- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.981
PORODIČNI LEKAR
Od promaje boli glava
Osim prehlade ovo popularno letnje rashlađivanje može da izazove i obolevanje nerva trigeminusa, izuzetno bolno zapaljenje jedne polovine lica. Kad medikamenti ne ublaže bol, primenjuje se i hirurško lečenje
Leti su u mnogim stanovima ili automobilima otvoreni svi prozori da bi strujanje vazduha osvežilo i olakšalo disanje. Prijatno jeste, posebno na tropskim vrućinama, ali stručnjaci upozoravaju na određene opasnosti izlaganja direktnom strujanju vazduha čiji su izvori postavljeni jedan naspram drugog. Nepovoljan uticaj promaje na zdravlje vrlo brzo osete i oni koji oznojeni rade ispred otvorenog prozora, kao i oni koji sa mokrom kosom izađu na promaju.
Najčešće je samo neki deo tela ili glave izložen fokusiranom rashlađivanju i posledičnom smanjivanju cirkulacije krvi. Na ovaj način na promaji može da se „zaradi” zapaljenje sinusa, uva, glavobolja, upala mišićnih pripoja na vratu i njegova ukočenost, ali i izuzetno neprijatne bolesti koje zahtevaju dugotrajno lečenje, kao što su neuralgije trokrakog živca lica – potvrđuje pukovnik dr Zoran Damnjanović, hirurg u Klinici za maksiofacijalnu hirurgiju Vojnomedicinske akademije.
Nerv na udaru
Po rečima našeg sagovornika trigeminalne neuralgije imaju veliki broj uzroka (oko 90 odsto ovih neuralgija je primarno, dok je samo 10 odsto posledica drugih bolesti, tumora, degenerativnih oboljenja centralnog nervnog sistema, infekcije zuba i sinusa) ali one koje su izazvane promajom i preteranim rashlađivanjem su i najčešće. Posebno je osetljiv trokraki živac koji najviše oboleva posle boravka na promaji ili direktnim izlaganjem klima-uređajima. Zapaljenje sa otokom može da zahvati jednu ili sve tri grane ovog živca, odnosno njegove periferne senzitivne nerve koji daju osetljivost koži lica, njegovim potkožnim tkivima, sinusima i zubima.
– Najčešće oboleva njegova druga grana, gornjovilični živac koji inerviše predeo obraza, spoljne strane nosa, gornju usnu, gornje zube donji kapak i kožu. Kod primarne neuralgije svi laboratorijski, radiološki i neurološki nalazi su normalni. A kada se jednom javi ne zna se koliko će trajati. Moguće je da nastupe periodi potpunog oporavka, da bi se neočekivano bolest vratila – ističe stručnjak. –
Od trigeminalne neuralgije obično boluje populacija starija od 40 godina, naročito osobe sa slabijom cirkulacijom krvi. Bolest srećom nije mnogo česta, ali ni retka budući da na 100.000 stanovnika oboli statistički gledano 2,7 muškaraca i pet žena. Ako se javi kod mlađih osoba, uzrok neuralgije verovatno nije prehlada, već povreda, tumor ili neki druga bolest.
– Bol koji nastaje usled zapaljenja trigeminalnog nerva ubraja se u najjače bolove koji pacijente dovode do očaja ne samo zbog jačine, već i zbog trajanja. Počinje iznenada, kao jednostran bol, na nekom delu lica „iz čista mira“, čak i u najboljem raspoloženju, na svadbi, fudbalskoj utakmici, a može da traje u kontinuitetu od nekoliko sekundi, do tri sata, čak i nedelju dana. Pacijenti taj bol opisuju kao „probadajući ubod iglom, nožem, svrdlom”. Osim bola, osoba sa ovom neuralgijom nema nikakve druge tegobe, a kad bol prestane kao da je rukom odnesen, bez traga od njegovog delovanja. Ponekad prateći simptom neuralgije trigeminusa može da bude i suzenje oka na oboleloj strani lica.
Novi lekovi
Gde je mesto bola?U početku je spontan, a kasnije je izazvan dodirom određenih tačaka koje se nalaze na koži lica ili sluzokoži usta. Svaki njihov dodir, žvakanje, kašljanje, govor, mazanje, brijanje lica dovodi do pojave neuralgične boli.To može da bude sinus, zub, obrva, nozdrva.
Naš sagovornik naglašava da je bol toliko jak, do granice izdržljivosti, ali je trpeljivost na bol različita. Neki su kadri da ga trpe godinama, dok se drugi odmah jave lekaru i traže pomoć. Kad se bol pojavi, traje bez prestanka, a kada prestane „kao rukom odnesen”, ne pojavi se i po dve nedelje. Osobe u napadu bola ne mogu da govore, rade, ne funkcionišu, a ne mogu ni da ga ublaže. Pokušavaju sebi da pomognu na različite načine ušmrkavajući čak usitnjenu suvu travu, pa se takvim samolečenjem narodnim lekovima bolest iskomplikuje infekcijom i napravi još veći problem, posebno kada se na sluzokožu nasele gljivice ili nastane još neka vrsta zapaljenja.
Ova neuralgija se najčešće dijagnostikuje preko anamneze i kliničkim pregledom tako što se pritiskom ispituje osetljivost određenih tačaka na licu. Te tačke se nalaze na zamišljenoj vertikali koja prolazi kroz zenice, iznad i ispod oka, na obrvama ili donjim kapcima. Kliničkim pregledom se otkriva i smanjena osetljivost obolele strane lica. Ukoliko trigeminalnu neuralgiju prate simptomi kao što su vrtoglavica, ispadanje zuba, sukrvičav sadržaj iz nosa, primenjuju se dodatne dijagnostičke procedure, magnetna rezonanca, CT skener, elektromioneurografija, ispitivanje refleksa (Blink-1 i 2), rendgenski snimak sinusa i snimak svih zuba (ortopan), obavlja se i pregled krvnih sudova glave, očnog dna i drugi.
Koji se lekovi koriste? Ublažavanje bola je uvek božansko delo, ističe dr Damnjanović, citirajući Eskulapa, ali kad je reč o neuralgijama, to je posebno dobro delo, budući da neuralgična bol ne prolazi uzimanjem paracetamola, brufena, aspirina i drugih lekova protiv bolova. Efikasni su samo oni lekovi koji deluju na centar za bol u mozgu i uzimaju se dok se živac spontano ne oporavi. Kada se leči primarna neuralgija, terapija počinje lekovima mazepin, karbapin, karbamazepin i tegretol. To su medikamenti istog hemijskog sastava, ali različitih proizvođača. Kada oni ne pomognu, stručnjaci Vojno-medicinske akademije u terapiju uvode i drugi lek.
– Iz razgovora sa anesteziolozima saznali smo da se jaki postoperativni bolovi ponekad ublažavaju antidepresivima. Zatim smo konsultovali naše psihijatre da bismo saznali koji su najblaži i najbezbedniji i dopunili znanje iz literature. Objedinili smo informacije i došli smo do zaključka da bi to mogao da bude maprotilin, lek iz grupe tricikličnih antidepresiva. Delovanje ovih lekova zasniva se na blokiranju proizvodnje noradrenalina i serotonina, transmitera koji prenose bol. Uzimanjem maprotilina u dužem vremenskom periodu, postepeno se smanjuju neurotransmiteri, bol takođe i za dve do tri nedelje dolazi do njegovog potpunog prestanka. Kombinacijom oba leka kod velikog broja pacijenata neuralgija je uspešno izlečena.
Presecanje perifernih vlakana
Karpabin i maprotilin uzimaju se tri meseca bez obzira na uzrok neuralgije, čak i kada bol prestane. Ako bol istrajava uprkos lečenju, terapija se produžava na šest meseci. Posle tog perioda u slučaju da se bol i dalje održava preduzima se hirurško lečenje.
– Najjednostavnija hirurška metoda je presecanje perifernih vlakana. Preduzimaju se i blokade, dekompresija – oslobađanje od pritiska trokrakog živca. Međutim, ni hirurško lečenje nije uvek rešenje, budući da su nervna vlakna trokrakog živaca jedina u organizmu koja se obnavljaju i mogu posle presecanja ponovo da izrastu i izazovu bol. U pojedinim slučajevima, hirurško lečenje podrazumeva i uklanjanje dobroćudnih i zloćudnih tumora moždanog stabla ili cisti, odnosno svega što vrši pritisak na trokraki nerv.
Doktor Damnjanović naglašava da neuralgije treba razlikovati od pareze facijalisa, motornog nerva koji inerviše mišiće lica. Kada oboli senzitivni nerv trigeminusa – znak je bol, a kada oboli motorni nerv pacijent ne oseća bol, već mišići lica gube funkciju. Posledica gubitka funkcije je krivljenje lica, usana, nepokretnost očnog kapka. Od ove pareze najviše boluju osobe izložene jakim strujanjima vazduha, motoristi, vozači koji otvore prozore u vozilu radi rashlađivanja, moleri, oni koji sa vlažnom kosom budu na promaji ili izađu na vetar i dobiju zapaljenje nervusa facijalisa.
-----------------------------------------------------
Ne vaditi zube!
Kada se sevajući bol završi u predelu zuba, obično gornjih ili bočnih, pacijent dolazi stomatologu, žali se na bol čija putanja ide od čela i sinusa, a završava se u zubu. Kada se uradi snimak svih zuba i kada se isključi oboljenje zuba, desni i potpornog aparata zuba, tada se pacijent upućuje maksilofacijalnom hirurgu. Bol dovodi pacijente do očaja zbog trajanja i jačine, koji je toliko jak da pacijenti insistiraju na vađenju zuba u kojem osećaju bol. Međutim, kada se zub izvadi bol se seli na sledeći zub. Zbog tog prebacivanja bola sa zuba na zub, događa se da pacijenti izvade sve zube saznajemo od dr Anke Selenić, stomatologa iz ordinacije „Bošković”. Naša sagovornica savetuje pacijente sa stomatološkom neuralgijom da ne vade zdrave zube, jer bol koji se ne leči odgovarajućim medikamentima ne iščezava iz vilice čak ni kada su izvađeni svi zubi. Naprotiv, on se i dalje pojavljuje i onemogućava nošenje proteze.
Inače, objašnjava dr Selenić, neuralgiju u stomatologiji mogu izazvati zaostali zubi u vilici koji nisu izrasli, ukršteni zubi, neadekvatni protetski radovi, povećan pritisak tokom žvakanja na pojedinim zubima ili ukršteni koreni zuba. Uzrok se otkriva pregledom i ortopan snimkom i ako su zubi zdravi primenjuje se lečenje koje važi za druge neuralgije.
Vera Bošković
Objavljeno: 17.07.2011.
Izvor: Politika magazin
Od promaje boli glava
Osim prehlade ovo popularno letnje rashlađivanje može da izazove i obolevanje nerva trigeminusa, izuzetno bolno zapaljenje jedne polovine lica. Kad medikamenti ne ublaže bol, primenjuje se i hirurško lečenje
Leti su u mnogim stanovima ili automobilima otvoreni svi prozori da bi strujanje vazduha osvežilo i olakšalo disanje. Prijatno jeste, posebno na tropskim vrućinama, ali stručnjaci upozoravaju na određene opasnosti izlaganja direktnom strujanju vazduha čiji su izvori postavljeni jedan naspram drugog. Nepovoljan uticaj promaje na zdravlje vrlo brzo osete i oni koji oznojeni rade ispred otvorenog prozora, kao i oni koji sa mokrom kosom izađu na promaju.
Najčešće je samo neki deo tela ili glave izložen fokusiranom rashlađivanju i posledičnom smanjivanju cirkulacije krvi. Na ovaj način na promaji može da se „zaradi” zapaljenje sinusa, uva, glavobolja, upala mišićnih pripoja na vratu i njegova ukočenost, ali i izuzetno neprijatne bolesti koje zahtevaju dugotrajno lečenje, kao što su neuralgije trokrakog živca lica – potvrđuje pukovnik dr Zoran Damnjanović, hirurg u Klinici za maksiofacijalnu hirurgiju Vojnomedicinske akademije.
Nerv na udaru
Po rečima našeg sagovornika trigeminalne neuralgije imaju veliki broj uzroka (oko 90 odsto ovih neuralgija je primarno, dok je samo 10 odsto posledica drugih bolesti, tumora, degenerativnih oboljenja centralnog nervnog sistema, infekcije zuba i sinusa) ali one koje su izazvane promajom i preteranim rashlađivanjem su i najčešće. Posebno je osetljiv trokraki živac koji najviše oboleva posle boravka na promaji ili direktnim izlaganjem klima-uređajima. Zapaljenje sa otokom može da zahvati jednu ili sve tri grane ovog živca, odnosno njegove periferne senzitivne nerve koji daju osetljivost koži lica, njegovim potkožnim tkivima, sinusima i zubima.
– Najčešće oboleva njegova druga grana, gornjovilični živac koji inerviše predeo obraza, spoljne strane nosa, gornju usnu, gornje zube donji kapak i kožu. Kod primarne neuralgije svi laboratorijski, radiološki i neurološki nalazi su normalni. A kada se jednom javi ne zna se koliko će trajati. Moguće je da nastupe periodi potpunog oporavka, da bi se neočekivano bolest vratila – ističe stručnjak. –
Od trigeminalne neuralgije obično boluje populacija starija od 40 godina, naročito osobe sa slabijom cirkulacijom krvi. Bolest srećom nije mnogo česta, ali ni retka budući da na 100.000 stanovnika oboli statistički gledano 2,7 muškaraca i pet žena. Ako se javi kod mlađih osoba, uzrok neuralgije verovatno nije prehlada, već povreda, tumor ili neki druga bolest.
– Bol koji nastaje usled zapaljenja trigeminalnog nerva ubraja se u najjače bolove koji pacijente dovode do očaja ne samo zbog jačine, već i zbog trajanja. Počinje iznenada, kao jednostran bol, na nekom delu lica „iz čista mira“, čak i u najboljem raspoloženju, na svadbi, fudbalskoj utakmici, a može da traje u kontinuitetu od nekoliko sekundi, do tri sata, čak i nedelju dana. Pacijenti taj bol opisuju kao „probadajući ubod iglom, nožem, svrdlom”. Osim bola, osoba sa ovom neuralgijom nema nikakve druge tegobe, a kad bol prestane kao da je rukom odnesen, bez traga od njegovog delovanja. Ponekad prateći simptom neuralgije trigeminusa može da bude i suzenje oka na oboleloj strani lica.
Novi lekovi
Gde je mesto bola?U početku je spontan, a kasnije je izazvan dodirom određenih tačaka koje se nalaze na koži lica ili sluzokoži usta. Svaki njihov dodir, žvakanje, kašljanje, govor, mazanje, brijanje lica dovodi do pojave neuralgične boli.To može da bude sinus, zub, obrva, nozdrva.
Naš sagovornik naglašava da je bol toliko jak, do granice izdržljivosti, ali je trpeljivost na bol različita. Neki su kadri da ga trpe godinama, dok se drugi odmah jave lekaru i traže pomoć. Kad se bol pojavi, traje bez prestanka, a kada prestane „kao rukom odnesen”, ne pojavi se i po dve nedelje. Osobe u napadu bola ne mogu da govore, rade, ne funkcionišu, a ne mogu ni da ga ublaže. Pokušavaju sebi da pomognu na različite načine ušmrkavajući čak usitnjenu suvu travu, pa se takvim samolečenjem narodnim lekovima bolest iskomplikuje infekcijom i napravi još veći problem, posebno kada se na sluzokožu nasele gljivice ili nastane još neka vrsta zapaljenja.
Ova neuralgija se najčešće dijagnostikuje preko anamneze i kliničkim pregledom tako što se pritiskom ispituje osetljivost određenih tačaka na licu. Te tačke se nalaze na zamišljenoj vertikali koja prolazi kroz zenice, iznad i ispod oka, na obrvama ili donjim kapcima. Kliničkim pregledom se otkriva i smanjena osetljivost obolele strane lica. Ukoliko trigeminalnu neuralgiju prate simptomi kao što su vrtoglavica, ispadanje zuba, sukrvičav sadržaj iz nosa, primenjuju se dodatne dijagnostičke procedure, magnetna rezonanca, CT skener, elektromioneurografija, ispitivanje refleksa (Blink-1 i 2), rendgenski snimak sinusa i snimak svih zuba (ortopan), obavlja se i pregled krvnih sudova glave, očnog dna i drugi.
Koji se lekovi koriste? Ublažavanje bola je uvek božansko delo, ističe dr Damnjanović, citirajući Eskulapa, ali kad je reč o neuralgijama, to je posebno dobro delo, budući da neuralgična bol ne prolazi uzimanjem paracetamola, brufena, aspirina i drugih lekova protiv bolova. Efikasni su samo oni lekovi koji deluju na centar za bol u mozgu i uzimaju se dok se živac spontano ne oporavi. Kada se leči primarna neuralgija, terapija počinje lekovima mazepin, karbapin, karbamazepin i tegretol. To su medikamenti istog hemijskog sastava, ali različitih proizvođača. Kada oni ne pomognu, stručnjaci Vojno-medicinske akademije u terapiju uvode i drugi lek.
– Iz razgovora sa anesteziolozima saznali smo da se jaki postoperativni bolovi ponekad ublažavaju antidepresivima. Zatim smo konsultovali naše psihijatre da bismo saznali koji su najblaži i najbezbedniji i dopunili znanje iz literature. Objedinili smo informacije i došli smo do zaključka da bi to mogao da bude maprotilin, lek iz grupe tricikličnih antidepresiva. Delovanje ovih lekova zasniva se na blokiranju proizvodnje noradrenalina i serotonina, transmitera koji prenose bol. Uzimanjem maprotilina u dužem vremenskom periodu, postepeno se smanjuju neurotransmiteri, bol takođe i za dve do tri nedelje dolazi do njegovog potpunog prestanka. Kombinacijom oba leka kod velikog broja pacijenata neuralgija je uspešno izlečena.
Presecanje perifernih vlakana
Karpabin i maprotilin uzimaju se tri meseca bez obzira na uzrok neuralgije, čak i kada bol prestane. Ako bol istrajava uprkos lečenju, terapija se produžava na šest meseci. Posle tog perioda u slučaju da se bol i dalje održava preduzima se hirurško lečenje.
– Najjednostavnija hirurška metoda je presecanje perifernih vlakana. Preduzimaju se i blokade, dekompresija – oslobađanje od pritiska trokrakog živca. Međutim, ni hirurško lečenje nije uvek rešenje, budući da su nervna vlakna trokrakog živaca jedina u organizmu koja se obnavljaju i mogu posle presecanja ponovo da izrastu i izazovu bol. U pojedinim slučajevima, hirurško lečenje podrazumeva i uklanjanje dobroćudnih i zloćudnih tumora moždanog stabla ili cisti, odnosno svega što vrši pritisak na trokraki nerv.
Doktor Damnjanović naglašava da neuralgije treba razlikovati od pareze facijalisa, motornog nerva koji inerviše mišiće lica. Kada oboli senzitivni nerv trigeminusa – znak je bol, a kada oboli motorni nerv pacijent ne oseća bol, već mišići lica gube funkciju. Posledica gubitka funkcije je krivljenje lica, usana, nepokretnost očnog kapka. Od ove pareze najviše boluju osobe izložene jakim strujanjima vazduha, motoristi, vozači koji otvore prozore u vozilu radi rashlađivanja, moleri, oni koji sa vlažnom kosom budu na promaji ili izađu na vetar i dobiju zapaljenje nervusa facijalisa.
-----------------------------------------------------
Ne vaditi zube!
Kada se sevajući bol završi u predelu zuba, obično gornjih ili bočnih, pacijent dolazi stomatologu, žali se na bol čija putanja ide od čela i sinusa, a završava se u zubu. Kada se uradi snimak svih zuba i kada se isključi oboljenje zuba, desni i potpornog aparata zuba, tada se pacijent upućuje maksilofacijalnom hirurgu. Bol dovodi pacijente do očaja zbog trajanja i jačine, koji je toliko jak da pacijenti insistiraju na vađenju zuba u kojem osećaju bol. Međutim, kada se zub izvadi bol se seli na sledeći zub. Zbog tog prebacivanja bola sa zuba na zub, događa se da pacijenti izvade sve zube saznajemo od dr Anke Selenić, stomatologa iz ordinacije „Bošković”. Naša sagovornica savetuje pacijente sa stomatološkom neuralgijom da ne vade zdrave zube, jer bol koji se ne leči odgovarajućim medikamentima ne iščezava iz vilice čak ni kada su izvađeni svi zubi. Naprotiv, on se i dalje pojavljuje i onemogućava nošenje proteze.
Inače, objašnjava dr Selenić, neuralgiju u stomatologiji mogu izazvati zaostali zubi u vilici koji nisu izrasli, ukršteni zubi, neadekvatni protetski radovi, povećan pritisak tokom žvakanja na pojedinim zubima ili ukršteni koreni zuba. Uzrok se otkriva pregledom i ortopan snimkom i ako su zubi zdravi primenjuje se lečenje koje važi za druge neuralgije.
Vera Bošković
Objavljeno: 17.07.2011.
Izvor: Politika magazin