Član
- Učlanjen(a)
- 29.06.2010
- Poruka
- 2.014
Оноре де Балзак (фр. Honoré de Balzac) (Тур, 20. мај 1799 - Париз, 17. август 1850) је француски романописац који се сматра зачетником реализма.
Балзакова породица прелази да живи у Париз 1814. године. Његово похађање Правног факултета у Паризу поклапа се са почетком француске рестаурације. Улазио је у различите пословне подухвате који су му уместо зараде доносили само губитке и дугове. Пропао је у послу са словоливницом и штампаријом. После тог финансијској слома дугови ће га пратити читав живот.
Свом презимену је додао племићко де 1830. године. Од тада се потписује са Оноре де Балзак.
Пољска племкиња, Евелина Ханска, са свог имања у Верховњи, у Украјини, започиње преписку са Балзаком 1832. године. Из преписке са загонетном "Странкињом" која се диви Балзаковим делима, развија се обострана љубав. Са госпођом Ханском састаје се најпре у Швајцарској, затим у Бечу и Петрограду. Након што је постала удовица 1842. године, госпођа Ханска одбија руку Балзака. Са њом ће путовати по Немачкој, Француској, Холандији и Белгији. Венчаће се са госпођом Ханском 1850. године у Бердичеву, у Украјини.
Био је председник Друштва књижевника. Два пута се кандидовао за Француску академију. Први пут (1839.) је повукао кандидатуру у корист Викотора Игоа, а другом приликом (1849.) добија само два гласа.
"Људска комедија" (La Comédie humaine) заједнички је назив за његове романе, међусобно повезане, у којима настоји да пружи слику о свом времену, друштвеним и историјским, филозофским кретањима, да прикаже живот свих друштвених класа и слојева, да осветли тајне човекове психе. Балзак је први употребио механизам враћања истих ликова кроз своје књиге како би изразио јединство друштва које слика. У предговору «Људске комедије» (објављен 1842. године) наглашава да ће то бити историја коју су заборавили толики историчари, историја нарави. Предвидео је да «Људска комедија» садржи 137 дела, али је стигао да напише 91 дело. Том броју се могу додати још три романа које није предвидео првобитним планом. У број од 94 дела не улазе «Голицаве приче» ни Балзакови младалачки романи написани пре 1829. године. У свом Каталогу дела која ће садржати «Људска комедија», Балзак предвиђа следећу поделу:
Први део: Студије нарави, разврстане по темама у шест група:
Призори из приватног живота (Чича Горио),
Призори из провинцијског живота (Евгенија Гранде, Изгубљене илузије),
Призори из париског живота (Сјај и беда куртизана, Рођака Бета, Рођак Понс),
Призори из политичког живота (Посланик из Арсија),
Призори из војничког живота (Шуани),
Призори из сеоског живота (Љиљан у долу).
Други део: Филозофске студије – Шагринска кожа, Трагање за апсолутним.
Трећи део: Аналитичке студије садрже само једно дело које није роман већ оглед «Физиологија брака»
Из жеље за новцем и славом писао је оно шта је сматрао популарним, и чиме би могао да привуче шири круг читалаца. Често је писао и по 16 сати дневно уз помоћ свијеће и кафе не би ли што прије објавио своје дјело. Овакво писање резултовало је тиме да већина његових дјела даје утисак недовршености и неуредности, има грешке у тексту, а поједини дјелови су површни или недовршени.
Иако је одрастао далеко од Париза Балзак је доста везан за овај град. Своја најбоља дјела је написао у Паризу или о Паризу.
Оноре де Балзак и Гистав Флобер имали су велики утицај на касније реалистичаре и натуралисте: Ги де Мопасан, Карл Хајсманс, и у Енглеској Џорџ Елиот.
Jedan je od mojih omiljenih pisaca.
“ EVGENIJA GRANDE “
Roman o ocu tvrdici i nasuprot njemu, osjecajnih zene i cerke.Vjera u ljubav i postenje nasuprot ocevom nevjerovanom tvrdicluku.Opisi slikovito prikazuju atmosferu takvog nacina zivota.
“ GOLICAVE PRIČE “
Simpaticne kratke price erotske sadrzine sa dosta smijesnih detalja iz zivota francuskih velikasa,koji se pod stare dane zene djevojkama.
“ LJILJAN U DOLU “
Romanticna prica o mladicu koji je volio udatu zenu, njena potajna ljubav I razocarenje kada on odlazi sa engleskinjom.Ona umire zbog tog razocarenja.Tanano ispricana prica o dvijema osjetljivim ljudskim dusama sa puno lijepih opisa.
“ SJAJ I BIJEDA KURTIZANA “
Opisuje srednji sloj francuskog drustva,prikazuje pomodarske prijeme,ljepotu,flert i ljubavi. Kurtizana se zaljubljuje u mladica,ljubavlju i strascu prve nevine ljubavi.Taj isti mladic se kao licnost pojavljuje I u drugim romanima.
“ KNEGINJA DE KADINJAN “
Dvije zene srednjeg staleza razmatraju svoj ljubavni zivot pun avantura, ali za njih beznacajnih.One su plahovite, povrsne osobe, koje su svjesne da nisu dozivjele pravu ljubav.Kneginja je u kasnim godinama osjetila taj zanos, ali to je bila nedozivljena ljubav, jer je on poginuo u revoluciji.Ona upoznaje njegovog prijatelja kome je revolucionar sve pricao I kroz njegovu pricu, ona dozivljava ljubav. Istovremeno se I njegov prijatelj zaljubljuje u nju I ona odlazi s njim, ali bez nekih emocija.
“ ROĐAKA BETA “
Roman o propadanju jedne porodice, lijepo slikani razliciti likovi, razliciti tipovi zena I muskaraca, radnja se vrti oko propale porodice, prevare,novca, tragicnih sudbina, mrznji I osveti ljubomorne rodjake Bete.Kraj je strasno patetican, dogadjaji su maksimalno pretjerani.
Citala sam i " Čica Gorija " u srednjoj skoli.
