GLAVNI EKONOMISTA CENTRALNE BANKE NIKOLA FABRIS O STANjU U BANKARSKOM SEKTORU
Ovaj status Prve banke nije održiv
Izvor: Dan 04-01-2011
~Dalje postupanje CBCG će zavisiti od nalaza kontrole, a ukoliko on pokaže da se situacija popravila, biće to osnov za labavljenje mjera prema Prvoj
U toku je kontrola svih sistemski važnih banaka, pa i Prve. Kad govorimo o Prvoj banci, mjere prema njoj traju preko dvije godine i jasno je da dalji status kvo nije održiv. Banka je u međuvremenu značajno smanjila svoj nivo aktivnosti i svoju aktivu, tako da više ne nosi onaj sistemski rizik, koji je imala u trenutku izbijanja krize. Naše dalje postupanje će zavisiti od nalaza kontrole, a ukoliko nalaz pokaže da se situacija popravila, to će predstavljati osnov za „labavljenje" mjera prema Prvoj banci, izjavio je u intervjuu za Dan glavni ekonomista Centralne banke Nikola Fabris.
- U bankarskom sektoru je, inače, situacija stabilna i u ovom trenutku ne vidimo prijetnje koje bi mogle ugroziti tu stabilnost. Izuzetno je važno da više nemamo krizu povjerenja i da imamo kontinuirani trend rasta štednje stanovništva u poslednjih godinu i po - ocijenio je Fabris.
Dodao je da su banke u Crnoj Gori likvidne i solventne, dok profitabilnost i nivo kreditne aktivnosti nije zadovoljavajući.
- Iako je učešće loše u ukupnoj aktivi i dalje visoko, ohrabrujuće je da je prisutna tendencija njenog opadanja. Krediti i dalje opadaju, ali je tendencija opadanja usporena. Izuzetno je važno da su se banke u ovoj godini dokapitalizovale sa 73 miliona eura - naveo je Fabris.
Kakva je naplata kredita preduzeća i građana?
– Učešće kredita koji kasne je i dalje visoko i na kraju novembra oni su predstavljali oko 26 odsto ukupnih kredita. Od ukupnih kredita koji kasne 70 procenata se odnosi na privredu, 24 na stanovništo, a 6 odsto na ostale sektore. U odnosu na kraj prošle godine, krediti koji kasne iz sektora privrede su se povećali za 23 miliona, dok su se krediti koji kasne kod stanovništva smanjili za dva miliona eura.
Država i privreda insistiraju na većem kreditiranju, a bankari se žale da nemaju koga kreditirati, jer je ogroman broj kompanija bankrotirao. Da li se slažete sa ocjenom da banke slabo kreditiraju firme?
– Činjenica je da se rizik poslovanja povećao, da je u porastu broj nelikvidnih kompanija, kao i da veliki broj preduzeća ne izmiruje uredno svoje kreditne obaveze. Ipak, stiče se utisak da su banke previše rigidne i prema preduzećima koje imaju dobre i perspektivne projekte. Nadam se da će mjere koje je nedavno donijela CBCG podstaći banke da povećaju kreditnu aktivnost i da ćemo u 2011. godini imati pozitivnu stopu rasta kredita. Dugoročno posmatrano to je u interesu banaka, jer bankarski i finansijski sistem posluju po principu povezanih sudova, tako da se teškoće u jednom sektoru prije ili kasnije reflektuju i na drugi sektor.
Koliko je kompanija u ovom trenutku, uopšte, kreditno sposobno?
CBCG ne raspolaže podatkom o broju kreditno sposobnih kompanija. Evidenciju o tom podatku ne vodi nijedna institucija u Crnoj Gori. Ocjenu kreditne sposobnosti kompanije i projekta sprovodi banka u trenutku kada se kompanija prijavi za kredit.
Šta je sa državnom kasom, da li ima razloga za zabrinutost u tom smislu i da li će naredne godine biti potrebno zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija?
– Ukoliko se usvojeni budžet realizuje bez rebalansa, onda ne bi trebalo da bude razloga za zabrinutost, jer je planirani budžetski deficit na nivou od 2,6 odsto BDP-a, što je u potpunosti u skladu sa Mastrihtskim kriterijumom i bolje je ostvarenje od velikog broja zemalja članica EU. Realizacijom budžeta u skladu sa zakonom o budžetu i Vlada bi pokazala visok stepen odgovornosti. Ipak, činjenica da je planiran budžetski deficit znači da će biti potrebno njegovo finansiranje, a ono će dominantno biti usmjereno na eksterno finansiranje. Mislim da je dobro opredjeljenje Vlade da se dominantno osloni na eksterno finansiranje, da se ne bi „isisavala" domaća likvidna sredstva, koja su ograničena i potrebna privredi. Jedan dio sredstava od emisije euroobveznica je sačuvan i biće iskorišćen za finansiranje deficita u 2011. godini. Koliko će biti potrebno eksterno finansiranje u ovom trenutku je teško procijeniti i ono će najviše zavisiti od realizacije budžetskih prihoda. Zakonom o budžetu predviđeno je eksterno zaduživanje u iznosu od 150 miliona eura, ali u zavisnosti od dinamike prihoda i rashoda ono može biti i više i niže.
L. STRUGAR
Kako je krenulo, autoput neće prije 2012.
Što nas očekuje u 2011. godini?
Očekujem da će sljedeća godina biti bolja od ove, ali ne treba očekivati radikalno, već postepeno poboljšanje. Smatram da ćemo imati rast BDP-a od oko tri procenta, a rast bi mogao da bude i veći ukoliko se započne sa realizacijom nekih većih investicionih projekata - izgradnjom autoputa, hidrocentrala, većih turističkih objekata poput „Luštice", mada u ovom trenutku realnije djeluje opcija da će realizacija ovih projekata biti odložena za 2012. godinu ili kasnije. Ključni pokretači privrednog rasta bi trebalo budu turizam i s njim povezane djelatnosti saobraćaj, telekomunikacije i prehrambena industrija. Treba očekivati i pozitivne rezultate u oblasti prerađivačke industrije, dok energetika, imajući u vidu izuzetno visok nivo aktivnosti u ovoj godini, što predstavlja i visoku bazu za sljedeću godinu, neće moći da da toliki doprinos rastu, kao ove godine. Projekat 1000 plus stanova trebalo bi da povoljno utiče na građevinarstvo, ali ipak očekujem da će doprinos građevinarstva rastu BDP-a biti skroman, pod pretpostavkom da ne bude velikih investicionih projekata. Ukoliko ne bude sušna godina, treba očekivati i bolje rezultate u domenu poljoprivredne proizvodnje.
Takođe, treba očekivati nešto višu inflaciju od ovogodišnje, ali će ona svakako biti niska i neće predstavljati problem. Priliv SDI će biti i dalje relativno visok, a njegovu dinamiku u narednim godinama će opredjeljivati veliki investicioni projekti. Izvjesno je da će i dalje biti prisutan budžetski deficit, ali se nadam da će biti u okvirima predviđenim Mastrihtskim kriterijumom. Platnobilansni problemi će biti prisutni i u narednim godinama, a i dalje ćemo imati problem sa velikim brojem nelikvidnih preduzeća.
Nema više tolerancije
CBCG je više puta najavila podnošenje prekršajnih prijava protiv preduzeća koja nijesu dostavila podatke o privatnom spoljnom dugu. Šta se dešava sa tim problemom?
CBCG je do sada pokušavala da edukacijom privrede i javnim saopštenjima utiče na preduzeća da ispune ovu zakonsku obavezu imajući u vidu da je u pitanju nova obaveza. Do sada smo pokušavali da se maksimalno suzdržimo od primjene represivnih mjera i naš posljednji takav pokušaj je bio objavljivanje liste preduzeća koja nisu ispunila ovu obavezu na našem veb sajtu. Dalje tolerancije neće biti, jer bi to značilo nepoštovanje autoriteta CBCG, tako da ćemo u januaru započeti sa podnošenjem prekršajnih prijava.
Ovaj status Prve banke nije održiv
Izvor: Dan 04-01-2011
~Dalje postupanje CBCG će zavisiti od nalaza kontrole, a ukoliko on pokaže da se situacija popravila, biće to osnov za labavljenje mjera prema Prvoj
U toku je kontrola svih sistemski važnih banaka, pa i Prve. Kad govorimo o Prvoj banci, mjere prema njoj traju preko dvije godine i jasno je da dalji status kvo nije održiv. Banka je u međuvremenu značajno smanjila svoj nivo aktivnosti i svoju aktivu, tako da više ne nosi onaj sistemski rizik, koji je imala u trenutku izbijanja krize. Naše dalje postupanje će zavisiti od nalaza kontrole, a ukoliko nalaz pokaže da se situacija popravila, to će predstavljati osnov za „labavljenje" mjera prema Prvoj banci, izjavio je u intervjuu za Dan glavni ekonomista Centralne banke Nikola Fabris.
- U bankarskom sektoru je, inače, situacija stabilna i u ovom trenutku ne vidimo prijetnje koje bi mogle ugroziti tu stabilnost. Izuzetno je važno da više nemamo krizu povjerenja i da imamo kontinuirani trend rasta štednje stanovništva u poslednjih godinu i po - ocijenio je Fabris.
Dodao je da su banke u Crnoj Gori likvidne i solventne, dok profitabilnost i nivo kreditne aktivnosti nije zadovoljavajući.
- Iako je učešće loše u ukupnoj aktivi i dalje visoko, ohrabrujuće je da je prisutna tendencija njenog opadanja. Krediti i dalje opadaju, ali je tendencija opadanja usporena. Izuzetno je važno da su se banke u ovoj godini dokapitalizovale sa 73 miliona eura - naveo je Fabris.
Kakva je naplata kredita preduzeća i građana?
– Učešće kredita koji kasne je i dalje visoko i na kraju novembra oni su predstavljali oko 26 odsto ukupnih kredita. Od ukupnih kredita koji kasne 70 procenata se odnosi na privredu, 24 na stanovništo, a 6 odsto na ostale sektore. U odnosu na kraj prošle godine, krediti koji kasne iz sektora privrede su se povećali za 23 miliona, dok su se krediti koji kasne kod stanovništva smanjili za dva miliona eura.
Država i privreda insistiraju na većem kreditiranju, a bankari se žale da nemaju koga kreditirati, jer je ogroman broj kompanija bankrotirao. Da li se slažete sa ocjenom da banke slabo kreditiraju firme?
– Činjenica je da se rizik poslovanja povećao, da je u porastu broj nelikvidnih kompanija, kao i da veliki broj preduzeća ne izmiruje uredno svoje kreditne obaveze. Ipak, stiče se utisak da su banke previše rigidne i prema preduzećima koje imaju dobre i perspektivne projekte. Nadam se da će mjere koje je nedavno donijela CBCG podstaći banke da povećaju kreditnu aktivnost i da ćemo u 2011. godini imati pozitivnu stopu rasta kredita. Dugoročno posmatrano to je u interesu banaka, jer bankarski i finansijski sistem posluju po principu povezanih sudova, tako da se teškoće u jednom sektoru prije ili kasnije reflektuju i na drugi sektor.
Koliko je kompanija u ovom trenutku, uopšte, kreditno sposobno?
CBCG ne raspolaže podatkom o broju kreditno sposobnih kompanija. Evidenciju o tom podatku ne vodi nijedna institucija u Crnoj Gori. Ocjenu kreditne sposobnosti kompanije i projekta sprovodi banka u trenutku kada se kompanija prijavi za kredit.
Šta je sa državnom kasom, da li ima razloga za zabrinutost u tom smislu i da li će naredne godine biti potrebno zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija?
– Ukoliko se usvojeni budžet realizuje bez rebalansa, onda ne bi trebalo da bude razloga za zabrinutost, jer je planirani budžetski deficit na nivou od 2,6 odsto BDP-a, što je u potpunosti u skladu sa Mastrihtskim kriterijumom i bolje je ostvarenje od velikog broja zemalja članica EU. Realizacijom budžeta u skladu sa zakonom o budžetu i Vlada bi pokazala visok stepen odgovornosti. Ipak, činjenica da je planiran budžetski deficit znači da će biti potrebno njegovo finansiranje, a ono će dominantno biti usmjereno na eksterno finansiranje. Mislim da je dobro opredjeljenje Vlade da se dominantno osloni na eksterno finansiranje, da se ne bi „isisavala" domaća likvidna sredstva, koja su ograničena i potrebna privredi. Jedan dio sredstava od emisije euroobveznica je sačuvan i biće iskorišćen za finansiranje deficita u 2011. godini. Koliko će biti potrebno eksterno finansiranje u ovom trenutku je teško procijeniti i ono će najviše zavisiti od realizacije budžetskih prihoda. Zakonom o budžetu predviđeno je eksterno zaduživanje u iznosu od 150 miliona eura, ali u zavisnosti od dinamike prihoda i rashoda ono može biti i više i niže.
L. STRUGAR
Kako je krenulo, autoput neće prije 2012.
Što nas očekuje u 2011. godini?
Očekujem da će sljedeća godina biti bolja od ove, ali ne treba očekivati radikalno, već postepeno poboljšanje. Smatram da ćemo imati rast BDP-a od oko tri procenta, a rast bi mogao da bude i veći ukoliko se započne sa realizacijom nekih većih investicionih projekata - izgradnjom autoputa, hidrocentrala, većih turističkih objekata poput „Luštice", mada u ovom trenutku realnije djeluje opcija da će realizacija ovih projekata biti odložena za 2012. godinu ili kasnije. Ključni pokretači privrednog rasta bi trebalo budu turizam i s njim povezane djelatnosti saobraćaj, telekomunikacije i prehrambena industrija. Treba očekivati i pozitivne rezultate u oblasti prerađivačke industrije, dok energetika, imajući u vidu izuzetno visok nivo aktivnosti u ovoj godini, što predstavlja i visoku bazu za sljedeću godinu, neće moći da da toliki doprinos rastu, kao ove godine. Projekat 1000 plus stanova trebalo bi da povoljno utiče na građevinarstvo, ali ipak očekujem da će doprinos građevinarstva rastu BDP-a biti skroman, pod pretpostavkom da ne bude velikih investicionih projekata. Ukoliko ne bude sušna godina, treba očekivati i bolje rezultate u domenu poljoprivredne proizvodnje.
Takođe, treba očekivati nešto višu inflaciju od ovogodišnje, ali će ona svakako biti niska i neće predstavljati problem. Priliv SDI će biti i dalje relativno visok, a njegovu dinamiku u narednim godinama će opredjeljivati veliki investicioni projekti. Izvjesno je da će i dalje biti prisutan budžetski deficit, ali se nadam da će biti u okvirima predviđenim Mastrihtskim kriterijumom. Platnobilansni problemi će biti prisutni i u narednim godinama, a i dalje ćemo imati problem sa velikim brojem nelikvidnih preduzeća.
Nema više tolerancije
CBCG je više puta najavila podnošenje prekršajnih prijava protiv preduzeća koja nijesu dostavila podatke o privatnom spoljnom dugu. Šta se dešava sa tim problemom?
CBCG je do sada pokušavala da edukacijom privrede i javnim saopštenjima utiče na preduzeća da ispune ovu zakonsku obavezu imajući u vidu da je u pitanju nova obaveza. Do sada smo pokušavali da se maksimalno suzdržimo od primjene represivnih mjera i naš posljednji takav pokušaj je bio objavljivanje liste preduzeća koja nisu ispunila ovu obavezu na našem veb sajtu. Dalje tolerancije neće biti, jer bi to značilo nepoštovanje autoriteta CBCG, tako da ćemo u januaru započeti sa podnošenjem prekršajnih prijava.