- Učlanjen(a)
- 09.07.2011
- Poruka
- 1.433
[h=2]Od orla mišara korist nemerljiva
[/h]Zaštićena ptica orao mišar (buteo buteo) najrasprostranjeniji je u Karpatskoj niziji, kojoj pripada i Vojvodina, a ornitolozi Mađarske su ovu grabljivicu proglasili pticom 2012. godine!
Kod nas sve češće ima zagovaranja da mišar bude samo delimično zaštićen ili da se zaštita čak potpuno ukine, a u severnom susedstvu na tlu Evropske unije pridaje mu se izuzetan značaj. Predsednik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije biolog i poznati ornitolog Jožef Gergelj iz Sente predočava da je u odnosu na štetu koju pričinjava, korist od mišara nemerljiva.
- Mišare najčešće srećemo pored prometnih saobraćajnica, gde koriste mogućnost hvatanja plena iz zakorovljenog zemljišta pored puteva i pašnjaka. Dnevno unište više pacova i štetnih glodara, pa tako značajno koriste poljoprivredi, a često se hrane i pregaženim životinjama i pticama pored puteva. Ovu korisnu pticu u prošlom veku čovek je intenzivno ubijao, a sečom šuma i drveća uništavana su im staništa, pa je skoro nestala iz naših krajeva, tako da se uglavnom razmnožavala u brdsko planinskim krajevima u šumama - ukazuje Gergelj.
On potseća da su u okviru očuvanja prirode sve grabljivice postale zaštićene vrste, tako da zahvaljujući ovoj meri i pošumljavanju, u poslednjih 25-30 godina mišari su ponovo osvojili ranija staništa, pa se danas već gnezde i na drveću u nizijama.
- U ovim zimskim danima naše domaće jato obogaćuje se pticama koji se sele sa severa, što dokazuju i pronađeni primerci obeleženi prstenima - objašnjava Gergelj.
- Mišar je ime dobio po glavnom izvoru hrane koju čine miševi, glodari i sitni sisari. Najčešći plen mu je poljski miš, voluharica i pacov. Kako broj glodara varira iz godine u godinu, isto tako varira i broj potomstva mišara. Kada je velika invazija pacova i poljskih miševa, hrane se isključivo ovim glodarima, pa imaju veliku korist za poljoprivredu, a kada nema toliko glodara, mišari hvataju i druge sitne životinje, zmije, žabe, insekte, manje ptice.
Međutim, i u ovim periodima od 20 do 40 odsto njihove hrane predstavljaju sitni sisari. Gergelj napominje da lovci optužuju mišare, jer po njihovim uveravanjima čine značajnu štetu sitnoj divljači. Istina je da mišari povremeno uhvate piliće fazana ili male zečeve, ali to je zanemarljiv broj i dokazano je da ne prave velike štete populaciji divljači.
Prerma rečima Gergelja, naučna istraživanja dokazuju da u ishrani mišara sitna divljač je zastupljena samo do pet odsto.
- Čak i u godini kada je mali broj sitnih glodara, miševa, voluharica i pacova, i onda procenat sitne divljači u njihovoj ishrani ne prelazi 10 do15 odsto - kategoričan je Gergelj.
On ukazuje na dobru praksu u zemljama u okruženju gde se na poljoprivednim zemljištima bez drveća, postavljaju drveni „T” držači da bi se potpomoglo ovim zahvalnim pticama. Mišari rado stoje na tako postavljenim držačima visokim oko metar i po, odakle osmatraju teren i napadaju glodare, a promoćurni poljoprivrednici koji uviđaju značaj prisustva mišara u očuvanju useva. Postavljanjem držača primamljuju ove grabljivice na svoje njive zbog uništavanja glodara, a time pored očuvanja useva one i donose uštede u odnosu na korišćenje skupih otrova.
- Korist od mišara je mnogo veća nego što je štete i samo možemo da se radujemo njihovoj brojnosti, a ne treba se bojati da će se preterano razmnožiti, jer na određenom mestu živi samo onoliko mišara koliko može da opstane. Neopravdana su zalaganja da se ukine zaštita mišara. Zbog neznanja i nesavesnosti, uprokos tome što su ove ptice zakonom zaštićene vrste, dešava se da ih upucaju ili da se uništavaju njihova gnezda. I pored zaštite, značajan broj mišara strada od nesavesnih lovaca, a kada bi još ukinuli njihovu zaštitu, to bi bila katastrofa za ovu vrstu lepe i korisne ptice - naglašava Gergelj.
životinje.rs
[/h]Zaštićena ptica orao mišar (buteo buteo) najrasprostranjeniji je u Karpatskoj niziji, kojoj pripada i Vojvodina, a ornitolozi Mađarske su ovu grabljivicu proglasili pticom 2012. godine!
Kod nas sve češće ima zagovaranja da mišar bude samo delimično zaštićen ili da se zaštita čak potpuno ukine, a u severnom susedstvu na tlu Evropske unije pridaje mu se izuzetan značaj. Predsednik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije biolog i poznati ornitolog Jožef Gergelj iz Sente predočava da je u odnosu na štetu koju pričinjava, korist od mišara nemerljiva.
- Mišare najčešće srećemo pored prometnih saobraćajnica, gde koriste mogućnost hvatanja plena iz zakorovljenog zemljišta pored puteva i pašnjaka. Dnevno unište više pacova i štetnih glodara, pa tako značajno koriste poljoprivredi, a često se hrane i pregaženim životinjama i pticama pored puteva. Ovu korisnu pticu u prošlom veku čovek je intenzivno ubijao, a sečom šuma i drveća uništavana su im staništa, pa je skoro nestala iz naših krajeva, tako da se uglavnom razmnožavala u brdsko planinskim krajevima u šumama - ukazuje Gergelj.
On potseća da su u okviru očuvanja prirode sve grabljivice postale zaštićene vrste, tako da zahvaljujući ovoj meri i pošumljavanju, u poslednjih 25-30 godina mišari su ponovo osvojili ranija staništa, pa se danas već gnezde i na drveću u nizijama.
- U ovim zimskim danima naše domaće jato obogaćuje se pticama koji se sele sa severa, što dokazuju i pronađeni primerci obeleženi prstenima - objašnjava Gergelj.
- Mišar je ime dobio po glavnom izvoru hrane koju čine miševi, glodari i sitni sisari. Najčešći plen mu je poljski miš, voluharica i pacov. Kako broj glodara varira iz godine u godinu, isto tako varira i broj potomstva mišara. Kada je velika invazija pacova i poljskih miševa, hrane se isključivo ovim glodarima, pa imaju veliku korist za poljoprivredu, a kada nema toliko glodara, mišari hvataju i druge sitne životinje, zmije, žabe, insekte, manje ptice.
Međutim, i u ovim periodima od 20 do 40 odsto njihove hrane predstavljaju sitni sisari. Gergelj napominje da lovci optužuju mišare, jer po njihovim uveravanjima čine značajnu štetu sitnoj divljači. Istina je da mišari povremeno uhvate piliće fazana ili male zečeve, ali to je zanemarljiv broj i dokazano je da ne prave velike štete populaciji divljači.
Prerma rečima Gergelja, naučna istraživanja dokazuju da u ishrani mišara sitna divljač je zastupljena samo do pet odsto.
- Čak i u godini kada je mali broj sitnih glodara, miševa, voluharica i pacova, i onda procenat sitne divljači u njihovoj ishrani ne prelazi 10 do15 odsto - kategoričan je Gergelj.
On ukazuje na dobru praksu u zemljama u okruženju gde se na poljoprivednim zemljištima bez drveća, postavljaju drveni „T” držači da bi se potpomoglo ovim zahvalnim pticama. Mišari rado stoje na tako postavljenim držačima visokim oko metar i po, odakle osmatraju teren i napadaju glodare, a promoćurni poljoprivrednici koji uviđaju značaj prisustva mišara u očuvanju useva. Postavljanjem držača primamljuju ove grabljivice na svoje njive zbog uništavanja glodara, a time pored očuvanja useva one i donose uštede u odnosu na korišćenje skupih otrova.
- Korist od mišara je mnogo veća nego što je štete i samo možemo da se radujemo njihovoj brojnosti, a ne treba se bojati da će se preterano razmnožiti, jer na određenom mestu živi samo onoliko mišara koliko može da opstane. Neopravdana su zalaganja da se ukine zaštita mišara. Zbog neznanja i nesavesnosti, uprokos tome što su ove ptice zakonom zaštićene vrste, dešava se da ih upucaju ili da se uništavaju njihova gnezda. I pored zaštite, značajan broj mišara strada od nesavesnih lovaca, a kada bi još ukinuli njihovu zaštitu, to bi bila katastrofa za ovu vrstu lepe i korisne ptice - naglašava Gergelj.
životinje.rs