Organska bašta

[Nostradamus]

Održavanje plodnosti zemljišta

Organska bašta je deo zemljišta oko kuće, vikendice ili stana na kojem se, metodama organske poljoprivrede, mogu gajiti povrće, voće, začini, cvetne vrste, ukrasno šiblje i drveće...

Ako niste baš sigurni odakle početi, kako se seje, sadi, šta sa bolestima i štetočinama... pratite naša uputstva i - krenite!



Organska materija u zemljištu je osnov zdravog zemljišta što je i jedan od osnovnih ciljeva organske proizvodnje. Povećanje sadržaja organske materije u zemljištu ključni je preduslov organske proizvodnje, jer organska materija u zemljištu predstavlja najvažniji izvor hranljivih materija za biljke.



Humus je izuzetno značajan u zemljištu, jer utiče na čitavu dinamiku i na sve osobine zemljišta, regulator je plodnosti zemljišta i utiče na dinamiku, primanje i zadržavanje vode, na strukturu, na vodni, vazdušni i toplotni režim.

Jedan od ciljeva upotrebe organskog djubriva je povećanje biološke aktivnosti zemljišta, a na taj način i njegove plodnosti. Unošenjem organske materije popravljaju se fizičke, biološke i hemljske osobine zemljišta. Mineralizacijom organske materije oslobadjaju se biljna hraniva i ugljen-dioksid, neophodne materije u procesu fotosinteze. Ugljen-dioksid oslobođen iz organske materije doprinosi aktiviranju hraniva iz postojeće rezerve zemljišta, povećavajući njegovu pristupačnost za biljke.
Unošenjem organskih đubriva, unose se i korisni mikroorganizmi, a istovremeno se aktivira njihov rad. Razgradnjom, uneta organska materija se delimično mineralizuje, ali iz produkta razgradnje se sintetizuju nova visokomolekularna organska jedinjenja – humusne materije.

Povećanje sadržaja organske materije u zemljištu ključni je preduslov organske proizvodnje, jer organska materija u zemljištu predstavlja najvažniji izvor hranljivih materija za biljke. Primenom stajskog i zelenišnog đubriva i gajenjem leguminoza povećava se sadržaj organske materije u zemljištu pri čemu se istovremeno povećava i pristupačnost hraniva u zemljištu.

Najznačajnija organska đubriva:
 Kompost
 Stajnjak
 Zelenišno đubrivo
 Glistenjak
 Treset
 Morske alge
 Guano
komina

Autor: Snežana Ognjenović

 

[Nostradamus]

Značaj komposta i njegova primena


Kako je primena organskih đubriva osnova organske proizvodnje, a organska stočarska proizvodnja tek u povoju, baštovani, ali i veliki proizvođači povrća i voća usmereni su ka đubrivima koja su im dostupnija i isplativija. Kompost, tečna biljna đubriva i zelenišno đubrenje su dostupna i mogu se primenjivati i na velikim površinama i u manjim baštama.


Stoga, još jednom ćemo pomenuti kompost i njegov značaj ne samo kada je dobijanje zdravih plodova u pitanju već i sa stanovišta očuvanja plodnosti zemljišta, zaštite životne okoline i biodiverziteta.
Kompostiranje je bioagrotehnička mera koja koristi organsku biomasu pri čemu se ona biotermički razlaže i transformiše u korisno organsko đubrivo - kompost.
Upoznavanjem sa tehnikom i tehnologijom prerade je jedino mogući način obnavljanja i održavanja plodnosti zemljišta i održivosti biodiverziteta.
Kompostiranje predstavlja biohemijski proces u kome dolazi do potpunog razlaganja organske materije posredstvom mikroorganizama.
Značaj komposta se ogleda u dve ključne stvari:
• kompostiranjem se rešava problem otpada organskog porekla i dobija se konačan proizvod koji je boljeg kvaliteta i veće vrednosti od početnog materijala;
• Kompost je izuzetno prirodno đubrivo;
• Smanjuje se za 50% ukupna količina otpada;
• Smanjuju se troškovi za veštačka đubriva i hemijska sredstva;
• Kompostom se sprečava erozija zemljišta;

 

[Nostradamus]

Danas postoje različiti metodi kompostiranja, od jednostavnih pasivnih kompostnih gomila, preko savremenih zatvorenih sistema za kompostiranje, do kompostiranja pomoću glista. Svi ovi sistemi imaju zajednički osnovni princip – mikrobiološku razgradnju početnog materijala u aerobnim uslovima, jer je kompostiranje biološki proces u kojem mikroorganizmi razgrađuju različite organske materijale kao što su lišće, papir, ostatke hrane i druge otpadne materije organskog porekla, prevodeći ih u materijal nalik zemljištu – kompost. U toku samog procesa kompostiranja deo organskog ugljenika se oslobađa u obliku ugljen-dioksida, deo koriste mikroorganizmi za funkcionisanje sopstvenih ćelija, dok se deo ugljenika humifikuje. Bakterije, gljive i aktinomicete aktivno učestvuju u procesu degradacije organskog ugljenika. Aktivnost pojedinih grupa mikroorganizama je uslovljena fazom kompostiranja, karakteristikama materijala i temperaturom.
O proizvodnji komposta je već bilo reči, a samo podsećam da u toku zime dobro pripremljen kompost treba prekriti slojem slame da bi se očuvala njegova unutrašnja temperatura, a mikroogranizmi sprečili da napuste kompost i vrate se u zemljište.
Izgledom kompost veoma podseća na zgoreli stajnjak, zbog svoje mrvičaste strukture, tamno–smeđe boje, ujednačene mase i prijatnog mirisa na zemlju. Po sadržaju aktivnih materija sličan je stajnjaku.
Namena ovog visokokvalitetnog organskog đubriva je višestruka, u organskoj bašti je skoro osnovno organsko đubrivo, a najčešće se upotrebljava kao mešavina u supstratima za proizvodnju rasada povrća, cveća, gljiva i sl.

 

[Nostradamus]

Kompost, kao ni stajnjak, se ne ostavlja na površini zemljišta jer veoma brzo gubi svoje hranljive sastojke. Kompost se za đubrenje upotrebljava neposredno pre setve ili sadnje. Ne unosi se duboko u zemljište, već se ubacuje do 5 cm dubine.


Izgledom kompost veoma podseća na izgoreli stajnjak, zbog svoje mrvičaste strukture, tamnosmeđe boje, ujednačene mase i prijatnog mirisa na zemlju. Po sadržaju aktivnih materija sličan je stajnjaku. Ako je kompostiranje započeto u toku leta, dobro pripremljen kompost treba da bude spreman za korišćenje u toku jeseni i pred zimu. Kompost je poželjno dezinfikovati, naročito ako se koristi u zatvorenom prostoru i za proizvodnju rasada.

 

[Nostradamus]

Najbolje je manje količine komposta 10–15 cm u visinu, uparavati obično iznad bureta u kojem je založena vatra. Iznad bureta treba postaviti metalnu posuda sa vodom, a iznad nje gustu rešetku kako kompost ne bi propadao dole. Cilj je da vodena para prođe kroz sloj komposta i da visoka temperatura uništi patogene organizme.
Kompost, kao ni stajnjak, se ne ostavlja na površini zemljišta jer veoma brzo gubi svoju hranljive sastojke. Kompost se za đubrenje upotrebljava neposredno pre setve ili sadnje. Ne unosi se duboko u zemljište, već se ubacuje do 5 cm dubine.
Kompost se može ukopati po celoj površini na kojoj se planira setva i sadnja povrća ili ubacivati u jamice prilikom sađenja.
Leguminozama, salatama i cikoriji se ne dodaje kompost, kao i drugim biljkama koje zauzimaju prvo mesto u plodoredu.
Povrće koje ima veću potrebu za hranivom, kao što je npr. crni luk, mrkva, cvekla, spanać, krastavac, rotkva, keleraba đubri se sa 1,5-2kg komposta po m2.
Celer, beli luk, praziluk, lubenica, paradajz i dinja trebaju 2-3kg/m2 dok kupus, karfiol, brokola, paprika, krompir i tikva zahtevaju 3-5kg komposta po m2.

 

[Nostradamus]

Agrotehničke mere koje doprinose plodnosti zemljišta


Agrotehničke mere koje doprinose plodnosti zemljišta

Pravilna obrada zemljišta, održavanje vodno-vazdušnog režima, zalivanje i navodnjavanje, nastiranje, primena organskih i mineralnih đubriva i zelenišno đubrenje su važne agrotehničke mere koje doprinose očuvanju strukture zemljišta kao i njegove plodnosti. Pravilna obrada se ogleda u plitkoj jesenjoj ili prolećnoj obradi uz korišćenje ašova na manjim ili lake mehanizacije na većim površinama.



Ručni kultivator ili motokultivator je dovoljan da plitko obradi zemljište, a ukoliko sada započinjete sa postavljanjem povrtnjaka, obavezno treba obraditi zemljište kako bi vazduh i voda lakše prodrli u njega.
Održavanje vodno-vazdušnog režima ogleda se u čestom rahljenju, rastresanju zemljišta kako bi koren biljaka mogao da diše. U tvrdom i sabijenom zemljištu biljka sporo napreduje, a zemljište je u proleće hladno i sporije se zagreva.
Zalivanjem i navodnjavanjem se postiže održavanje optimalne vlažnosti zemljišta, ali treba voditi računa da se ne pretera jer previše vlage ometa biljke u rastu i dovodi do toga da su podložnije bolestima.
Nastiranje ili mulčiranje je prekrivanje površine zemljišta slamom, lišćem, seckanim kuhinjskim otpadom, nedozrelim kompostom ili naseckanim baštenskim otpadom u cilju zaštite površinskog sloja. Time se postiže isušivanje i pucanje površinskog sloja, ušteda pri zalivanju, smanjivanje zakorovljenosti, bolje iskorišćavanje azota kao i ubiranje nezaprljanih plodova. Nastiranje se sprovodi tokom cele godine i doprinosi povećanju humusa u zemljištu.
Primenom organskih i mineralnih đubriva poboljšava se plodnost i struktura zemljišta.
Zelenišno đubrenje predstavlja setvu i zaoravanje izniklih biljaka, najčešće mahunarki, u cilju povećanja količine azota u zemljištu kao i prekrivanja i zaštite površinskog sloja zemljišta. Za setvu se koriste uljana repica, maljava grahorica, inkarnatska detelina, grašak, soja, lupina…