavljaju. Medju vernicima ima veoma malo iskreno verujućih. Svakom ko misli drugačije bih preporučio ruski film - Ostrvo. Sve je tu kristalno jasno. Uopšte nije bitno da li je glavni junak uistinu dobio poseban dar. Bitna je iskrenost njegovih postupaka.

 

[rollmilan]

Želeo bih da razjasnim jednu predrasudu ( a možda i nije). Nigde u bibliji se ne pominje da ljudi posle smrti odlaze u pakao ili raj. To je nadogradnja biblije (naknadna tumačenja). Skoro sve hrišćanske crkve potsticale su ovu predstavu o daljnoj sudbini čoveka posle smrti . Međutim nijedna crkva nema to kao dogmatski stav - bar ja tako mislim a možda i grešim pa me ispravite.

 

[Razbijac72]

@bazar

Koliko sam ja shvatio zacetnika teme, pod lupu se stavlja odnos covek-bog, a ne covek-covek. Naravno da se slazem sa tim da je svakom ljudskom bicu potrebna vera (ne mesati sa religijom), i kod mene se ona ogleda u veri u ljude. Ali tu onda dolazimo do Humanizma koji velica coveka, a Hriscanstvo velica Boga i institucije koje ga zastupaju.

I da, religija jeste mocna, ali kao orudje, a institucije su te koje je koriste.

 

[seheresada]

"
.....Можда је одвећ храбро да већ сада говоримо и размишљамо, како је циљ живота нашег да постанемо богови по благодати. Ипак, ни Свето Писмо ни Оци Цркве нису то од нас утајили.
На жалост, постоји незнање (a'gnoia) људи који су изван Цркве, али и многих који су у Цркви. Зато сматрају да је циљ нашег живота, у најбољем случају, напросто једно морално побољшање - да будемо бољи људи. Међутим, према Јеванђељу, према Предању Цркве и према Светим Оцима, то нам тако није предано. Није довољно да човек само постане бољи него што јесте - моралнији, правденији, уздржанији, пажљивији. Све ово људи треба да буду, али то није главни и коначни циљ, ради којег је Саздатељ и Творац наш саздао човека. Који је тај циљ? Обожење. Да човек заједничари са Богом, и то не на један спољашњи и емоционални начин, већ онтолошки, стварно.
Тако је високо православна антропологија поставила човека. Ако упоредимо антропологије свих философских, социолошких или психолошких система са православном антропологијом, врло ћемо се лако уверити колико су сиромашни, колико не одговарају великој жудњи човека за нечим много узвишенијим и истинитијим у његовом животу.
Човеку стога "беше наређено да буде бог", створен је да постане бог. А ако не нађе пут обожењу, осећа изнутра једну празнину, осећа да нешто не иде како треба. Не радује се, чак и ако покуша да прикрије празнину другим активностима. Може да се умртви, да начини један бљештави свет, који је међутим истовремено сиромашан, мали, ограничен, и да се окружи, да се затвори унутар њега. Може да организује тако свој живот, да скоро уопште немирује, сам а собом. Може буком, тензијом, телевизијом, радијом, сталним информацијама - било чиме, да покуша, као помоћу наркотика, да заборави, да не размишља, да се не узнемирава, да се не чуди што не иде добро, да је скренуо са свог циља.
И тако, савремени напаћени човек не назали спокоја док не нађе оно друго, оно више, што заиста постоји у нашем животу, оно заиста дивно и стваралачко. "....

(Arhimandrit Grigorije(kapsanis)-Oboženje kao cilj čovekovog života

....Na svom duhovnom putu prema Gospodu čovek ustaje i pada..i ustaje...ono što treba znati na silu se ne radi ništa..samo iz ljubavi..kada čovek dođe na jedan stepen duhovnosti njemu je to normalno..naprimer...post..ako to radimo na silu to je mučenje...ali ako dođemo do toga da radimo iz ljubavi to i ne osećamo..čak vidimo lepotu i prednosti toga...ono što svima nama predstoji na putu oboženja jeste upravo ta unutrašnja borba..borba sa samima sobom koja ustvari predstavlja najtežu bitku od svih..pobeda nad samim sobom je najveća pobeda...i vodi ka uzvišenosti...ka zajedničarenju sa Gospodom kada čovek shvata da nikad nije sam...i život ima drugu boju..i sve poprima drugi smisao..ali ovo se ne može opisati ovo se ne može preneti ..to se može samo doživeti..

[ame="http://www.youtube.com/watch?v=N_61HMkxelU&feature=related"]YouTube- Vladika Grigorije: ,,O ljubavi prema drugom coveku"[/ame]

 

[Razbijac72]

^ Opet dolazimo do toga, da covek ako voli i postuje ljude, vodi zdrav zivot i slicno, ali ne veruje u Boga kao da nista od prethodnog ne postoji u njegovoj licnosti? Nije li covecanstvo najvise uznapredovalo za vreme Humanizma, a najvise je nazadovalo dok se crkva igrala Boga (mracni srednji vek i inkvizicija).

Inace, samo jedna sitnica zbog koje tvrdim da je religija usmerena ka Bogu, a ne coveku:

Bog je po svim meni poznatim religijama nastao pre coveka. Postavlja se pitanje: zasto je stvorio coveka, zbog coveka ili iz dosade, ili drugih nekih licnih potreba? Kao kad covek kreira nekog svog virtuelnog junaka u igri po svom nahodjenju. Ne radi on to zbog lika u igri vec sebe radi.

 

[exolosar]

Ljudi, ova tema ide u pravcu gde nisam želeo da ode. Citiraću moje reči:

Dakle, ova tema nije za kušanje ispravnosti teologija, nego naše lične vere. Koliko smo vernici samo na rečima (ili na ekranu, u ovom slučaju), a koliko zapravo živimo to između nas i samog Boga.

Pitanje je ovo:

Hoću da čujem zbog čega verujete Bogu - ali ne dokaze o verodostojnosti Biblije, stvaranja, itd - već šta vi lično imate od vaše vere i od svega onog čega se odričete i šta činite za ime vaše vere u Boga - i to još na ovoj zemlji, sada, danas, ne tamo 'nekad jednom'.

 

[Razbijac72]

Izvinjavam se sto nisam dobro protumacio tvoju osnovnu zamisao kad si postavljao temu, ali pomalo si i sam kriv kad si otskrinuo vrata da iznosimo misljenja i mi ateisti. Povlacim se iz teme da ne smetam.

 

[seheresada]

Ako hoćeš da vidiš kakav ko ima odnos sa Bogom..pogledaj kakav ima odnos prema ljudima i dobićeš odgovor...koliko je to iskreno verovanje...a to šta dobijam verom u Boga MIR u duši...i radost...koju svi želimo i kojem težomo...

p.s.ne znam da li se zamerka odnosila i na mene...