Privredna komora Srbije
Tanjug | 18. 07. 2011. - 16:00h
U Srbiji je, prema procenama, oko milion ljudi zaposleno u sivoj ekonomiji i oni stvaraju više od 30 odsto bruto društvenog proizvoda, dok u razvijenim zemljama siva ekonomija obuhvata od pet do 10 odsto BDP, rečeno je Tanjugu u Privrednoj komori Srbije.
Siva ekonomija se najviše registruje u sektorima trgovine, ugostiteljstva i turizma, sa učešćem od oko 30 procenata, u sektoru usluga sa oko 15 odsto i u građevinskoj industriji sa oko 10 odsto, ističu analitičari u PKS.
U Udruženju PKS za trgovinu napominju da siva ekonomija najviše pogađa firme koji posluju u okviru zakona a izložene su nelojalnoj konkurenciji, državu koja ostaje bez poreskog priliva i potrošače koji nemaju potvrdu o kvalitetu robe ili usluge koju dobijaju na nelegalnom tržištu.
Nelegalni trgovci najčešće koriste prodaju putem oglasa, kao i na kućnom pragu (takozvana akviziterska prodaja), ali su i na pijacama, u neprijavljenim STR i SZR, na improvizovanim tezgama na ulici i u ilegalnim distributivnim centrima.
Oko milion ljudi zaposleno u Srbiji u zoni sive ekonomije
Tanjug | 18. 07. 2011. - 16:00h
U Srbiji je, prema procenama, oko milion ljudi zaposleno u sivoj ekonomiji i oni stvaraju više od 30 odsto bruto društvenog proizvoda, dok u razvijenim zemljama siva ekonomija obuhvata od pet do 10 odsto BDP, rečeno je Tanjugu u Privrednoj komori Srbije.
Siva ekonomija se najviše registruje u sektorima trgovine, ugostiteljstva i turizma, sa učešćem od oko 30 procenata, u sektoru usluga sa oko 15 odsto i u građevinskoj industriji sa oko 10 odsto, ističu analitičari u PKS.
U Udruženju PKS za trgovinu napominju da siva ekonomija najviše pogađa firme koji posluju u okviru zakona a izložene su nelojalnoj konkurenciji, državu koja ostaje bez poreskog priliva i potrošače koji nemaju potvrdu o kvalitetu robe ili usluge koju dobijaju na nelegalnom tržištu.
Nelegalni trgovci najčešće koriste prodaju putem oglasa, kao i na kućnom pragu (takozvana akviziterska prodaja), ali su i na pijacama, u neprijavljenim STR i SZR, na improvizovanim tezgama na ulici i u ilegalnim distributivnim centrima.