LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Oporavak SAD, Evropu vadi Nemačka?
[/h] Izvor: Tanjug
Bern -- Moguće je da će se globalna ekonomija u narednim mesecima ubrzano oporavljati od posledica duboke recesije, prognozirali su eksperti banke "Kredi Svis".
Pri tome se može očekivati izvesno jačanje tempa ekonomskog oporavka, posebno u SAD, gde privredni uspon potvrđuje značajno povećanje slobodnih sredstava u bilansima kompanija, izjavio je direktor analitičkog sektora podružnice "Prajvat benking Kredi Svis" Džajls Kiting za agenciju "Interfaks".
Kina, međutim, zasigurno namerava da koliko-toliko uspori rast svoje ekonomije, kako bi obuzdala inflaciju.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Kada je u pitanju svetska cena nafte, Kiting prognozira moguće dalje umereno poskupljenje "brent" nafte do 130 dolara za barel, ali ne isključuje ni periode pada cena. On ističe da će, u slučaju daljeg naglog rasta, cene nafte ugrožavati oporavak svetske ekonomije i zato će se teško održati iznad 130 dolara za barel.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
U Evropi se može očekivati rast na nivou "apsolutne nule", smatra Kiting, uz objašnjenje da će dinamika biti krajnje suzdržana ali pozitivna, pošto će dobri rezultati Nemačke pokriti slabe rezultate perifernih zemalja regije.
Procena analitičara Kredi Svisa je optimističnija od prognoza mnogobrojnih eksperata koji strahuju da će se duboka recesija u evrozoni u prvom polugodju negativno odraziti na rezultate u celoj 2012. godini.
Kiting je istakao da je u Evropi već pokrenut umeren drugi talas krize, evidentan od četvrtog tromesečja 2011. godine, ali za region u celini to predstavlja sasvim neznatan pad ekonomskog rasta - najveća negativna dinamika zapaža se samo u malim zemljama (udeo Grčke u BDP evrozone je ispod 2,5 odsto), dok je u Nemačkoj pad bio zanemarljiv i kratkotrajan.
"Rezultati većine istraživanja ukazuju na poboljšanje situacije i prognoziraju oporavak Evrope posle kratkoročnog pada već u narednim mesecima, s tim što će vodeću ulogu imati Nemačka", rekao je analitičar Kredi Svisa.
Prema oceni švajcarske banke, ruske kompanije bi mogle da osete izvesno smanjenje porudžbina zbog pada u evrozoni, ali pošto je privreda Nemačke znatno stabilnija od ostalih zemalja evrozone, a poslednji podaci ulivaju optimizam u narednim mesecima, evropska kriza neće znatnije uticati na Rusiju.
Kredi Svis smatra da su dugovi Grčke uglavnom osigurani, u krajnjoj liniji u sledećih godinu-dve, tokom kojih će MMF i zemlje evrozone odobravati kredite za isplatu obveznica.
Najveću bojazan u evrozoni sada izazivaju dužničke obaveza Portugalije, a ostaju neki problemi kad je u pitanju Španija. U isto vreme Italija smanjuje budžetske rashode i sprovodi značajne reforme zakona o radu kako bi podigla efikasnost nacionalne ekonomije, što će najverovatnije anulirati i budžetski deficit već 2013. i postepeno smanjiti dužničko opterećenje.
Govoreći o svetskom tržištu kapitala, Kiting je istakao uspešan početak godine, uprkos kraćim periodima nestabilnosti i napomenuo da očekuje prinose u granicama od najmanje 10 odsto pošto će cena akcija da raste uz oporavak globalne ekonomije.
Dinamiku finansijskog tržišta verovatno će diktirati nastojanja najvećih centralnih banaka da održe stope refinansiranja na rekordno niskom nivou (blizu nule). Sem toga, na tržište će uticati i "upumpavanje" novca u ekonomiju, na primer otkupljivanjem obveznica.
[/h] Izvor: Tanjug
Bern -- Moguće je da će se globalna ekonomija u narednim mesecima ubrzano oporavljati od posledica duboke recesije, prognozirali su eksperti banke "Kredi Svis".
Kina, međutim, zasigurno namerava da koliko-toliko uspori rast svoje ekonomije, kako bi obuzdala inflaciju.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Kada je u pitanju svetska cena nafte, Kiting prognozira moguće dalje umereno poskupljenje "brent" nafte do 130 dolara za barel, ali ne isključuje ni periode pada cena. On ističe da će, u slučaju daljeg naglog rasta, cene nafte ugrožavati oporavak svetske ekonomije i zato će se teško održati iznad 130 dolara za barel.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
U Evropi se može očekivati rast na nivou "apsolutne nule", smatra Kiting, uz objašnjenje da će dinamika biti krajnje suzdržana ali pozitivna, pošto će dobri rezultati Nemačke pokriti slabe rezultate perifernih zemalja regije.
Procena analitičara Kredi Svisa je optimističnija od prognoza mnogobrojnih eksperata koji strahuju da će se duboka recesija u evrozoni u prvom polugodju negativno odraziti na rezultate u celoj 2012. godini.
Kiting je istakao da je u Evropi već pokrenut umeren drugi talas krize, evidentan od četvrtog tromesečja 2011. godine, ali za region u celini to predstavlja sasvim neznatan pad ekonomskog rasta - najveća negativna dinamika zapaža se samo u malim zemljama (udeo Grčke u BDP evrozone je ispod 2,5 odsto), dok je u Nemačkoj pad bio zanemarljiv i kratkotrajan.
"Rezultati većine istraživanja ukazuju na poboljšanje situacije i prognoziraju oporavak Evrope posle kratkoročnog pada već u narednim mesecima, s tim što će vodeću ulogu imati Nemačka", rekao je analitičar Kredi Svisa.
Prema oceni švajcarske banke, ruske kompanije bi mogle da osete izvesno smanjenje porudžbina zbog pada u evrozoni, ali pošto je privreda Nemačke znatno stabilnija od ostalih zemalja evrozone, a poslednji podaci ulivaju optimizam u narednim mesecima, evropska kriza neće znatnije uticati na Rusiju.
Kredi Svis smatra da su dugovi Grčke uglavnom osigurani, u krajnjoj liniji u sledećih godinu-dve, tokom kojih će MMF i zemlje evrozone odobravati kredite za isplatu obveznica.
Najveću bojazan u evrozoni sada izazivaju dužničke obaveza Portugalije, a ostaju neki problemi kad je u pitanju Španija. U isto vreme Italija smanjuje budžetske rashode i sprovodi značajne reforme zakona o radu kako bi podigla efikasnost nacionalne ekonomije, što će najverovatnije anulirati i budžetski deficit već 2013. i postepeno smanjiti dužničko opterećenje.
Dinamiku finansijskog tržišta verovatno će diktirati nastojanja najvećih centralnih banaka da održe stope refinansiranja na rekordno niskom nivou (blizu nule). Sem toga, na tržište će uticati i "upumpavanje" novca u ekonomiju, na primer otkupljivanjem obveznica.