Ohrid

[zjovan29]

Ohrid

Malo mi to liči na priče koje su se nekada uz večernju vatru ispredale, ali ipak krećem od odatle.

Na Ohridu sam prvi put bio na ekskurziji VIII razreda osnovne škole, tu nedavno 1958!
(Moram ovako da se izrazim jer kad čujem da se danas govori 'davne 1988....' imam utisak kao da sam pogrešio vremensku dimenziju u kojoj sam.)
Posle tog prvog susreta sa Ohridom (a putovanje od Novog Sada, posebno uskom prugom od Skoplja, je tada bilo nešto na šta bi se danas retko ko usudio ili pristao) bio sam tamo još dva puta, pa onda od 1966. do danas samo sam pričao da treba opet otići na Ohrid.

A kako poslovica kaže 'ono što kasni, to ne izostaje'. Za najavu mog povratka na Ohrid i gomilu slika koje sam napravio (a to nije nimalo teško jer Ohrid bukvalno izaziva da bude slikan) i koje ću i vama prikazati, za početak jedan paketić slika povadjenih, bez pažljivog probiranja, koje pokazuju ponešto iz tih nekoliko dana i raznih doba dana; sa nekih od mesta koje smo obilazili.

A u narednim postovima biće i pomalo od mojih zapažanja, komentara, podataka onome što se može videti u Ohridu i okolini.

Duga je bila tako velika da nije stala u jedanu sliku.


Na kraju, kao dokaz da sam to ja bio na Ohridu - cigareta u ruci je znak prepoznavanja! (Slikano na izvorištu Sv. Naum.)

izvor:vojvodinacafe.rs
​

KORZO I ČARŠIJA

Delovi Ohrida u kojima se turisti najčešće zadržavaju (kad nisu na kupanju ili na razgledanju istorijskih znamenitisti) su pored jezera oko centra grada. To je skoro u celini pešačka zona.

Čaršija počinje kod pijace i pruža se prema jezeru, tj. pristaništu. Ako se može ograničiti dokle se taj deo smatra za čaršiju (bar kako sam ja shvatio) to je do fontane.

​

Pošto smo bili u predsezoni (a i vreme je bilo dovoljno loše krajem juna u krajevima odakle je većina turista) nije još bilo prave letnje atmosfere. No, imalo je to i svojih prednosti: moglo se bez gužve razgledati. A ja sam jednog jutra poranio da slikam onako kako se to redje čini - uz rano jutarnje svetlo.

Ovo je slikano u povratku sa jutarnjeg 'foto-safarija'.


U blizini fontane je ovo drvo staro 1.100 godina! A ima ih još nekoliko u gradu ili okolini, istina, mladjih za polovinu milenijuma.


Korzo, ali u predvečerje.














Bela zgrada je 'Riblji restoran' u neposrednoj blizini pristaništa.


Na trgu kod pristaništa do koga stiže Korzo i od koga počinje Stari grad se održavaju kulturno-turističke manifestacije.

​

U centralnom predelu pored jezera ima više spomenika ličnosti značajnih za istoriju Makedonije i nacionalni identitet. Na levoj slici je predstavljen sv. Kliment Ohridski, a na desnoj su Ćirilo i Metodije.

Ovo je deo kojim se kod jezera završava Korzo.​

Na Korzo smo odlazili svako veče, i to u poslastičarnicu sa istim imenom, na izvrsne baklave. I na put smo ih poneli.

Odatle se kreće u Stari grad. ​

Čaršijom se naziva deo i ulica koja je u prošlosti bila glavni zanatski i trgovački centar Ohrida. I sada se tu nađe i po koja radnja koja potseća na prošla vremena. A u čaršiji (i na Korzu, ali manje) vlasnici ili radnici, kada nema mušterija, sede ispred radnji na stolicama ili stoličicama (kao nekada, čuvaju svoj ćepenak), piju kafu ili čaj.

​

Tu smo 'pronašli' dva restorana sa gotovim, tradicionalnim jelima - čorbama, gulašom, škembićima, gravče na tavče-tima, musakom i sl. A cene ja vrlo umerena: teleća ili pileća čorba (gusta, sa puno mesa) i ostala jela koštaju oko 150 din. Objektvno jedna porcija je dovoljna za glavni obrok.

U tom delu su i dve veće čajdžinice, uvek prilično popunjene ohriđanima, starijim ali žena u njima nema. U njima se uz čaj u čašicama od jedan decilitar sedi, igraju domine, gledaju utakmice na TV, vode muški razgovori.

​

Čekajući ručak, video sam momka kako na biciklu, na visećoj tacni raznosi čaj i kafu po čaršiji. Spremio sam aparat i 'ulovio' ga kad je krenuo sa novom turom.

izvor:vojvodinacafe.rs

 

[zjovan29]

PISTANIŠTE - OBALA U GRADU I STARI GRAD

Predsezona je, pa uz obalu nema onoliko plovila koliko ih je u sezoni. Ta plovila videli smo gusto poredjana u toku od Biljaninih izvora do jezera - marini ili zimovniku.

Obala po svemu (izuzev po izostanku mirisa mora) potseća na rive primorskih letovališta.

​

''Komitet Centra za svetsku baštinu Uneska 1979. godine odlučuje da Ohridsko jezero uvrsti na listu svetske baštine pod kriterijumom VII, koji se odnosi na prirodu i prirodna bogatstva, da bi 1980. godine odlučio da se kriterijumi prošire na kulturne i istorijske, sa oznakama I (objekat koji predstavlja remek-delo kreativnog ljudskog genija), III (objekat koji predstavlja jedinstveno, ili u najmanju ruku izuzetno svedočanstvo postojanja kulturne tradicije ili civilizacije koja je nestala ili još uvek traje) i IV (objekat koji predstavlja izuzetan primer načina gradnje, arhitektonske ili tehnološke celine ili predeo koji ilustruje značajne faze istorije). (Sa sajta 'Poslovna žena')

U narednim slikma u glavnoj ulozi je to: ''izuzetan primer načina gradnje, arhitektonske ... celine'' - Stari grad.

Rešetka na desnoj slici je od drveta.











​

Koliko mogu da prosudim, stvarno starih kuća je malo. No, ono što zavredjuje pohvalu je što su i obnovljene ili novoizgrađene kuće u potpunosti uklopljlene u duh i ambijent negdašnjeg Ohrida.

izvor:vojvodinacafe.rs
​

CUBA LIBRE (?)

Pronašli smo, u doba kada se popodnevni šetači vraćaju a večernji još ne stižu, ovo lepo mesto. Stigli smo šetajući od Biljaninih izvora pored rečice - marine, pa preko mostića. Vreme nije bilo još za pravo sunčanje i kupanje; atmosfera je bila prava pretsezonska: mirna i prilično tiha.

Uredjena obala sa zelenom i još ne izgaženom travom, kupalište, ležaljke i suncobrani ... čekali su najezdu gostiju. Možda oni, u žurbi da uhvate što više od leta, i neće uspeti da vide u kakav lep ambijent stižu.

​

Kafe, koji može da primi podosta gostiju, možda se zove Cuba Libre. Na naziv nisam obraćao pažnju, a u gradu sam čuo da se tako zove. Tamo je, blizu šanka, bila i figura tamnoputog pušača tompusa, pa sam prihvatio 'zdravo za gotovo' ovo ime.

​

Grad nije ni predaleko da se noću svetla ne bi videla, ali ipak dovoljno daleko da bi se osećali da ste na nekom drugom mestu.

​

Pratio sam silazak sunca i svaki čas ustajo da slikam momenat koji mi se činio lepši od prethodnog. Od mnogo snimaka odabrao sam sve ove jer nisam uspeo da se opredelim da još neke odbacim.

A ako idete automobilom, kod table da se završava Ohrid (kad krenete u pravcu Sv. Nauma) skrenete prema jezeru.

izvor:vojvodinacafe.rs

 

[zjovan29]

Manastir Sveti Naum

​

​

U ranijim postovima je o ovom manastiru, koji je podigao sveti Naum Ohridski, jedan od učenika - saradnika Ćirila i Merodija na prelasku iz IX u X vek i koji je tu i sahranujen, već bilo reči.

I ovaj ohridski manastir je spoj istorije i lepote ambijenta, pa i da se ode do Ohrida samo zbog njega vredelo bi.

Pauni u manastiru takodje privlače pažnju.​

Ono što ovde nije po mom ukusu je hotel izgradjen na mestu konaka.

Drugi deo onoga što Sv. Naum čini posebno privlačnim je izvorište. Kako je već rečeno u ranijim postovima, višlje - Prespansko jezero - preliva se u Ohridsko. Izvori Sv. Nauma, njih 45, daju Ohridu između 6,5 i 10 kubnih metara kristalno bistre vode u sekundi.

Naišao sam i na ovoj temi a i na internetu da ih nazivaju izvorom Crnog Drima. No, Crni Drim počinje svoje postojanje u Strugi. Ohridskom jezeru vodu daje, sem ovog izvora Svetog Nauma i veći broj drugih izvora i vodotokova, a odvodi je samo Crni Drim.

Tabla pored izvorišta.



Na malom ostrvu, usred potpuno prozirne vode u kojoj se jasno vide ribe, vodeno bilje i oblutci, je restoran sa pogledom na manastir (bolje reči na hotel naslonjen na njega).





Ako uhvatite sebe da gledate u vodu kao omadjijni - znajte da se to ne dešava smo vama.





Ispod ovom mostića izvorske vode prelivaju se u Ohridsko jezero.




Ispod manastirske kapije je nedavno, pored samog jezerca u kome se skuplja izvorska voda, izgradjena kapela.



U blizini je parking od koga put do izvorišta i manastira (sve skupa ne više od 300 metara) prolazi kroz špalir tezgi sa suvenirima, osveženjem i okrepljenjem.



Desno od manastira je takodje plaža.



Ako se ide obalom, ovako izgleda prvi pogled na manastir Sv. Nauma. Slikano je 26. juna, a planinski vrhovi u Albaniji su još sa snegom.​

Vožnja brodom do Sv. Nauma je nesporno užitak. No, automobilom možete otkriti još mnoge lepote na tih tridesetak kilometara.

izvor:vojvodinacafe.rs

PLAOŠNIK
sa obnovljenom crkvom
sv. Klimenta i Pantelejmona

​

Kompleks Plaošnik, koji se nalazi ispod Samuilove tvrđave prema jezeru, na zapadnom obodu Ohrida stotinak metara od crkve Sv. Jovana Bogoslova - Kaneo, je tek odnedavno poznata istorijska znamenitost koja, po svemu sudeći prevazi sve odranije poznate znamenitosti Ohrida, a možda i Makedonije.

Arheološka istraživanja ovbavljana su povremeno tokom XX veka na tom lokalitetu, a od 1999. se vrše sistematski i kontinuirano. Godine 2002. je završena replika crkve iz IX veka a pri osvećenju je dobila ime po sv. Klimentu (koji je crkvu podigao) i sv. Pantelejmonu (kome je ranije bila posvećena).

U nešto starijim opisima znamenitosti Ohrida Plaošnika još nema.

Crkva sv. Klimenta i sv. Pantelejmona.​

Plaošnik je staroslovensko ime ovog mesta, a označava plato, zaravan na steni. Ovaj naziv vraćen je u redovnu upotrebu 1999. godine - stoji u brošuri koji su izdali Zavod za zaštitu spomenika kulturei Narodni muzej u Ohridu.

​

Na kompleksu smo videli veći broj ljudi koji su radili na arheološkim poslovima.

Na slici je fotograf - arheolog koji sa merdevina slika neku fazu radova.

​

Na Vikipediji nalazim da je 2008. otkrivena grobnica pokojnika visokog društvenog ranga iz gvozdenog doba, iz VII - VIII v. pre naše ere. Da li i ova dva skeleta pripadaju tom nalazu - ne znam.

​

Ovde negde nas je presreo neobičan lik asketskog izgleda. Bio je u sakou, pantalone mu nisu bile dovoljno dugačka, a sandale sa kajišićima, kakve se vidjaju na monasima u manastirima, nosio je na bose noge. Predstavio se kao Slavko Filozof i ponudio se da nam nešto o Plaošniku ispriča. Reče da govori nekoliko jezika a i klasični grčki i latinski. Proveo nas je, bolje reći pratio, u razgledanju ranohrišćanske bazilike i objašnjavao prizore predstavljene na mozaiku, simbole i njihovo značenje u hrišćanstvu.

Pošto sam imao utisak da nas ne bi 'ispustio iz ruku', zahvalio sam se Slavku Filozofu i pitao da li to što nam je bio vodič nešto košta. Rekao je nešto ovakao 'Ništa ne košta, ali ako date koliko želite...' Dok smo razgledali nešto drugo, videli smo da se priključio nekim novim posetiocima.



Pod nastrešnicom su ostaci hramova iz tri perioda.

U knjižici koju sam pomenuo je tlocrt onoga što čuva nastrešnica.






Krstionica u kojoj su se krštavali odrasli ljudi potapanjem u vodu.


Simbola vode (ona teče i iz usta lika) ima više u mozaiku koji opkoljava krstionicu, a i na drugim delovima mozaika.






Slavko Filozof nam je rekao da je u ovoj bazilici najraniji nalaz prikazivanja simbola svastilke u hrišćanstvu. Taj simbol je čest i u ornamentima kojima su slike oivičene.


Ovaj deo mozaika stvara gledaocu iluziju kretanja vode.

​

​

Stavio sam podosta slika mozaka ne bih li vas ubedio da mu vredi posvetiti pažnju kad se na Plaošniku zadesite.

​

Prema onome što se vidi, da se zaključiti da će biti rekonstrisane i još neke građevine.

Unutrašnjost novobnovljene crkve sv. Kliment - Pantelejmon.


Kivot sa moštima sv. Klimenta.​

Na gonjoj slici se vide (na levoj strani) stakleni delovi poda tako da se vidi pod prvobitne crkve, preko ogledala se može videti i ulaz u hodnik ispod crkve. Ispod kivota sa moštima se, kroz staklo vidi mesto ispod poda prvobitne crkve gde je sv. Kliment bio sahranjen 916. godine.

Inače, crkva sv. Klimenta, Bogorodice Perivlepta i sv. Sofije su značajne i za Srbe jer je u njima bilo sedište Ohridske arhiepiskopije pod koju su Srbi potpadali pre autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve i u jednom periodu pod Turcima.

izvor:vojvodinacafe.rs

 

[Blueish]

Ohrid je zaista predivan grad. Ne samo zbog jezera... Macedonia...TIMELESS!

 

[savanko]

Lepo je u Ohridu, samo ne treba ici u period od 15 jula do 15 avgusta, prevelika guzva

 

[savanko]

tekst o Ohridu koji je izasao na Yahoo

 

[b.sinisa91]

Jedan od najskupih gradova u makedoniju a ne vredi za te pare