Šta je novo?

Omiljene knjige čuvenih pisaca

  • Začetnik teme crvendac_011
  • Datum pokretanja
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
36.712
Omiljene knjige čuvenih pisaca

Ukoliko želite da budete dobar pisac, važno je da uvek čitate, čak i nakon što su vaše knjige objavljene. U ovom tekstu vam navodimo nekoliko omiljenih književnih dela čuvenih pisaca. Ko zna, možda će neka od ovih knjiga i vama postati omiljeno književno delo.



Ernest Hemingvej

Papa Hemingvej je jednom rekao da „ne postoji verniji prijatelj od knjige“. U novinskom članku u časopisu Esquire iz 1935. godine, Hemingvej je napravio listu nekoliko takvih „prijatelja“ za koje je rekao da bi „više voleo da neku od tih knjiga može ponovo da pročita prvi put, nego da sebi obezbedi zaradu od milion dolara za godinu dana“. Na tom spisku su se našle sledeće knjige: „Ana Karenjina“, „Budenbrokovi“, „Orkanski visovi“, „Gospođa Bovari“, „Rat i mir“, „Lovčevi zapisi“, „Braća Karamazovi“, „Hail and Farewell“, „Avanture Haklberija Fina“, „Winesburg, Ohio“, „Kraljica Margo“, „Kuća Telijeovih“, „Crveno i crno“, „Parmski kartuzijanski manastir“, „Dablinci“, Jejtsova „Autobiografija“ i još nekoliko dela.

To nije bio prvi čitalački spisak koji je on napravio, jer je samo godinu dana ranije sastavio listu od četrnaest knjiga za mlade ljude koji su želeli da postanu pisci, a koji su pešačili do Floride kako bi ga upoznali. Na tom spisku su se našle neke od gorenavedenih knjiga, ali i dve kratke priče Stivena Krejna.

Rej Bredberi

Omiljene knjige autora naučno-fantastičnih knjiga Reja Bredberija pomalo su neočekivani naslovi. On je o njima pričao tokom jednog intervjua koji je 2003. godine dao za Barnes & Noble kada je već imao osamdeset tri godine. Među te naslove, Bredberi je uvrstio i sabrane eseje Džordža Bernarda Šoa, za koje je rekao da u sebi sadrže svu mudrost koju je čovečanstvo steklo tokom hiljadu, a možda čak i više godina. Bredberi je izdvojio i knjige koje je napisao Loren Ajsli, koga je smatrao jednim od najvećih pesnika i pisca eseja u poslednjih četrdeset godina. Među ovim knjigama našao se i „Mobi Dik“ Hermana Melvila. „Očigledan je uticaj koji je to delo imalo na moj život u proteklih pedesetak godina“, rekao je Bredberi.

Knjige koje su najviše uticale na njegovu književnu karijeru, a za koje pretpostavljamo da su mu i omiljene, jesu naslovi Edgara Rajsa Barouza iz serijala o „Džonu Karteru: Gospodaru Marsa“. „Te knjige su ušle u moj život kada sam imao deset godina, a zbog njih sam izlazio na travnjak ispred kuće, podizao ruke prema nebu i tražio od Marsa da me odvede kući“, izjavio je Bredberi. „Nije mnogo prošlo, a ja sam počeo da pišem. Taj poduhvat se nastavio do današnjih dana, sve zahvaljujući gospodinu Barouzu.“

Džordž R. R. Martin

Verovatno ni za koga nije iznenađenje to što je Džordž R. R. Martin, autor „Igre prestola“, izjavio da je Tolkinov „Gospodar prstenova“, delo koje je prvi put pročitao u osnovnoj školi, knjiga kojoj se i dalje izuzetno divi. Međutim, on je nedavno pronašao inspiraciju u novijoj knjizi, koju je preporučio u blogu na sajtu Live Journal. Njegove reči su: „Nema šanse da ću u skorije vreme prestati da razmišljam o knjizi ’Station Eleven’ (’Stanica Jedanaest’).“ On je za roman Emili St. Džon Mendel, koji nam predstavlja postapokaliptično društvo u kojem se obrela grupa glumaca, rekao da je to „duboko melanholičan roman, ali predivno napisan i i elegičan… knjiga koju ću dugo pamtiti i kojoj ću se rado vraćati.“

Džilijen Flin

Džilijen Flin, autorka trilera „Iščezla“, malo drugačije posmatra pojam „omiljena knjiga“. Za nju su to „utešne knjige“, ona vrsta knjiga koje možete zgrabiti i čitati čak i kada ste mrzovoljni, i ništa što biste inače čitali vas u tom trenutku ne privlači dovoljno. Na tom njenom spisku se nalaze „I ne osta nijedan“ Agate Kristi i „Dželatova pesma“ Normana Majlera.

Vladimir Nabokov

Tokom televizijskog intervjua koji je tokom pedesetih godina prošlog veka autor „Lolite“ dao za jednu francusku televiziju, podelio je sa gledaocima izvestan broj knjiga koje je on smatrao vrhunskom literaturom. Inače, Nabokov je bio poznat po tome što je svoje knjige „pisao“ na papirićima na kojima se ispisuju poruke, a sa kojih je vremenom prepisivao, dodavao i menjao redosled napisanom tekstu sve dok taj tekst ne bi postao roman, saznao je The Paris Review. Ali da se vratimo Nabokovljevim omiljenim knjigama. Među njima su „Uliks“ Džejsma Džojsa, „Metamorfoza“ Franca Kafke, „Petrograd“ Andreja Belog, a mesto se našlo i za „prvi deo Prustove bajke ’U traganju za izgubljenim vremenom’“.

Mark Tven

Tven je 1887. godine odgovorio na pismo koje mu je uputio velečasni otac Čarls D. Krejn, pastor iz Mejna, a koga je zanimalo koje bi knjige Mark Tven preporučio za mlade dečake i devojčice. Takođe, pitao je i koje su to knjige koje su piscu omiljene. (Krejnovo pismo je, nažalost, izgubljeno.) Tven je u svom odgovoru naveo da se među njegovim favoritima, između ostalih, nalaze „Francuska revolucija“ Tomasa Karlajla, „Kralj Artur“ ser Tomasa Malorija i „Hiljadu i jedna noć“. Na spisku je bio i njegov roman „B.B“, za koji je izjavio da je to „knjiga koju je napisao pre nekoliko godina, ne za izdavanje, već za svoju dušu i privatno čitanje“.

Frensis Skot Ficdžerald

Tokom 1936. godine, četiri godine pre svoje smrti, Ficdžerald je živeo u Grouv Park Inu u Severnoj Karolini. S obzirom na to da je malo pre toga ispalio hitac iz pištolja za koji je osoblje mislilo da je bio pokušaj samoubistva, vlasinici hotela su insistirali da ga nadgleda medicinska sestra. Dok ga je Doroti Ričardson negovala, on joj je napravio spisak od dvadeset dva naslova za koje je smatrao da mora da ih pročita. Mesto među njima su našli „Sestra Keri“ Teodora Drajzera, „Život Isusov“ Ernesta Renana, „Kuća lutaka“ Henrika Ibzena i „Winesburg, Ohio“ Šervuda Andersona.

Semjuel Beket

Iako je 1969. godine osvojio Nobelovu nagradu za književnost, Beket, autor drame „Čekajući Godoa“, oduvek je bio osoba koja je volela da živi svoj život daleko od očiju javnosti, pa čak i nakon svih osvojenih književnih priznanja. Čitav tom Beketovih pisama koja je napisao i dobio između 1941. i 1956. godine objavljen je 2011., a mi smo mogli da bacimo pogled na njegove čitalačke navike i da u njima čitamo o njegovim prijateljstvima. Beket je u svojim korespondencijama pisao o mnogim naslovima: smatrao je da je „Put oko sveta za osamdeset dana“ Žila Verna „razigrano delo“, pisao je i o tome da je čitanje knjige „Efi Brist“ Teodora Fontanea po četvrti put prouzrokovalo „iste one suze na istim mestima na kojima su ga i tokom prvih čitanja zatekle“, a da mu se „Lovac u žitu“ Džeroma Dejvida Selidnžera „svideo više nego bilo koja druga knjiga tokom dužeg vremenskog perioda“.

Henri Miler

Autor „Rakove obratnice“ napisao je celu jednu knjigu u kojoj se, kako je objasnio u predgovoru, pozabavio „knjigama koje su za njega bile jedinstveno životno iskustvo“. Knjiga „The Books in My Life“ sadrži i deo pod nazivom „Sto knjiga koje su na mene ostavile najveći utisak“. Klasici poput „Orkanskih visova“, „Avanture Haklberija Fina“, Igoovi „Jadnici“ i „Vlati trave“… sve su značajno uticale na Milera.

Džon Stajnbek

Jedna od omiljenih knjiga autora „Plodova gneva“ i romana „Istočno od raja“ tokom kasnijih godina njegovog života bila je „Winesburg, Ohio“ Šervuda Andersona. Međutim, njegova prva omiljena knjiga bila je „Le Morte d'Arthur“, serijal knjiga o Arturu koje je napisao ser Tomas Malori, a koje je Stajnbek dobio na poklon za svoj deveti rođendan. Taj serijal je imao veliki uticaj na Stajnbekovo pisanje, a na kraju je došlo do toga da je on počeo da piše „The Acts of King Arthur and His Noble Knights“, knjigu za koju se nadao da će biti njegovo „životno delo i roman koji će mu pružiti najveće literarno zadovoljstvo“. Stajnbek je završio tek sedam poglavlja navedene knjige pre nego što je umro 1968. godine, a knjiga je posthumno objavljena osam godina kasnije.

Džordž Sonders

Sonders, jedan od najpoznatijih pisaca kratkih priča našeg vremena, pričao je 2014. godine o svojim omiljenim knjigama za magazin O Opre Vinfri. Šta se to nalazi na spisku favorita pisca bestselera poput „Desetog decembra“ i „Linkolna u Bardu“? Knjiga „In The Garden Of The North American Martyrs“ Tobijasa Vulfa (knjiga koja je inače „ubedila“ Sondersa da studira zajedno sa Vulfom na Univerzitetu u Sirakuzi, na kom Sonders i dan-danas radi), zatim memoari iz Vijetnama Majkla Hera „Dispatches“, zbirka kratkih priča Stjuarta Dibeka „The Coast of Chicago“, „Najplavlje oko“ Toni Morison, ali i nekoliko klasika ruske književnosti – „Crvena konjica“ Isaka Babelja, „The Portable Chekhov“ i Gogoljeve „Mrtve duše“.

Autor: Sonja Vejzer
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Nataša Đuričić

 
Osrecena

Osrecena

Učlanjen(a)
28.02.2018
Poruka
51
Diana Gabaldon
Proslavljena autorka serijala Outlander rekla da je svoju sagu počela da piše kao vežbu iz kreativnog pisanja jer je, kako i sama mnogo voli da čita, imala potrebu da i sama svoje misli stavi na papir. Naslove koje je navela kao svoje omiljene, a koji su je sigurno inspirisali da se i sama oproba u pisanju fikcije, jesu The Long Way Home (Louise Penny), The Magus of Hay (Phil Rickman) i Haunting Bombay (Shilpa Agarwal).

J. K. Rowling

Kao svoju omiljenu knjigu svih vremena, autorka serijala o Hariju Poteru uvek ističe klasik britanske književnosti, roman Emma od Jane Austen. Ipak, pored nje napominje i svoju omiljenu knjigu iz detinjstva The Story of the Treasure Seekers, a autorku Edit Nezbit kao pisca za decu sa kojim se najradije poistovećuje.
 
Osrecena

Osrecena

Učlanjen(a)
28.02.2018
Poruka
51
Neil Gaiman

U jednom intervjuu za Njujork Tajms, poznati pisac fantastike, Neil Gaiman, odgovorio je na pitanje kojih 10 knjiga bi poneo sa sobom na pusto ostrvo. Ovo su neki od naslova koji bi se u toj situaciji našli u Neil Gaimanovom koferu: Johnatan Strange i Mr. Norel (Susanna Clarke), Bleak house (Charles Dickens), Lord of the light (Roger Zelazny), Horns (Joe Hill).
Tekst: Sandra Bakić Topalović (Stsh's Book Corner)
 
Poslednja izmena od urednika:
Top