Onore de Balzac

Član
Učlanjen(a)
29.06.2010
Poruka
2.014
thumbs_HBalzac.jpg

Оноре де Балзак (фр. Honoré de Balzac) (Тур, 20. мај 1799 - Париз, 17. август 1850) је француски романописац који се сматра зачетником реализма.

Балзакова породица прелази да живи у Париз 1814. године. Његово похађање Правног факултета у Паризу поклапа се са почетком француске рестаурације. Улазио је у различите пословне подухвате који су му уместо зараде доносили само губитке и дугове. Пропао је у послу са словоливницом и штампаријом. После тог финансијској слома дугови ће га пратити читав живот.

Свом презимену је додао племићко де 1830. године. Од тада се потписује са Оноре де Балзак.

Пољска племкиња, Евелина Ханска, са свог имања у Верховњи, у Украјини, започиње преписку са Балзаком 1832. године. Из преписке са загонетном "Странкињом" која се диви Балзаковим делима, развија се обострана љубав. Са госпођом Ханском састаје се најпре у Швајцарској, затим у Бечу и Петрограду. Након што је постала удовица 1842. године, госпођа Ханска одбија руку Балзака. Са њом ће путовати по Немачкој, Француској, Холандији и Белгији. Венчаће се са госпођом Ханском 1850. године у Бердичеву, у Украјини.

Био је председник Друштва књижевника. Два пута се кандидовао за Француску академију. Први пут (1839.) је повукао кандидатуру у корист Викотора Игоа, а другом приликом (1849.) добија само два гласа.

"Људска комедија" (La Comédie humaine) заједнички је назив за његове романе, међусобно повезане, у којима настоји да пружи слику о свом времену, друштвеним и историјским, филозофским кретањима, да прикаже живот свих друштвених класа и слојева, да осветли тајне човекове психе. Балзак је први употребио механизам враћања истих ликова кроз своје књиге како би изразио јединство друштва које слика. У предговору «Људске комедије» (објављен 1842. године) наглашава да ће то бити историја коју су заборавили толики историчари, историја нарави. Предвидео је да «Људска комедија» садржи 137 дела, али је стигао да напише 91 дело. Том броју се могу додати још три романа које није предвидео првобитним планом. У број од 94 дела не улазе «Голицаве приче» ни Балзакови младалачки романи написани пре 1829. године. У свом Каталогу дела која ће садржати «Људска комедија», Балзак предвиђа следећу поделу:
Први део: Студије нарави, разврстане по темама у шест група:
Призори из приватног живота (Чича Горио),
Призори из провинцијског живота (Евгенија Гранде, Изгубљене илузије),
Призори из париског живота (Сјај и беда куртизана, Рођака Бета, Рођак Понс),
Призори из политичког живота (Посланик из Арсија),
Призори из војничког живота (Шуани),
Призори из сеоског живота (Љиљан у долу).
Други део: Филозофске студије – Шагринска кожа, Трагање за апсолутним.
Трећи део: Аналитичке студије садрже само једно дело које није роман већ оглед «Физиологија брака»
Из жеље за новцем и славом писао је оно шта је сматрао популарним, и чиме би могао да привуче шири круг читалаца. Често је писао и по 16 сати дневно уз помоћ свијеће и кафе не би ли што прије објавио своје дјело. Овакво писање резултовало је тиме да већина његових дјела даје утисак недовршености и неуредности, има грешке у тексту, а поједини дјелови су површни или недовршени.

Иако је одрастао далеко од Париза Балзак је доста везан за овај град. Своја најбоља дјела је написао у Паризу или о Паризу.

Оноре де Балзак и Гистав Флобер имали су велики утицај на касније реалистичаре и натуралисте: Ги де Мопасан, Карл Хајсманс, и у Енглеској Џорџ Елиот.


Jedan je od mojih omiljenih pisaca.

“ EVGENIJA GRANDE “
Roman o ocu tvrdici i nasuprot njemu, osjecajnih zene i cerke.Vjera u ljubav i postenje nasuprot ocevom nevjerovanom tvrdicluku.Opisi slikovito prikazuju atmosferu takvog nacina zivota.

“ GOLICAVE PRIČE “
Simpaticne kratke price erotske sadrzine sa dosta smijesnih detalja iz zivota francuskih velikasa,koji se pod stare dane zene djevojkama.

“ LJILJAN U DOLU “
Romanticna prica o mladicu koji je volio udatu zenu, njena potajna ljubav I razocarenje kada on odlazi sa engleskinjom.Ona umire zbog tog razocarenja.Tanano ispricana prica o dvijema osjetljivim ljudskim dusama sa puno lijepih opisa.

“ SJAJ I BIJEDA KURTIZANA “
Opisuje srednji sloj francuskog drustva,prikazuje pomodarske prijeme,ljepotu,flert i ljubavi. Kurtizana se zaljubljuje u mladica,ljubavlju i strascu prve nevine ljubavi.Taj isti mladic se kao licnost pojavljuje I u drugim romanima.

“ KNEGINJA DE KADINJAN “
Dvije zene srednjeg staleza razmatraju svoj ljubavni zivot pun avantura, ali za njih beznacajnih.One su plahovite, povrsne osobe, koje su svjesne da nisu dozivjele pravu ljubav.Kneginja je u kasnim godinama osjetila taj zanos, ali to je bila nedozivljena ljubav, jer je on poginuo u revoluciji.Ona upoznaje njegovog prijatelja kome je revolucionar sve pricao I kroz njegovu pricu, ona dozivljava ljubav. Istovremeno se I njegov prijatelj zaljubljuje u nju I ona odlazi s njim, ali bez nekih emocija.

“ ROĐAKA BETA “
Roman o propadanju jedne porodice, lijepo slikani razliciti likovi, razliciti tipovi zena I muskaraca, radnja se vrti oko propale porodice, prevare,novca, tragicnih sudbina, mrznji I osveti ljubomorne rodjake Bete.Kraj je strasno patetican, dogadjaji su maksimalno pretjerani.

Citala sam i " Čica Gorija " u srednjoj skoli.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
Pronađena Balzakova beležnica

Vredne beleške francuskog pisca


Pronađena Balzakova beležnica

Tanjug


Nedavno pronađena beležnica francuskog pisca i autora kapitalnog dela "Ljudska komedija" Onorea de Balzaka biće izložena u Muzeju pisama i rukopisa u Parizu, prenose francuski mediji.


144564_balzak_f.jpg


Onore de Balzak autor je romana "Čiča Gorio"



Beležnica, koja datira iz februara 1833. godine, od izuzetne je vrednosti jer u njoj su sadržane Balzakove beleške nazivane "Misli, teme i fragmenti" koje svedoče o stvaralačkom procesu ovog velikog francuskog pisca.

Piščeva beležnica, u kojoj je sitnim i zbijenim rukopisom ispisano 56 strana raznih zabeležaka, aforizama, crteža i šema, pronadjena je zahvaljujući Žeraru Lertijeu, strasnom kolekcionaru i osnivaču Muzeja pisama i rukopisa, koji je beležnicu kupio na aukciji.


U Muzeju pisama, publika će moći da vidi beleške slavnog pisca koje je on vodio crnim, ljubičastim i sepija mastilom. U njima je u četiri reda zapisan rezime "Čiča Gorija".

Odvažan čovek - buržuaski pansion - 600 franaka rente - opljačkan od svojih ćerki koje imaju po 50.000 rente, umire kao pas, napisao je Balzak u rezimeu.

U Balzakovom notesu pronađene su i beleške o njegovom radu ali i radnim navikama, podsetnici, crteži, imena ljudi.

Kako navode stručnjaci, reč je o notesu od koga se pisac nije odvajao i o kome je jednom prilikom pisao - "Nikad se ne odvajam od moje beležnice u kojoj zapisujem misli o svojim delima i još mnogo toga...."




 
Član
Učlanjen(a)
05.09.2009
Poruka
7.315
Citati

Ko može upravljati jednom ženom, može upravljati i jednim narodom.

Izdržati, to je temelj vrline.

Brak sjedinjuje za čitav život dva bića koja se uopšte ne poznaju.

Starac je čovek koji je dovršio svoj ručak i gleda druge kako jedu.

Žene misle kao kraljevi, da im sve dugujemo.

Život muškarca je slava, život žene - ljubav.

Slava je otrov koji treba uzimati u malim dozama.

Kad nas ljube, žene nam opraštaju sve, čak i naše zločine. A kad nas ne ljube, ne opraštaju nam ništa. Čak ni naše vrline.

Dobar brak bi bio brak između slepe žene i gluvog muškarca.

Ljubav je jedna strast koja ne priznaje ni prošlost ni budućnost.

Žena je muškarcu ono, što on iz nje učini.

Zakoni su paučina kroz koju prolaze velike muve, a u koju se hvataju male.

Slava je sunce mrtvih.

Prva ljubav jedne žene je nešto dragocjeno. Kasnija ljubakanja imaju nečeg iskonskog.

Ništa nije tako u stanju da ražalosti ženu kao povređena sujeta: nikad još nisam vidio loše obučenu ženu da je ljubazna i raspoložena.

Ljubav umrljana sebičnošću ne privlači mnogo; srce se grozi od računa i ma kakvog koristoljublja.

Brak se mora neprestano boriti protiv nemani koja sve proždire – protiv navike.
 
Član
Učlanjen(a)
13.02.2010
Poruka
4.075
- Čiča Gorio (Onore de Balzak) - odlomci


Čovek koji se hvali da nikad ne menja svoje mišljenje obavezuje se da će uvek ići pravim putem. To je glupak koji veruje u nepogrešivost. Ne postoje načela, postoje samo događaji; nema ni zakona, ima samo okolnosti: viši čovek prima događaje i okolnosti da njima upravlja. Kad bi postojali stalni zakoni i utvrđena načela, narodi ih ne bi menjali kao što mi menjamo košulje. Pojedinac ne mora da bude pametniji od celog naroda.



Znate li čime ljudi krče sebi put? Bljeskom genija ili umešnom pokvarenošću. U ljudske mase treba uletati kao topovsko đule, ili se uvući kao kuga. Poštenjem se ništa ne postiže. Ljudi se pokoravaju snažnom geniju, mrze ga, klevetaju ga, jer on uzima za sebe; ali ako istraje, pokoravaju mu se, jednom rečju, obožavaju ga klečeći pred njim, kad nisu mogli da ga okaljaju. Pokvarenost je opšta pojava, talenti su izuzeci. Zato je pokvarenost oružje osrednjih sposobnosti kojih ima u izobilju i na koje svuda nailazimo.
 
Član
Učlanjen(a)
29.05.2010
Poruka
466
Kad osjeti da je voljen,covjek potsaje surov!


-Niko se ne upusta u trazenje skrivenih dobrocinitelja-Mozda i omiljeni Balzakov citat...
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
Drugi o Balzaku

Drugi o Balzaku

Victor Hugo

"Sve njegove knjige čine samo jednu knjigu, knjigu živu, sjajnu, duboku, gde vidimo kako se kreće i komeša uznemirena, usplahirena, onakva kakva jeste, cela naša savremena civilizacija; knjiga čudesna, kojoj je pesnik dao naziv komedije, a koju je mogao nazvati i istorijom, koja obuhvata sve oblike i sve stilove; knjiga koja je posmatranje i koja je maštanje; iz koje se preliva istinitost, prisnost, obazrivost, sitničarstvo, ono što je materijalno, a koja dopušta da se kroz sve naglo i široko pocepane stvarnosti ugleda najmračniji i najtragičniji ideal... Ona se hvata u koštac sa modernim društvom. Svakome otima pošteno, jednima iluziju, drugima nadu, ovima uzvik bola, onima masku. Ona pretresa život, raščlanjava strast; ona rije i ispituje dušu, srce, utrobu, mozak, bezdan koji svako ima u sebi... Takvo je djelo koje nam je on ostavio, djelo uzvišeno i snažno, čvrsto granitno postolje, monument! Delo sa čije visine blista njegovo ime."

(Iz govora nad Balzakovim grobom)
 
Natrag
Top