Olja Ivanjicki

[sendi]

Olja Ivanjicki
​

Olja Ivanjicki je rođena u Pančevu 1931. godine u ruskoj bolnici.Njeni roditelji, otac Vasilij Vasiljenko Ivanjicki i majka Veronika Mihajlovna Pjotrovska su u Srbiju došli kao prognanici iz Rusije nakon Oktobarske revolucije. Olja je u Kragujevcu živela sve do dolaska u Beograd, gde je studirala vajarstvo na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu. Mada je upisala vajarstvo, od samog početka se uglavnom bavila slikarstvom.Godine 1957. završila je Akademiju likovnih umetnosti u klasi profesora Sretena Stojanovića. Po završetku postdiplomskih studija, 1962. godine dobila je posebno priznanje i stipendiju Fordove fondacije za nastavak studija u SAD. Sa grupom slikara – Leonidom Šejkom, Milićem od Mačve, Milovanom Vidakom, Svetozarem Samurovićem, Kostom Bradićem, Sinišom Vukovićem i drugima, 1959. godine, kao jedina žena slikar osnovala je grupu “Mediala”, koju su predstavljali mladi slikari, pisci, filozofi, arhitekte, kompozitori. Imala je 87 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Šezdesetih godina prošloga veka prva je počela sa pop artom u Beogradu, a pripremala je i izvedbe koje se pamte. Njene slike nalaze se u mnogim muzejima i galerijama širom sveta. Između ostalog, izlagala je u muzeju “Metropoliten” u Njujorku, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Muzeju moderne umetnosti u Skoplju i na fakultetu “Dobs Feri” u Njujorku.Izabrana je za najboljeg slikara dvadesetog veka u Jugoslaviji na osnovu glasanja sprovedenog među jugoslovenskom publikom. Dobitnik je i “Sedmojulske” i “Vukove” nagrade za životno delo, najvećih priznanja u zemlji.​

Ruska slika

Vrhovno biće

Hadrijan

Melanholija

Milenijum

Novi početak

Trkač

Velaskezove Meline na tamnoj strani meseca

Venera svih vremena

Nešto oštro kao žilet

​

Izvor: Vikipedija​

 

[crvendac_011]

Delo Olje Ivanjicki stoji u mraku

I posle tri godine od smrti poznate slikarke sudbina zaostavštine neizvesna. Napori Fonda da promoviše slikarkin rad i dalje bez podrške nadležnih



PROŠLE su tri godine od smrti velike slikarke Olje Ivanjicki, ali ništa nije urađeno u vezi s pitanjem zaostavštine o kojoj se još raspravlja na sudu. Ništa nije urađeno ni kad je reč o pitanju ateljea za koji je obećano da će se renovirati i otvoriti za javnost, kao ni u vezi s osnivanjem stalne postavke njenih dela.

- U protekle tri godine Fond je organizovao više od dvadeset izložbi dela Olje Ivanjicki u zemlji i inostranstvu i mnoge druge akcije kojima je podsećao javnost i nadležne da pitanje zaostavštine još nije rešeno - ističe Suzana Spasić, direktorka Fonda. - Ali, do konkretnog rešenja se nije došlo. Čak i naša žalba stoji u Višem sudu duže od godinu dana.

Zbog pojave vlage u jednom delu ateljea na Kosančićevom vencu, najveći deo zaostavštine pre pola godine prebačen je u depo Istorijskog muzeja. Tom prilikom pokrenuta je i ideja da se atelje naše slikarke otvori za javnost. Grad Beograd se načelno saglasio s tom idejom, Saobraćajni institut CIP je poslao stručnjake koji su dali mišljenje o sanaciji ateljea. Na tome se stalo.

- Još za slikarkinog života, CIP je uradio projekat muzeja na Kosančićevom vencu 27, nedaleko od samog ateljea u kome je živela - kaže naša sagovornica. - Ministarstvo kulture je 2007. ustupilo Fondu napuštenu baraku na toj adresi za izgradnju muzeja. Kada je urađeno idejno rešenje, Zavod za spomenike Beograda obavestio je Fond da nešto sa vlasništvom nad tom lokacijom nije u redu. Ispostavilo se da je u međuvremenu Republika pred Ustavnim sudom izgubila ovu lokaciju u korist Grada Beograda koji je sada vlasnik. Posle Oljine smrti, Fond je pregovarao sa Gradom kako bi se rešilo pitanje ove lokacije, ali ništa ne može da se uradi dok traje ostavinski postupak.
Direktorka Fonda ističe da njihovi napori da se promoviše delo Olje Ivanjicki, kao i da se predstave njeni neobični arhitektonski, vajarski i drugi projekti i dalje ostaju bez konkretnog odjeka nadležnih.

- Ne znamo više šta da radimo. Nismo protiv da država bude naslednik. Nije najvažnije pitanje ko je vlasnik, već šta će uraditi sa tom imovinom. Ako je poenta da se nešto stavi u depo i da tu nedostupno stoji godinama, onda je jasno da niko i ne želi da se problem reši. Onda se i priča da su Grad, Republika i Fond tri strane koje se slažu u tome da je važno da se što pre osnuje stalna postavka, dovodi u sumnju. Jer, neobično je da posle toliko vremena ne možemo da nađemo zajedničko rešenje.
Kao srećnu okolnost, Spasićeva izdvaja to što o imovini privremeno brine Istorijski muzej Srbije. Po njenim rečima, zaposleni preduzimaju sve neophodne korake kako ništa ne bi propalo.

- Muzej i Fond odlično sarađuju. Kada organizujemo izložbe, Muzej ustupa slike, ali svi tada moramo da se zaštitimo od rizika i mere obezbeđenja i osiguranja predstavljaju ogroman trošak. Zbog toga često izlažemo samo slike koje nam ustupaju kolekcionari.
Podsetimo, iza Olje Ivanjicki ostalo je nekoliko stotina njenih slika i crteža, pa čitava kolekcija slika drugih umetnika, kolekcija nakita, umetničkih predmeta, antikviteta...

BEZ ODJEKA

- FOND je ovog maja, povodom rođendana Olje Ivanjicki u Skupštini grada Beograda organizovao poetsko veče, a tom prilikom je predstavio javnosti i nacrt spomenika despotu Stefanu Lazareviću koji je svojevremeno osmislila za Trg Slavija u Beogradu - kaže naša sagovornica.

- I ta priča o spomeniku, iako je veoma dobro primljena u javnosti, zasada ostaje bez odjeka.Umetnica u svom prostoru na Kosančićevom vencu

Izvor: Večernje novosti




​

 

[crvendac_011]

Slike Olje Ivanjicki još u depou

Šta će biti sa zaostavštinom velike slikarke nepoznanica i šest godina posle njene smrti. Fond koji je osnovala umetnica poziva se na usmeni testament, država to osporava

PUNIH šest godina posle smrti Olje Ivanjicki nema rešenja o njenoj zaostavštini! Ništa nije urađeno ni kada je reč o pitanju ateljea na Kosančićevom vencu, za koji je obećano da će se renovirati i otvoriti za javnost, kao ni u vezi sa osnivanjem stalne postavke njenih dela.​

Tačno dve godine bilo je juče otkako je prekinuta ostavinska rasprava i kako je počela parnica u kojoj Fond Olge Olje Ivanjicki, koji je slikarka osnovala, tuži Republiku Srbiju, pokušavajući da utvrdi valjanost njenog usmenog testamenta bilo je juče. Za dve godine zakazana su samo četiri ročišta, od kojih dva u vreme štrajka advokata, zbog čega su i odložena. Slično je bilo i prekjuče, kada je ročište ponovo odloženo.​

- Dve godine od početka spora i šest godina od otvaranja ostavine, stvari se nisu makle ni za mikromilimetar, pa se i dalje ne zna čije su slike, crteži, skulpture, nakit, bunde, dragocenosti i stilski nameštaj, koji su ostali iza slikarke - kaže Suzana Spasić, direktorka Fonda. - Dogodilo se ono čega se Olja najviše pribojavala i zbog čega je upravo osnovala Fond, njene slike su u depou, daleko od publike. Olja je verovala da je osnivanje Fonda njen testament. Želela je da na taj način narodu ostavi ono što je sticala celog života.

Od samog početka ostavinske rasprave i Grad i Republika navodno su bili zainteresovani da pomognu uređenju stalne postavke Oljinih dela. Podsetimo, Ivanjicki je umrla bez testamenta i bez zakonskih naslednika. Fond koji je ona osnovala poziva se na usmeni testament, dok država to osporava i smatra da je jedini naslednik, jer Ivanjicki nije imala zakonskih naslednika.

- Po ko zna koji put pokušavam da spasem Oljinu zaostavštinu - kaže Suzana Spasić. - Fond je spreman da odustane od spora, ako bi Ministarstvo kulture, odnosno Republika Srbija, potvrdili pred sudom i dokumentovali da su obezbedili prostor za stalnu postavku dela Olje Ivanjicki i rad Fonda. Nije najvažnije pitanje ko je vlasnik, već šta će uraditi sa tom imovinom. Ako je poenta da se nešto stavi u depo i da tu nedostupno stoji godinama, onda je jasno da niko i ne želi da se problem reši. Onda se i priča da su Grad, Republika i Fond tri strane koje se slažu u tome da je važno da se što pre osnuje stalna postavka dovodi u sumnju. Jer, neobično je da posle toliko vremena ne možemo da nađemo zajedničko rešenje.

Zaposleni u Istorijskom muzeju Srbije takođe su zainteresovani za to da se spor što pre okonča.

- Ako bi država postala naslednik, pobrinuli bismo se da na najbolji način predstavimo Oljinu zaostavštinu - kaže dr Dušica Bojić, ditektor Istorijskog muzeja Srbije. - Olja je bila dugogodišnja saradnica Istorijskog muzeja. Imali smo pet izložbi njenih dela, a petnaestak njenih slika je u vlasništvu Muzeja. Neka njena dela smo naručili - "Boj na Deligradu", "Bombardovanje Beograda"..., a neka nam je poklonila. Najvrednije stvari iz njenog ateljea smestili smo u naš najbolji depo.​

Naša sagovornica kaže da je kompletna Oljina zaostavština popisana i fotografisana prilikom preuzimanja. Napravljena je knjiga od 500 strana. Slike i crteži, njih 729, preneti su u depo, a na popisnim listama nalazi se i 27 skulptura i instalacija, 73 komada stilskog nameštaja, 14 lampi, 32 komada srebrnih i posrebrenih poslužavnika, 211 čaša, posuda i drugih predmeta, vredna kolekcija od 65 staklenih pritiskača za papir, 1.148 knjiga, 28 svećnjaka, 32 bunde i osam krznenih šalova, dvogled, starinske pegle, escajg i tehnički uređaji, kao i novac koji je nađen u samoj kući (43.000 evra, 13.724 dolara, 200 funti i 500 rubalja). Sav novac koji je nađen u ateljeu položen je, opet po nalogu suda, na račun jedne službenice Istorijskog muzeja za tu namenu.

- Novac je, tako je sud tražio, deponovan na ime fizičkog lica - objašnjava Dušica Bojić. - Štednu knjižicu, kao i još neke Oljine vredne stvari, čuvamo u našem sefu. Niko nema pristup tim dokumentima. Kod nas su dok se spor ne završi.

Do ove godine Muzej je dobijao namenska sredstva iz republičkog budžeta za čuvanje Oljine zaostavštine. Taj novac je bio dovoljan samo za tekuće održavanje.

ATELjE SE VRAĆA GRADU?​

POSLEDNjA ideja o kojoj se ozbiljno govorilo bila je da se umesto muzeja, o kome je slikarka maštala, napravi otvoreni atelje u prostoru u kome je na Kosančićevom vencu živela. I ta ideja je, po svemu sudeći, pala u vodu!​

Atelje Olje Ivanjicki najverovatnije će biti vraćen Gradu (Poslovnom prostoru), jer Istorijski muzej Srbije nema sredstava da plati neophodne popravke. Vlaga je pojela zidove, a uskoro će zbog opasnosti od požara i struja biti isključena!

ZA ŽIVOTA SANjALA O MUZEJU​

OLjA Ivanjicki je za života sanjala o tome da u Beogradu sagradi svoj muzej, poput Dalijevog u Figuerasu. Za izgradnju muzeja u kojem bi bila sačuvana njena dela, ali i dela slikara, njenih prijatelja i savremenika, ostavila je 150.000 evra...

(Večernje novosti)​

 

[crvendac_011]

Zaostavština Olje Ivanjicki - otvaranje izložbe

"Pripadati umetnosti, pripadati jednoj savršenoj želji. Ono što je van mene nije umetnost. Ono što je oko mene – to je priroda. " - Olja Ivanjicki
U nedelju, 26. marta, sa početkom u 13 časova, u Istorijskom muzeju Srbije na Trgu Nikole Pašića biće svečano otvorena izložba „Zaostavština Olje Ivanjicki”.
Autor izložbe je muzejski savetnik Tijana Jovanović Češka, dizajn postavke je osmislila kustos Izabela Martinov Tomović, dok je saradnik u realizaciji postavke Suzana Spasić, direktor Fonda „Olga Olja Ivanjicki”.
Izložba se realizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, uz podršku kompanija Division visual solutions, DDOR Novi Sad i Modne kuće Mona.

Izložba „Zaostavština Olje Ivanjicki” kroz premijerno prikazivanje zaostavštine čuvene umetnice nastoji da podseti javnost na pitanje trajnog rešenja za smeštaj i prezentaciju njene zaostavštine, koja je nakon Oljine smrti 2009. godine dodeljena na privremeno čuvanje Istorijskom muzeju Srbije. Postavka predstavlja do sada najobimniji presek Oljinog raznovrsnog umetničkog stvaralaštva na polju slikarstva, vajarstva, modnog dizajna, arhitekture i poezije.
Na izložbi će publici biti predstavljena brojna dela: gotovo 200 umetničkih slika, skulptura i crteža iz svih perioda njenog stvaralaštva, kao i lični predmeti (fotografije, fonoteka, nameštaj, kolekcija čaša i svećnjaka itd) koji su činili deo njene svakodnevice i bili neiscrpan izvor inspiracije za umetnički rad. Tako će u posebnom delu galerije biti rekonstruisani delovi njenog ateljea sa autentičnim nameštajem i ličnim predmetima.

(Facebook)

 

[crvendac_011]

Mira Adanja Polak - Ekskluzivno:

Šta je sve stalo u 38 kvadrata ateljea Olje Ivanjicki

Čitava imovina Olje Ivanjicki posle njene smrti 24. juna 2009. čuvana je jedno vreme u samom ateljeu gde je umetnica i živela na Kosančićevom vencu 19 u Beogradu a posle u depoima Istorijskog muzeja Srbije čekajući razrešenje oko konačnog smeštaja njene zaostavštine.

Ta ogromna kolekcija ličnih predmeta i preko 700 umetničkih dela bilo je smešteno u 38 kvadrata. To su bile slike, skulpture, oko 1100 knjiga, 32 bunde, 88 komada nakita, novac, antikviteti, nameštaj, srebro, predmeti koji su atelje Olje Ivanjicki činili jedinstvenim mestom u Beogradu.

Istorijski muzej Srbije, u saradnji sa Fondom Olje Ivanjicki prikazaće sve ono što već osam godina čuva, a posetioci u rekonstruisanom ateljeu osetiće ambijent u kome je živela ova umetnica.

Na velikoj izložbi koja će biti otvorena 26. marta 2017. publika će moći da izložbu poseti do novembra 2017. Ova izložba na poseban način dočarava život i ličnost Olje Ivanjicki. Na preko 1400 kvadrata muzejskog prostora na Trgu Nikole Pašića biće predstavljeno oko 200 slika i crteža Olje Ivanjicki, ali u neobičnoj postavci, svojevrsnom lavirintu, publika će moći da oseti ambijent Oljinog ateljea koji je prenesen u rekonstruisane sobe, sa ličnim predmetima, odećom, detaljima koji su činili deo njene svakodnevice. I pored ogromnog prostora, stao je samo deo kolekcije koja se čuva u depou muzeja.

U emisiji ćete videti kako je izgledao njen atelje dok je živela u njemu i kako je atelje sa svim predmetima čekao razrešenje ovog spora.

U muzeju i u fondu očekuju da će ova ogromna izložba inspirisati nadležne da se pitanje stalne postavke što pre reši.

(RTS.rs)

 

[crvendac_011]

 

[crvendac_011]

Otvorena izložba "Zaostavština Olje Ivanjicki": Ceo Oljin život na jednom mestu

Danas je u Istorijskom muzeju Srbije otvorena izložba na kojoj je predstavljen niz stvaralačkih dela i ličnih predmeta Olje Ivanjicki. Ujedno, ovo je podsetnik na to kako ni posle osam godina pitanje njenog legata nije rešeno.

Izložba će trajati do 1. novembra

Izložbu koja je delo Tijane Jovanović Češke i direktorke Fonda "Olga Olja Ivanjicki" Suzane Spasić danas je otvorila predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković. Postavka će posetiocima biti dostupna do 1. novembra, a sadrži najreprezentativnije delove zaostavštine koji su se nakon Oljine smrti našli u njenom ateljeu pa zainteresovani mogu da uživaju u umetničkim slikama, crtežima, skulpturama i pesmama, ali i da vide njene kolekcije čaša, lampi, knjiga, bundi, cipela, morskih školjki, parfema... Jednom rečju, Beograd nikad nije imao prilike da vidi toliko Olje na jednom mestu.

- Od slikarskog stvaralaštva, tu su dela iz njenog ranog perioda kada se ugledala na stare majstore, potom njeni poznati prikazi anđela, kojima je poklanjala dosta pažnje jer su za nju bili vid superprirode koja nam daje kreativnu snagu i moć izražavanja. Osim toga, izložen je i njen pop-art, portreti ličnosti koje su obeležile 20. vek, prikazi apokalipse kao posledice destruktvine prirode čoveka, ali i slike predviđanja putovanja u kosmos i osvajanja novih planeta - objašnjava autorka izložbe i muzejski savetnik, Tijana Jovanović Češka.

Ona dodaje da je u tom domenu kreativnog izraza, Olja otišla mnogo dalje od naše tadašnje sredine, potpuno zaobišavši socrealizam i trudeći se da po povratku iz SAD kroz igru sa različitim pristupima i formama ovde stvori nešto avangardno.

- Kao stipendista je rano otišla u Ameriku i primila deo ulične umetnosti koju je tamošnja sredina već uveliko zagovarala, a onda se vratila i ovde ponudila nešto novo, stvarajući po nekom svom senzibilitetu. Nikada se nije držala klasičnog pristupa, u njenim slikama ima i poentilizma i prskanja, iščitavanja svakodnevice i fantazmagorije i približavanja hiperrealizmu - ističe autorka.

Izložba dalje prezentuje njene modne i kostimografske kreacije, fotografije i verodostojno rekonstruisan atelje i spavaću sobu. Pored toga, tu su prikazani njeni brojni projekti - od mosta na Dunavu i automobila, preko modela njujorških kula bliznakinja i građevina na Marsu do muzeja koji je osmislila za čuvanje i izlaganje svojih umetnina i nazvala ga "Građevina sinteze". Iako raznovrsan, celokupan opus i te kako je povezan, te jedno delo proizilazi iz drugog, a lajtmotiv koji ih spaja je verovanja umetnice u natprirodno i mistično.

Očarana kosmosom i ubeđenjem da postoji nešto više od sudbine, Olja je sa dosta intuicije i široke slovenske duše išla kroz život smatrajući da stvaralac mora da nadvlada svoje delo, bude jači od njega da bi ga na pravi način prezentovao svetu, jer je umetnost često nedovoljno vidljiva javnosti i ne može sama da se istakne i pokaže.

- Ovo je izložba posvećena njoj, takvoj kakva je bila, bez ograničavanja na samo njene slike ili tome slično. A bila je jako senzibilna, jedna kreativna duša koja je čitav život posvetila umetnosti, sagradila svoju “Građevinu sinteze” na svoj način i, evo, ta građevina je sada ovde pred nama. Bila je upečatljiva i bilo joj je bitno da bude zapažena da bi mogla da propagira svoju umetnost, bila je sama svoj menadžer. Svako će je doživeti na drugi način, a ja sam možda pristrasna zato što sam je poznavala - poručuje Jovanovićeva.

Budućnost zaostavštine

- Još se vodi borba oko ostavine između države i Fonda “Olga - Olja Ivanjicki”. Olja je ostavila novac za izgradnju svog muzeja, a ostavinom bi taj novac trebalo da pripadne državi. Onda bismo mi uz saglasnost Republike Srbije od tih sredstava kupili u Beogradu jednu kuću koja bi bila legat Olji, a patronat nad njim bio trebalo da ima naš muzej - poručuje direktorka IMS Dušica Bojić.

Nekima umetnost, nekima kič

- Njena prva želja bila je vajarstvo, ali kako tu nije mogla da se probije, jer nije bila na toj političkoj liniji, odlučila se za slike i od njih živela. Uradila je blizu 20.000 crteža i slika, a naravno da je jedan deo bio vrlo komercijalan. Zbog te velike produkcije ona je često bila omalovažavana od istoričara umetnosti, mnogi su je doživljavali kao oličenje kiča i prenaglašenosti. Međutim, ona je stvarala slike koje su ostale trajna vrednost, ali su nekako uvek bile u poleđini onih koje je prodavala naveliko - navodi Jovanović Češka.

(Blic Online)

 

[crvendac_011]

Moje slike sa izložbe i topla preporuka svima koji su u prilici da odu i malo "zavire" u atelje/stan/galeriju ove sjajne umetnice i neverovatne žene. Totalno sam oduševljena.

 

[crvendac_011]

"Olja" pred dramom Sunca

Posle tri decenije štampan rukopis Dragoša Kalajića o velikoj slikarki. promocija večeras u Istorijskom muzeju Srbije, među njenim delima

PRIJATELjSTVO Olja Ivanjicki i Dragoš Kalajić

SLIKARKA Olja Ivanjicki je jedna od najspektakularnijih protagonista nove metafizičke tradicije beogradske umetnosti. Igrom slučaja ili silom nužnosti, njena stvaralačka radionica nalazi se upravo na najisturenijoj koti Beograda, na poslednjem bregu koji se okomito uzdiže nad slivom Save u Dunav, nad praznim ležištem Panonskog mora, pred dramom Sunca i tragedijama istorije.

Pre tri decenije ovako je pisac i slikar Dragoš Kalajić pisao o svojoj prijateljici, slikarki i pesnikinji Olgi Olji Ivanjicki. Njegov rukopis, kucan na pisaćoj mašini, na srpskom i engleskom, namenski pisan da se objavi u Americi i tadašnjoj Jugoslaviji, iz kofera Oljinih sećanja izvukao je izdavač "Vukotić medija".

Ova bogato ilustrovana knjiga pod nazivom "Olja" večeras će biti predstavljena u ambijentu izložbe "Zaostavština Olje Ivanjicki" među delima i ličnim stvarima umetnice. U Istorijskom muzeju Srbije, od 19 časova, o njoj će govoriti Dušica Bojić, direktorka muzeja, Suzana Spasić, direktorka Fonde Olge Olje Ivanjicki, Tamara Ognjević, istoričarka umetnosti, Mirko Mrkić Ostroški, Oljin dugogodišnji prijatelj i predsednik UO Fonda, i Manojlo Manjo Vukotić, direktor "Vukotić medije".

Na polici Oljinog ateljea ovaj rukopis sačekao je prvo večni odlazak Dragoša Kalajića, a zatim i Olje Ivanjicki, a sada otrgnut od zaborava, prevashodno predstavlja sećanje na dvoje izuzetnih umetnika i pojava u kulturi našeg podneblja i doba. Istovremeno on je i sagledavanje jednog velikog umetničkog opusa očima drugog umetnika - slikara i pisca, filozofa i televizijskog radnika Dragoša Kalajića.

KĆI LEONARDA

ZA Olju, mit o Leonardu - ocu imao je veoma konkretnu i praktičnu funkciju podražavanja i usmeravanja sopstvenog pozitivnog preobražavanja, radi zasluživanja uloge Leonardove kćeri - piše Kalajić. - Zato Olja sa slike "Leonardova seansa" pruža u otvorenoj šaci, Leonardu, jedan dragulj, simobol savršenstva, znak raspoznavanja oca i kćeri.

(Novosti)