LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Operska kuća koja prkosi krizi
Izvor: Tanjug
"Za razliku od onoga što političari kažu, kultura nije previše skupa", tvrdi Piter De Klov, direktor Nacionalne opere Belgije koja je uprkos ekonomskoj krizi svake večeri puna do poslednjeg mesta.
“U periodu krize, smelost se isplati”, rekao je AFP-u direktor Opere Piter de Klov. “Štednja nije reč koja nas plaši. Ona nas tera da budemo smeli i pustimo mašti na volju”.
Nacionalna opera Belgije (La Monnaie), prošlogodišnja dobitnica titule “Operska kuća godine”, smeštena je u staroj zgradi kraljevskog pozorišta koja se nalazi se u srcu Brisela. Može da primi svega 1.140 posetilaca. Ima malu pozornicu, kao i budžet od 45 miliona evra, od kojih 32 miliona odlazi samo na održavanje mesta.
Ljubitelji opere tu dolaze da bi čuli klasike, poput Verdija ili Mocarta, ali i manje poznata dela poput "Edipa" rumunskog kompozitora Žorža Eneskua ili "Hugenote" Nemča Ðakoma Mejerbira.
De Klov i njegov tim sada žele da opera postane "simbol evropskog jedinstva" u Briselu "najjužnijem od severnoevropskih gradova".
I pored relativno malih sredstava i mesta, u nju dolaze neka od velikih operskih imena. Operu je nekada predvodio Žerar Mortije, a pokojni švajcarski koreograf Moris Bežar vodio je balet.
Zbog malih sredstava, kuća je prinuđena da pazi na svaki cent. “Situacija se proteklih godina promenila. Odrekli smo se luksuza", tvrdi de Klov. Od 2005. godine broj zaposlenjih smanjen je za osamdeset, p asada opera brojih 420 ljudi, dok je hor smanjen sa 50 na 40 glasova.
Umetnički budžet zavisi od prodaje karata koja godišnje iznosi oko 6,5 miliona evra i sponzora koji godišnje daju oko 2,6 miliona evra.
"Pokušali smo da što je više moguće snizimo cenu karata kako bi bili dostupni i školarcima, ali na primer i zatvorima. Prošle godine 48.000 mladih ljudi uživalo je u našim programima", kaže De Klov.
"Za razliku od onoga što političari kažu, kultura nije previše skupa", dodaje De Klov pozivajući da se okonča ovaj tabu koji samo prosperira u vremenima krize.
Osim toga, ova opera s vremena na vreme postavlja snimke svojih komada na svoj sajt, kako bi publici približila svoje stvaralaštvo.
Ovde možete pogledati Dvoržakovu operu “Rusalka” u izvođenju Nacionalne opera Belgije.
Flamanski direktor deo je nove generacije šefova operskih kuća koja promovise koprodukcije sa drugim pozorištima kako bi se podelili troškovi.
Tako je Nacionalna opera Belgije sa operama iz Barselone, Londona, Buenos Ajresa i Osla podelila trošak od pola miliona evra kako bi producirali operu "Le Grand Macabre" mađarskog kompozitora Ðerđa Ligetija.
Rizik na koji se ova briselska opera odlučila izazvao je pohvale međunarodnih kritičara, pa je prošle godine prozvana "Operskom kućom godine", što je retka pohvala tetru van nemačkog govornog područja.
Nemački operski magazin "Opernvelt", koji i dodeljuje nagradu, pohvalio je "formulu uspeha" briselske opere i naveo da je belgijska opera dobro iskombinovala "dobar ukus, francusku osetljivost i nemački intelekt".
Izvor: Tanjug
"Za razliku od onoga što političari kažu, kultura nije previše skupa", tvrdi Piter De Klov, direktor Nacionalne opere Belgije koja je uprkos ekonomskoj krizi svake večeri puna do poslednjeg mesta.
“U periodu krize, smelost se isplati”, rekao je AFP-u direktor Opere Piter de Klov. “Štednja nije reč koja nas plaši. Ona nas tera da budemo smeli i pustimo mašti na volju”.
Nacionalna opera Belgije (La Monnaie), prošlogodišnja dobitnica titule “Operska kuća godine”, smeštena je u staroj zgradi kraljevskog pozorišta koja se nalazi se u srcu Brisela. Može da primi svega 1.140 posetilaca. Ima malu pozornicu, kao i budžet od 45 miliona evra, od kojih 32 miliona odlazi samo na održavanje mesta.
Ljubitelji opere tu dolaze da bi čuli klasike, poput Verdija ili Mocarta, ali i manje poznata dela poput "Edipa" rumunskog kompozitora Žorža Eneskua ili "Hugenote" Nemča Ðakoma Mejerbira.
De Klov i njegov tim sada žele da opera postane "simbol evropskog jedinstva" u Briselu "najjužnijem od severnoevropskih gradova".
I pored relativno malih sredstava i mesta, u nju dolaze neka od velikih operskih imena. Operu je nekada predvodio Žerar Mortije, a pokojni švajcarski koreograf Moris Bežar vodio je balet.
Zbog malih sredstava, kuća je prinuđena da pazi na svaki cent. “Situacija se proteklih godina promenila. Odrekli smo se luksuza", tvrdi de Klov. Od 2005. godine broj zaposlenjih smanjen je za osamdeset, p asada opera brojih 420 ljudi, dok je hor smanjen sa 50 na 40 glasova.
Umetnički budžet zavisi od prodaje karata koja godišnje iznosi oko 6,5 miliona evra i sponzora koji godišnje daju oko 2,6 miliona evra.
"Pokušali smo da što je više moguće snizimo cenu karata kako bi bili dostupni i školarcima, ali na primer i zatvorima. Prošle godine 48.000 mladih ljudi uživalo je u našim programima", kaže De Klov.
"Za razliku od onoga što političari kažu, kultura nije previše skupa", dodaje De Klov pozivajući da se okonča ovaj tabu koji samo prosperira u vremenima krize.
Osim toga, ova opera s vremena na vreme postavlja snimke svojih komada na svoj sajt, kako bi publici približila svoje stvaralaštvo.
Ovde možete pogledati Dvoržakovu operu “Rusalka” u izvođenju Nacionalne opera Belgije.
Flamanski direktor deo je nove generacije šefova operskih kuća koja promovise koprodukcije sa drugim pozorištima kako bi se podelili troškovi.
Tako je Nacionalna opera Belgije sa operama iz Barselone, Londona, Buenos Ajresa i Osla podelila trošak od pola miliona evra kako bi producirali operu "Le Grand Macabre" mađarskog kompozitora Ðerđa Ligetija.
Rizik na koji se ova briselska opera odlučila izazvao je pohvale međunarodnih kritičara, pa je prošle godine prozvana "Operskom kućom godine", što je retka pohvala tetru van nemačkog govornog područja.
Nemački operski magazin "Opernvelt", koji i dodeljuje nagradu, pohvalio je "formulu uspeha" briselske opere i naveo da je belgijska opera dobro iskombinovala "dobar ukus, francusku osetljivost i nemački intelekt".
Poslednja izmena od urednika: