Osveta "anonimnih" zbog gasenja Megauploada

[BaneFromDaHood]

Kakvi crni hakeri...to je sprdačina...
Pročitajte ovo --->

[URL="http://torrentfreak.com/cyberlocker-ecosystem-shocked-as-big-players-take-drastic-action-120123/"]LINK[/URL]

Dosta file-sharing sajtova koji su među najvećima je obustavilo downloadovanje, pa čak i počelo da briše sve podatke. Očigledno je da je stvar veoma ozbiljna i da su se vlasnici ske*ali. Baš me zanima šta će biti na kraju...ali sam siguran da pirateriju (a pod ovim podrazumevam downloadovanje najpopularnijih filmova i muzike od strane običnih ljudi, kao što smo mi) ne mogu da zaustave u potpunosti

 

[vesk]

Kakvi crni hakeri...to je sprdačina...
Pročitajte ovo --->

[URL="http://torrentfreak.com/cyberlocker-ecosystem-shocked-as-big-players-take-drastic-action-120123/"]LINK[/URL]

Dosta file-sharing sajtova koji su među najvećima je obustavilo downloadovanje, pa čak i počelo da briše sve podatke. Očigledno je da je stvar veoma ozbiljna i da su se vlasnici ske*ali. Baš me zanima šta će biti na kraju...ali sam siguran da pirateriju (a pod ovim podrazumevam downloadovanje najpopularnijih filmova i muzike od strane običnih ljudi, kao što smo mi) ne mogu da zaustave u potpunosti

Čuj,da zaustave!Pa,menjaćemo kompjutere,ako potrošimo baš sve mogućnosti!smile3

 

[Black Predator]

Nakon SOPA-e stiže ACTA






Izvor:
B92.net






Protivnici ACTA-e tvrde da ugrožava građanske slobode, pravo na privatnost i inovacije na internetu.

I dok se bura oko spornih zakona SOPA-e i PIPA-e u Sjedinjenim Američkim Državama stišava, Evropska unija bi kasnije ove nedelje trebalo da počne sa radom na ratifikaciji svog globalnog zakona ozaštiti intelektualnog vlasništva - ACTA (Anti-Counterfeiting Trade Agreement), piše Siliconrepublic. Evropske države, među kojima je i Irska, kasnije ove nedelje pridružiće se SAD-u, Australiji, Južnoj Koreji, Novom Zelandu, Jordanu, Maroku, Singapuru, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kanadi u pružanju podrške ACTA-i.

Prema objašnjenju Electronic Frontier Foundationa , međunarodne neprofitne organizacije koja zastupa zaštitu korisničkih digitalnih prava, ACTA će se primarno boriti protiv falsifikovanja fizičkih dobara, poput lekova. Međutim, sporazum će u stvarnosti imati puno širu primenu te će svoje resurse naročito koristiti za nadzor 'distribucije podataka na internetu kao i informacione tehnologije'.

Prošle nedelje brojne velike internetske stranice, poput Wikipedije , WordPressa, Boing Boinga, Craigslista i Reddita, ustale protiv SOPA-e i PIPA-e. Milioni internet korisnika prudružilo se protestu putem društvenih servisa .

Protest, koji je uključivao potpisivanje peticija i pisama političarima, bio je uspešan u nameri da Bela kuća i zastupnici američkog parlamenta odustanu od donošenja ranije navedenih zakona.

Jedan od glavnih razloga zašto je ACTA postala novi 'trnu u oku interneta' jer činjenica da se o sporazumu vrlo malo zna. Prema EFF-u, ACTA sadrži nekoliko članaka koji bi mogli ugroziti privatnost korisnika i građanske slobode kao i zakonitost poslovanja, inovacije i slobodu protoka informacija. Osim toga, ACTA će navodno zemljama u razvoju ograničiti mogućnost odabira politike koja najviše odgovara njihovim državnim prioritetima.

“O ACTA-i pregovara odabrana grupa zemalja van postojećih međudržavnih sporazuma za zaštitu intelektualnog vlasništva, poput Svetske organizacije za intelektualno vlasništvo (World Intellectual Property Organisation) i Svetske trgovinske organizacije (World Trade Organisation). I građansko društvo i zemlje u razvoju namerno su isključene iz ovih pregovora.

I dok trenutni međunarodni forumi, barem do nekih granica, pružaju prostor da se čuju druga, različita mišljenja te se na njih odgovori, ništa od toga neće utjiati na rezultat pregovora o ACTA-i “, upozorava EFF.

Nekoliko zemalja koje će ratifikovati sporazum, poput Irske, objavile su u javnosti informacije o pregovorima o ACTA-i.

Dokumenti, koji se nalaze u vlasništvu EFF-a, upućuju kako vlasnici autorski prava traže novezakonske režime koji će 'podstaći provajdere da povećaju saradnju s vlasnicima prava u uklanjanju spornih materjala s interneta'.

Irske vlasti će za svega nekoliko dana ozakoniti alate kojima će vlasnicima prava, poput muzičkih ili filmskih kompanija, omogućiti da pravnim procedurama protiv provajdera spreče skidanje ilegalnih materijala s interneta. Udruženja za zaštitu autorskih prava koje su podržale nastanak ACTA-e od provajdera traže i stalni nadzor protoka informacija kroz celu mrežu kao i uvođenje korisničke politike 'tri-promašaja-i-napolje' za kršenje sporazuma.

EFF upozorava da nadzor koji ACTA-a uvodi uključuje i detaljnu proveru internet komunikacije korisnika čime su ugroženi građanska sloboda, pravo na privatnost i inovacije na internetu.

 

[Black Predator]

Dotkom ostaje u pritvoru








Izvor:
B92.net






Osnivač sajta Megaupload, Kim Šmic, uhapšen na Novom Zelandu na zahtev američkog Federalnog istražnog birao (FBI) koji ga optužuje za masovnu pirateriju i nelegalno prisvajanje više od 175 miliona dolara, zadržan je danas u pritvoru na Novom Zelandu, odlukom lokalnog suda.

Sudija je naveo da postoji velika mogućnost da Šmic pokuša da pobegne iz zemlje, pa je izrekao takvu meru.

On će ostati u pritvoru do 22. februara, do saslušanja kada će se raspravljati o zahtevu vlade SAD da bude izručen toj zemlji, gde ga terete još i za reketiranje i pranje novca.

Šmic i tri njegova saradnika, koja su istovremeno uhapšena u petak, ne gone se sudski na Novom Zelandu, tako da američko pravosuđe ima rok od 45 dana da podnese zahtev za ekstradiciju. Tri osobe su u bekstvu.

U optužnici se navodi da je Kim Šmic, zvani Dotkom, samo tokom 2010. godine zaradio 42 miliona dolara od onlajn piraterije preko sajta Megaupload. Korisnici interneta su na sajtu mogli anonimno da skidaju filmove i muziku, kršeći zakon o autorskim pravima.

Takođe se tvrdi da su vlasnici autorskih prava na filmove i muziku na taj način oštećeni za pola milijarde dolara, dok je Megaupload kroz reklame i prodaju premijum pretplate zaradio 175 milliona dolara.

Šmicovi branioci, međutim, tvrde da kompanija nije prekršila zakon o autorskim pravima i da njihov klijent treba da bude pušten uz kauciju, uz mogućnost elektronskog nadzora njegovih kretanja s obzirom da tužilaštvo smatra da bi mogao da pobegne.

 

[Black Predator]

Dotcom i njegovi piratski milioni









Izvor:

DEUTSCHE WELLE / B92.net






​

Najkasnije od petka apstraktna tema skladištenje podataka (file-hosting) ima jedno lice i barem jedno ime. Kim Šmic rođen je u severnoj Nemačkoj, u Kilu, a zove se još i Kim Dotcom, Kimble i Kim Tim Jim Vestor.

Kim Šmic je osnivač servisa za ustupanje i pretplatu datoteka Megaupload.com. Taj ponuđač više nije dostupan, američke vlasti su onemogućile pristup servisu. Policija je uhapsila Kima Šmica na Novom Zelandu, sada mu preti kazna zatvora od 10 godina.

Američko pravosuđe tereti Šmica za organizovani kriminal. Zahvaljujući internet pirateriji kasirao je više od 175 miliona dolara. Tim novcem je sebi obezbedio luksuzni život na Novom Zelandu. Novac je pristizao sa internet stranice Megauplaod.com, koja je uglavnom nudila mesto za memorisanje. Veliki kompjuteri – serveri – stajali su pre svega u SAD.

Privatni snimci, ali i Hari Poter…

U osnovi nije zabranjeno ponuditi memoriju za podatke. Praktičan primer: Ako je jedan video snimak sa odmora prevelik da bi se poslao mejlom, može se aploudovati na servisu poput Megauplaod. com kako bi se tamo „smestio“. Prijatelji iz celog sveta mogu ponovo da „skinu“ snimak, ako imaju ogovarajući link i lozinku.

Ipak taj princip ne funkcioniše samo sa filmovima sa odmora, već i sa svim drugim podacima: slikama, tekstovima, audio knjigama, igranim filmovima ili muzikom. Mnogi od tih podataka su zaštićeni autorskim pravom što znači da je korišćenje podataka bez odobrenja pravnog vlasnika – ilegalno. Uprkos tome, ti podaci se nalaze kod mnogih ponuđača za čuvanje podataka. I dok jedan video snimak sa odmora interesuje nekoliko prijatelja, milioni ljudi širom sveta žele da pogledaju najnoviji film o Hariju Poteru. I tako se zarađuje novac.

Ko želi da preuzme podatke sa Megauploada, najpre dobija ograničen pristup tim datotekama. Skidanje materijala traje neobično dugo, često se mora čekati i po nekoliko minuta da bi se došlo na red. Ali ko želi da koristi punu ponudu, mora da plati, kaže urednik kompjuterskog magazina c't Holger Blajh. „Mnogo ljudi bira usluge za koje mora da plati između osam i 10 evra mesečno. Time ima neograničenu propusnu moć i može uvek da skida podatke.“

Osim toga za doživotnu pretplatu plaćalo se 260 dolara. Samo na osnovu toga, prikupljeno je 150 miliona dolara, navodi se u optužnici. Ostalih 25 miliona zarađeno je internet reklamama.

Plaćeni aplouderi

Mnogi korisnici interneta su zainteresovani da pogledaju filmove i serije što je jeftinije moguće. Ali mnogi takođe ne gledaju da li je ponuda legalna il ne. Znači potražnja postoji, ali odakle dolazi ponuda? Ko stavlja ilegalne sadržaje na internet i zašto? Holger Blajh vidi pre svega dve grupe: „Pojedini idealisti se međusobno takmiče ko će brže postaviti na internet najnovije filmove. Oni nemaju nikakvu korist od toga, reč je o slavi.“

Drugu grupu čine pojedinci koji su čak plaćeni od strane ponuđača poput Megaupload-a. „Jedan od principa koji se može zaista prebaciti tim uslugama jeste da oni nagrađuju ljude koji masovno stavljaju velike podatke na veb. Ti ljudi dobijaju premije, povlastice ili poklone. Time se povlašćuju osobe koje postavljaju kopije na tržište.“

Holger Blajh ne veruje da će u slučaju Megaupload-a biti otkrivene sve intrige. „Mnoge korisničke baze podataka su šifrovane. FBI bi na kraju mogao da sazna mnogo manje o strukturama nego što je bilo planirano.“

Pristup servisu Megaupload.com je blokiran. Ipak, desetine drugih ponuđača je još uvek na tržištu sa ilegalnim sadržajima. Blajh kaže: „Megauplod je bio veliki igrač. Imao je oko 180 miliona registrovanih korisnika. Ti servisi će i dalje opstati, i dok drugi budu nestajali, nastajaće novi“, zaključuje Blajh.

 

[Black Predator]

Dva rukovodioca Megauplouda puštena uz kauciju









Izvor:
Tanjug.rs





VELINGTON - Dva rukovodioca veb sajta "Megaupload.com", koja su zbog optužbi za masovnu pirateriju uhapšena zajedno sa njegovim osnivačem Kimom Dotkomom prošle sedmice na Novom Zelandu, puštena su danas na slobodu uz kauciju.

Sud je odlučio da uz kauciju pusti Nemca Fina Batata i Holanđanina Bram van der Kolka, koji će biti pod strogom sudskom kontrolom, preneo je AFP.

Konstatovano je da Batato i Van der Kolk predstavljaju manju opasnost od Kima Šmica (nadimak Kim Dotkom) koji poseduje veliki broj pasoša i kreditnih kartica na različita imena i čiji se prihodi izražavaju desetinama miliona dolara.

Šmicu je odbijen zahtev za puštanje na slobodu uz kauciju.

U petak treba da bude doneta i odluka o trećem okrivljenom, Nemcu Matijasu Ortmanu.

Osnivači sajta, koji je u međuvremenu zatvoren, optuženi su da su svojim korisnicima omogućili da anonimno skidaju filmove i muziku, kršeći zakon o autorskim pravima.

Vlasnici autorskih prava na filmove i muziku su, kako su preneli mediji, na taj način oštećeni za pola milijarde dolara, dok je "Megaupload" kroz reklame i prodaju premijum pretplate zaradio 175 milliona dolara.

 

[Black Predator]

Hakeri bezuspešno napali sajt Evropskog parlamenta









Izvor:
Tanjug.rs




BRISEL - Hakeri su danas napali vebsajt Evropskog parlamenta ali nisu uspeli da uđu u unutrašnju mrežu, rekao je portparol te ustanove Žaume Duš (Jaume Duć), prenela je agencija Frans pres.

"Ovog jutra napadnut je sajt parlamenta. Hakeri nisu uspeli da uđu u unutrašnju mrežu sistema tako da smo u okviru našeg internog sistema nastavili normalno da radimo", dodao je Duš i istakao da je istraga hakerskog napada u toku.

Napad se dogodio samo dan pošto je Poljska u Tokiju pristupila međunarodnom trgovinskom antipiratskom sporazumu, uprkos višednevnim protestima širom te zemlje.

Taj sporazum, (The Anti-Counterfeiting Trade Agreement, ACTA), potpisala je u Tokiju poljski ambasador u Japanu, Jadviga Radovič Češovski.

ACTA je međunarodni sporazum koji teži da uskladi standarde zaštite autorskih prava onih koji proizvode muziku, filmove, modu, farmaceutske proizvode i razne druge vidove intelektualne svojine.

Internet korisici širom Poljske, uplašeni da će potpisivanje sporazuma dovesti do velike internet cenzure, već danima protestuju.

Više hiljada ljudi okupilo se u utorak uveče ispred predstavništva EU u znak bojkota sporazuma, a grupa hakera "Anonimus" blokirala je nekoliko dana internet sajtove poljske vlade, uključujući sajt premijera Donalda Tuska, parlamenta i pojedinih ministarstava.

Tusk, koji je ovlastio ambasadorku u Japanu da potpiše sporazum, saopštio je da će konačna verzija predloga zakona biti
završena tek nakon što Poljska dobije garancije na slobodu pristupa internetu.

Task je dodao i da će, ukoliko bude bilo potrebe, izmene biti unete u fazi ratifikacije zakona. Kako prenosi Frans Pres, Internet stranica premijera je u sredu ujutro opet funkcionisala.

Članovi Evropskog parlamenta još nisu glasali o pristupanju Sporazumu, a to bi moglo da se dogodi na sednici u junu.

 

[vesk]

Ovde možete da potpišete peticiju protiv ACTE.Hvala svima koji to i urade.

[URL="http://www.avaaz.org/en/eu_save_the_internet"]Avaaz - Stop the biggest threat to Internet freedom[/URL]

.

 

[Black Predator]

Osnivaču Megauploada prijeti 50 godina zatvora!







Izvor:
Nezavisne.com

Suosnivaču file-sharing websitea Megaupload, 37-godišnjem Kimu Schmitzu poznatijem pod nadimkom "Kim Dotcom", ne piše se dobro. Naime, ukoliko bude osuđen po svim tačkama optužnice, mogao bi u američkom zatvoru provesti čak 50 godina.Podsjetimo, prošle sedmice američke vlasti srušile su website Megaupload i za njegovim osnivačima podigle potjernicu zbog internet piratstva i kršenja autorskih prava. Kim Dotcom uhapšen je u svojoj kući na Novom Zelandu, pod prilično čudnim okolnostima. Policija je u izvještaju kazala kako je Dotcom od njih pobjegao u sigurnu sobu, a policija je prilikom hapšenja zaplijenila i nekoliko automobila vrijednih 4,8 miliona dolara te jednu sačmaricu. Osim Dotcoma, uhapšeno je i nekoliko njegovih saradnika.

Reketarenje, kršenje autorskih prava i pranje novca
Američke vlasti su ih optužile da su vlasnike autorskih prava oštetili za preko 500 miliona dolara u izgubljenim prihodima. U izvješću za medije FBI je saopštio kako se protiv osnivača Megauploada podižu optužnice za reketarenje, kršenje autorskih prava, pranje novca i zavjeru za kršenje autorskih prava.
Ukoliko budu osuđeni po svim točkama optužnice u zatvoru bi mogli provesti nevjerovatnih 50 godina. Ta spoznaja uzbunila je mnoge "internet aktiviste" koji čitav slučaj povezuju s kontroverznim prijedlozima zakona SOPA i PIPA. Međutim, teško je reći da njihovoj uzbuni nema mjesta.
Veća opasnost po društvo od ubica i silovatelja
Nemoguće je ne zapitati se kakav je to svijet u kojem se neko tko je ljudima naprosto omogućio medij za slobodnu razmjenu materijala smatra puno većim zločincem od ubica, silovatelja, pedofila...
Samo usporedbe radi, nedavno osuđeni Miguel Carano dobio je 20 godina zatvora iako je priznao silovanje i ubistvo jedne djevojke, čijeg se tijela kasnije "riješio".
Kako će Dotcom pobjeći kad su mu zaplijenili sve što ima?
Da, čini se kako Dotcom predstavlja puno veću opasnost za društvo. U tom svjetlu, tužilaštvo je od suda izričito zatražilo da se Dotcomu ne odobri jamčevina jer se "boje kako bi mogao pobjeći ili ponovno pokrenuti Megaupload". S druge strane, njegovi advokati tvrde kako je nevin jer Megaupload nije imao ništa s uploadanjem piratskih sadržaja, te tvrde da Dotcom ne bi mogao pobjeći ni kad bi želio, jer su mu svu imovinu i sredstva konfiskovali.
U ratu za internet sredstva se ne biraju
U svakom slučaju, Dotcomu i saradnicima sad slijedi izručenje u SAD i mukotrpan sudski proces, kojeg bi američke vlasti lako mogle iskoristiti da pošalju snažnu poruku internet zajednici.
Hakeri iz grupa Anonymous već su u znak odmazde napali nekoliko vladinih stranica, a najavili su i udar na velike korporacije, banke i medijske kuće. Čini se kako je rat za slobodni internet zaista počeo, a sredstva se ne biraju.


​

 

[vesk]

Prohibicija 20-ih godina prošlog veka poslužila je kao model prohibicije 20-ih godina ovog veka.Samo što je ona iz prošlog veka bila mnogo bezazlenija od ove sada.