UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.543
Ostali u mraku sa troje male dece
Milica Ivanović | 01. 07. 2014. - 17:08h | Foto: M. I. |
Mihaela i Dragoslav Krstić iz leskovačkog naselja Dubočica imaju fakultetske diplome, u kući troje dece, ali žive u mraku.
Deca se boje babaroge: Porodica Krstić zbog duga za struju prisilno uz sveću
Pre nekoliko dana isečena im je struja zbog duga od 140.000 dinara.
Nisu socijalni slučajevi, ali dele sudbinu porodica koje u Srbiji ne mogu da prežive sa jednom platom opterećenom kreditima.
- Tonemo od pre dve godine, kao i većina parova sa malom decom, samo je razlika u tome što se neko stidi, a neko ne svoje sirotinje - kaže Dragoslav.
Mihaela je diplomirana istoričarka umetnosti i nezaposlena je, Dragoslav je inženjer tekstilne tehnologije, a radi kao policijski narednik u saobraćajnoj policiji s platom od 46.000 dinara i s tri kredita.
- Kredite smo podigli za kuću da deca imaju krov nad glavom. Paradoks je da u zemlji u kojoj natalitet strmoglavo pada troje maloletne dece ostane u mraku - očajan je Dragoslav.
Deca imaju devet, sedam i tri godine. Mihaela uzalud obija pragove škola i kulturnih ustanova u Leskovcu.
- Članovi smo stranke, ali posla nema za sve jer je stranka velika - kaže.
Očajna je jer ne postoji šansa da se ni deo duga za struju plati.
- U novčaniku imam 50 dinara. Ne znam čime sutra ni hleb da kupim i sveće su na izmaku. Deca se u mraku boje babaroge, a ja ne znam kako da im odagnam strah jer se i sama bojim - priča Mihaela.
Oboje su potomci starih leskovačkih porodica poznatih po nadimcima - Tučinki i Odžarci. Njihovi roditelji bili su radnici. - Sa radničkim platama su nas školovali, slali na zimovanja, letovanja i ekskurzije. Naša deca još nisu videla more. Čak i za hranu pozajmljujemo po 1000 do 2.000 dinara. A dok sam studirala u Beogradu, verovala sam da je ceo svet moj - priseća se Mihaela.
Krstići su i ranije imali dug za struju, koji je reprogramiran na mesečnom iznosu od 5.000 dinara. Za nove utroške jednostavno nemaju.
Njihovu sudbinu deli Dragoslavljev brat Miroslav, koji žive u drugom delu prizemne kuće. Srčani je bolesnik i bez posla je.
- Rado bih prodao bubreg, ali ne znam kome da se obratim. Taman bismo podmirili dugove za struju i ostale komunalije i izašli iz krize - kaže Miroslav.
Isekli struju stotinama porodica
Šef „Elektrodistribucije“ Nebojša Stanković kaže da su Krstići samo jedna od stotina porodica kojima je isečena struja.
- Samo do 1. jula prošle godine domaćinstva su napravila dug od 340 miliona. Naš narod nema za struju, ali ima za telefone, fiksne i mobilne - kaže Stanković.
Milica Ivanović | 01. 07. 2014. - 17:08h | Foto: M. I. |
Mihaela i Dragoslav Krstić iz leskovačkog naselja Dubočica imaju fakultetske diplome, u kući troje dece, ali žive u mraku.
Deca se boje babaroge: Porodica Krstić zbog duga za struju prisilno uz sveću
Pre nekoliko dana isečena im je struja zbog duga od 140.000 dinara.
Nisu socijalni slučajevi, ali dele sudbinu porodica koje u Srbiji ne mogu da prežive sa jednom platom opterećenom kreditima.
- Tonemo od pre dve godine, kao i većina parova sa malom decom, samo je razlika u tome što se neko stidi, a neko ne svoje sirotinje - kaže Dragoslav.
Mihaela je diplomirana istoričarka umetnosti i nezaposlena je, Dragoslav je inženjer tekstilne tehnologije, a radi kao policijski narednik u saobraćajnoj policiji s platom od 46.000 dinara i s tri kredita.
- Kredite smo podigli za kuću da deca imaju krov nad glavom. Paradoks je da u zemlji u kojoj natalitet strmoglavo pada troje maloletne dece ostane u mraku - očajan je Dragoslav.
Deca imaju devet, sedam i tri godine. Mihaela uzalud obija pragove škola i kulturnih ustanova u Leskovcu.
- Članovi smo stranke, ali posla nema za sve jer je stranka velika - kaže.
Očajna je jer ne postoji šansa da se ni deo duga za struju plati.
- U novčaniku imam 50 dinara. Ne znam čime sutra ni hleb da kupim i sveće su na izmaku. Deca se u mraku boje babaroge, a ja ne znam kako da im odagnam strah jer se i sama bojim - priča Mihaela.
Oboje su potomci starih leskovačkih porodica poznatih po nadimcima - Tučinki i Odžarci. Njihovi roditelji bili su radnici. - Sa radničkim platama su nas školovali, slali na zimovanja, letovanja i ekskurzije. Naša deca još nisu videla more. Čak i za hranu pozajmljujemo po 1000 do 2.000 dinara. A dok sam studirala u Beogradu, verovala sam da je ceo svet moj - priseća se Mihaela.
Krstići su i ranije imali dug za struju, koji je reprogramiran na mesečnom iznosu od 5.000 dinara. Za nove utroške jednostavno nemaju.
Njihovu sudbinu deli Dragoslavljev brat Miroslav, koji žive u drugom delu prizemne kuće. Srčani je bolesnik i bez posla je.
- Rado bih prodao bubreg, ali ne znam kome da se obratim. Taman bismo podmirili dugove za struju i ostale komunalije i izašli iz krize - kaže Miroslav.
Isekli struju stotinama porodica
Šef „Elektrodistribucije“ Nebojša Stanković kaže da su Krstići samo jedna od stotina porodica kojima je isečena struja.
- Samo do 1. jula prošle godine domaćinstva su napravila dug od 340 miliona. Naš narod nema za struju, ali ima za telefone, fiksne i mobilne - kaže Stanković.