На
https://sites.google.com/site/otacrafailo/ најновије:
"Ревност душевна и духовна" одржано у недјељу 19. септембра 2010. године у манастиру Подмаине.
"Ревност душевна и духовна" | Радио Светигора
Интересантан си саговорник признајем иако постоје велике разлике између наших схватања Бога. Главно је да се слажемо да Бог постоји и да је Бог љував.
Једна од разлика која ми је највише на уму је што кажеш да се Бога не треба бојати јер је Бог љубав. Али ако се не бојиш да не увредиш Бога, као рецимо ако се не бојиш да не увредиш девојку, мајку или жену онда ће човек да чини свашта недолично што може да Га (их)увреди. Не бојати се Бога као неког полицајца него као некога кога низмерно волиш и кога никада не желиш да увредиш ни најмање. То је тај страх а не који ти повезујеш са страхом од казне.
Hvala tebi sto si temeljito istrajao na svojim misljinjima a tudja nisi osporavao, vec si prihvatio tudj stav (naravno, to ne znaci da po difoltu moras da poverujes u to : ). To cini zanimljivim sagovornistvom i kada se dve strane ne slazu. Mislim da je to poenta zdravog razgovora i duhovnog napretka. Hvala jos jednom.
Sto se tice straha, strah o kome ja pricam je iluzija. Ja tebe ne mogu povrediti ako ti kazem da lupas gluposti ili da si glup ili ne znam sta jos (ovo je primera radi). Jer ti da si svestan i da si mene prihvatio BAS ONAKVIM KAKAV
JESAM (ne vicem, samo nagalasavam : ), ti ne bi odreagovao, ne bi bio uvredjen. Da si bio svestan kakav ja
jesam ti bi znao da ja ne cinim ni dobro ni lose. Ja cinim ono sto je moja priroda. A kakva je to moja priroda (?) bas onakava kakva jeste. Ti odlucujes da li ces nastaviti samnom druzenje ili ne. Tu nema ni dobrog ni loseg. Prosto je normalno (zar ne?). Ali ti mene neces osuditi-to je cela poenta.
Problem je u ljudskom umu koji je dualisticki. To znaci da cu ja da prihvatim ljude koji su dobri ali ne i one koji su losi.
Ako ti zivis sa tim strahom, da ne uradis nesto sto ce povrediti ostale, onda je to (po meni) zivot pun patnje i pitanja: da li sam dobro postupio, a sta ona/on sada misli-da nisam njih uvredio svojim stavom...Deluje mi kao da na neki (suptilan) naci ti nesto opravdavas drugima, kao da kroz takvo delanje ti opravdavas svoje postupke.
Jer ako drugima ne cinis pakost i zlo, bezuslovno pomazes Čoveku (i prijatelju i neprijatelju-bez dualizma molim, hehehe : ) u nevolji, onda su pitanja totalni apsurd. Jer da bi ovako delao ti moras imati svest o
sebi. Naravno postavlja se pitanje a sta je to dobro a sta lose (ovo je ta cuvena nelogicnost, ako sam rekao da je um dualisticki kako je onda moguce da ‚‚nema ni dobrog ni loseg")? Jedino spoznajom, koja prodrma cvrste temelje Bica, znaces kakvo je tvoje delanje u tvom Zivotu i kako ono utice na ostale koji se oko tebe nalaze. Dakle ti si svestan svojih dela i svojih proizvoda.
Meni je aksiom uput: ne cini drugima lose. I nema potrebe da mislis ili da reagujes sta ili ko misli nesto o tebi. Tudja ocekivanja neces nikada ostvariti. To je nemoguce. To je nemoguce jer su to njihove predpostavke, u njihovom umu. Da bi opravdao ti ondak moras uci u njihov um (mala sala ali nek se smejemo : ). Nema potrebe za tim. Ako mozes da ucinis i pomognes uradices 100%, iskrenih, a ako je to nekom malo, to je njegova mentalna slika o tebi (zamisljena slika u njegovom umu) i ona mu je malo dala. Da te je prihvatio onakivm kakav jesi, on bi znao sta je to 100% pomoci sa tvoje strane.
Sto se tice straha od Boga.
U nekim kulturama se za Jednog, Jedinog, uzelo sunce kao poredjenje. Uput je glasio Sunce na Nebu Sija za Sve.
Sunce/
Apsolutna Ljubav/Bog sija/
daje Ljubav svima (
podjednako) i monahu i sektasu, i spasiocu i ubici. Problem je svestnost kojom smo (ne)obdareni.
Zato sam rekao da je Ljubav totalna i da ne moze biti polovicna. Zamisli sunce koje sija samo zemlji a ne i mesecu i ostalim planetama. Bog ne moze da kaze da ce voleti monaha a kazniti lopova ili ubicu. Onda to nije bog vec kalkulant, kalkulise koga hoce ili koga nece da voli. To nije Ljubav, to je izbor. Ljubav predstavalja celovitost, Jedinistvo, Jedno a ne deo. Svi smo slika Tvorca naseg, ali smo obdareni i slobodnom voljom, koja sluzi upravo zbog toga da nas duhovno izgradi, gde cemo na tom polju da uvidjamo koji su rezultati (proizvodi) naseg bivstva. Ali (ne)svesnost ‚‚opravdava" nase postupke. Ako se plasis Boga, onda se ti plasis sebe. Ti Boga ne mozes uvrediti, on nema tu opciju
. Ti Boga ne mozes cak ni izneveriti. Jedino koga mozes da izneveris i razocaras si Ti. Stvarno nema potreba da imas strah prema Bogu. On je svemocan, ne kao vladar ili kao neko ko odlucuje ili drzi sve konce u rukama, vec kao Tvorac, kao Kreacija i kao takav nema potrebe (svrhe) da se vise dokazuje, a ti si sastvani deo Kreacije (i gde ti, ja, mi, oni, svi- cinimo Jedinstvo). Dakle ‚‚ako" bi Bog kaznjavao nekoga ili bio nezadovojan nekim/necim, onda bio on bio nezadovoljan sa svima.
Ja sam se pre uzasno plasio Boga. Gledao sam da nikoga ne povredim (a usput, to se stalno desavalo jer nikako nisam kod pojedinih ljudi uspevao da zadovoljim to sto su ocekivali) a mucio sam se, patio, jer sam se borio u vec unapred izgubljenoj borbi. I onda sam shvatio da kajanje nicemu nevodi ako je to kao opcija, nacin zivljenja (dakle opet nesvrseni cin-jooooj kako sam dosadan sa ovim: ), ali da pokajanje znaci oprost, ali oprost prema sebi. I jos nesto, Bog kao Totalna Ljubav, nema opciju kaznjavanja, ili prastanja. To ima covek. Covek kaznjava samog sebe. Hvala Bogu pa postoji griza savest (i kod onih koji nikada nisu culi, citali i susretali se taim pojmom) ali kada se ona pojavi oprosti sebi i razumi tu emociju, prihvati sta si to uradio ili rekao. Nemoj osudjivati, jer to ni Bog ne radi, samo se trudi da ispravis. Za ispravak nikada nije kasno. Svaki pogresan korak ima svoj drugi korak, iskorak, ispravak!.
Ovo su iskljucivo moja razmatranja, copy/paste ne radim jer nema svrhu. Stojim iza svojih reci dokle god one jesu ono sto ja jesam. Ako pogresim ili sam pogresno rasudjivao, stojacu iza novih reci ali i dalje cu stajata iza starih. Jer da nije bilo onih reci mozda nikada ne bih spoznao istinu. Cak necu ni osudjivati, vec cu drage volje prihvatiti nove upute kao iskorak, ispravak. Ako se budem plasio nikad necu skociti. Nikada necu znati sta je to secer. Nikada neću znati sta je to Ljubav. Strah je taj pod kojim mislis ili cinis dobra dela, to i moze biti istina. Ali to je tako nepravedno prema tebi, meni, nama. Cini svesno, zivi svesno, bez straha, i videces nov zivot. Kada kazem svesno, tu su i posledice koje ocekujes (posledice su kao kritika, imas i dobre i lose (iz dualistickog uma, onog koji se plasi) ali kritike i posledice nisu ni dobre ni lose, one su uvid u to kako se ponasas, kako delas).
Ja sam kritican prema samom sebi, pa zato mogu da kazem da je ovo moja iluzija. Ili moja istina. Videcu da li je jabuka kisela ili slatka
(hahahahha ali sam vas udavio, hihihihihi : )
