Spasavanje agrokombinata posle privatizacije
Izvor: Blic M. Laketić | 12. 05. 2011. - 00:02h
NOVI SAD - Od 208 privatizovanih poljoprivrednih preduzeća u Vojvodini svaka četvrta privatizacija je poništena, a u 15 vodećih agrokombinata Privredni sud je nakon proglašenja bankrota uveo stečaj. Pored PIK “Bečej” iz istoimenog grada, koji je gazdovao sa 12.500 hektara prvoklasne zemlje, stečaj je proglašen u kombinatima „Jedinstvo“ iz Gajdobre, „Poljoprivreda“ iz Sente, „Agrobačka PPK“ iz Bača, „Rudnik“ iz Kovina, „7. jul“ iz Siriga, „Mala Bosna“ iz Male Bosne, „Doža Đerđ“ iz Bačke Topole, „Jadran“ iz Nove Gajdobre, „Graničar DPP“ iz Gakova, „Bačka“ iz Sivca, „Aleksa Šantić“ iz Alekse Šantića, „Mladi Borac“ iz Sente i “Poljoprivreda” iz istog grada, „Rasadnik“ iz Kikinde i “Vršački vinograd’’ iz Vršca.
Osim pratećih objekata ovi kombinati poseduju više od 25.300 hektara obradive zemlje i zapošljavaju više od 12.000 radnika.
Branislav Gulan
Vlada je posle bankrotstva u PIK Bečeju i Vršačkim vinogradima odlučila da pomenuta preduzeća ne prodaje i da ih po modelu beogradskog PKB podržavi, objašnjava Branislav Gulan, viši stručni saradnik za agrar u Privrednoj komori Srbije.
- U bečejskom kombinatu je radilo oko 3.000 radnika, pa bi njegovim gašenjem nestala mnoga naselja i tamošnja sela. Identična situacija je i u najvećem vinogorju na Balkanu u Vršačkim vinogradima. -
Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, kaže da su ovi poljoprivredni kombinati do 90-ih godina prošlog veka obezbeđivali oko 40 odsto državnog tržišta hranom. Sada država nakon neuspele privatizacije mora iz stečaja ponovo da ih rehabilituje kako ne bi došla u situaciju da uvozi hranu.
PIK „Aleksa Šantić“
Za spasavanje bečejskog PIK još od novembra prošle godine ozbiljno se zauzela Vlada Vojvodine. Pokrajinski sekretar za rad i zapošljavanje Miroslav Vasin izjavio je za “Blic” da je nakon više razgovora sa vlasnicima i zaposlenima Vlada Vojvodine odlučila da Kombinat podržavi.
- To znači da se nastavi proizvodnja, da niko ne ostane bez posla. Kombinat sa više od 12.000 hektara obradivih površina i desetina hiljada grla sitne i krupne stoke, mehanizacijom postaće javno preduzeće, čime će se za neko vreme spasti od ralja privatizacije, rasparčavanja i prenamene imovine - objašnjava Vasin.
Milan Prostran
Podržavljenje očekuje firme koje je kupovao Mile Jerković iz Bačke Topole. On je, kupujući redom poljoprivredna preduzeća, zagrabio više do 16.000 hektara, od čega je po sopstvenom priznanju 400 hektara prodao Darku Šariću. Država mu je zbog neizmirivanja obaveza preuzetih kupoprodajnim ugovorima oduzela svako preduzeće. Slično je prošao i Miroslav Živanov, vlasnik giganta “Agroživ”, i više od 11.000 hektara vojvođanskih oranica, kada je firma otišla u stečaj, a on u zatvor.
- Preduzeća s kojima je raskinut ugovor su opljačkana, zemlja zaparložena, u korovu. Stoga država mora da pomogne da ona stanu na noge, pa tek onda da ih proda investitorima koji će nastaviti proizvodnju - kaže Milan Prostran.
- Šta će biti sa Vršačkim vinogradima, gde je raskinut ugovor sa bivšim vlasnicima kompanija “Rodić” i “Rokšped” iz Tuza. Vršačko vinogorje ima više od 2.000 hektara plantažnih vinograda, od čega 1.700 hektara u svom posedu. A hektar vinograda danas košta od 25.000 do 30.000 evra. Od Marije Terezije ti vršački vinogradi i vino su srpski brend - naglašava Prostran.
Od opustošenih gazdinstava napraviće javna preduzeća
Izvor: Blic M. Laketić | 12. 05. 2011. - 00:02h
NOVI SAD - Od 208 privatizovanih poljoprivrednih preduzeća u Vojvodini svaka četvrta privatizacija je poništena, a u 15 vodećih agrokombinata Privredni sud je nakon proglašenja bankrota uveo stečaj. Pored PIK “Bečej” iz istoimenog grada, koji je gazdovao sa 12.500 hektara prvoklasne zemlje, stečaj je proglašen u kombinatima „Jedinstvo“ iz Gajdobre, „Poljoprivreda“ iz Sente, „Agrobačka PPK“ iz Bača, „Rudnik“ iz Kovina, „7. jul“ iz Siriga, „Mala Bosna“ iz Male Bosne, „Doža Đerđ“ iz Bačke Topole, „Jadran“ iz Nove Gajdobre, „Graničar DPP“ iz Gakova, „Bačka“ iz Sivca, „Aleksa Šantić“ iz Alekse Šantića, „Mladi Borac“ iz Sente i “Poljoprivreda” iz istog grada, „Rasadnik“ iz Kikinde i “Vršački vinograd’’ iz Vršca.
Podrum Vršački vinogradi
Osim pratećih objekata ovi kombinati poseduju više od 25.300 hektara obradive zemlje i zapošljavaju više od 12.000 radnika.
Branislav Gulan
Vlada je posle bankrotstva u PIK Bečeju i Vršačkim vinogradima odlučila da pomenuta preduzeća ne prodaje i da ih po modelu beogradskog PKB podržavi, objašnjava Branislav Gulan, viši stručni saradnik za agrar u Privrednoj komori Srbije.
- U bečejskom kombinatu je radilo oko 3.000 radnika, pa bi njegovim gašenjem nestala mnoga naselja i tamošnja sela. Identična situacija je i u najvećem vinogorju na Balkanu u Vršačkim vinogradima. -
Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, kaže da su ovi poljoprivredni kombinati do 90-ih godina prošlog veka obezbeđivali oko 40 odsto državnog tržišta hranom. Sada država nakon neuspele privatizacije mora iz stečaja ponovo da ih rehabilituje kako ne bi došla u situaciju da uvozi hranu.
PIK „Aleksa Šantić“
Za spasavanje bečejskog PIK još od novembra prošle godine ozbiljno se zauzela Vlada Vojvodine. Pokrajinski sekretar za rad i zapošljavanje Miroslav Vasin izjavio je za “Blic” da je nakon više razgovora sa vlasnicima i zaposlenima Vlada Vojvodine odlučila da Kombinat podržavi.
- To znači da se nastavi proizvodnja, da niko ne ostane bez posla. Kombinat sa više od 12.000 hektara obradivih površina i desetina hiljada grla sitne i krupne stoke, mehanizacijom postaće javno preduzeće, čime će se za neko vreme spasti od ralja privatizacije, rasparčavanja i prenamene imovine - objašnjava Vasin.
Milan Prostran
Podržavljenje očekuje firme koje je kupovao Mile Jerković iz Bačke Topole. On je, kupujući redom poljoprivredna preduzeća, zagrabio više do 16.000 hektara, od čega je po sopstvenom priznanju 400 hektara prodao Darku Šariću. Država mu je zbog neizmirivanja obaveza preuzetih kupoprodajnim ugovorima oduzela svako preduzeće. Slično je prošao i Miroslav Živanov, vlasnik giganta “Agroživ”, i više od 11.000 hektara vojvođanskih oranica, kada je firma otišla u stečaj, a on u zatvor.
- Preduzeća s kojima je raskinut ugovor su opljačkana, zemlja zaparložena, u korovu. Stoga država mora da pomogne da ona stanu na noge, pa tek onda da ih proda investitorima koji će nastaviti proizvodnju - kaže Milan Prostran.
- Šta će biti sa Vršačkim vinogradima, gde je raskinut ugovor sa bivšim vlasnicima kompanija “Rodić” i “Rokšped” iz Tuza. Vršačko vinogorje ima više od 2.000 hektara plantažnih vinograda, od čega 1.700 hektara u svom posedu. A hektar vinograda danas košta od 25.000 do 30.000 evra. Od Marije Terezije ti vršački vinogradi i vino su srpski brend - naglašava Prostran.
Jerković prodao tuđu vilu
Stečajna uprava nakon što je Agencija za privatizaciju oduzela Jerkoviću “Agrobačku” iz Bača utvrdila je da je prodao tuđu vilu u Sutomoru. Milan Stajčić, koga je država imenovala za zastupnika “Agrobačke”, objasnio je da je najveći udeo vile, 24 odsto, pripadao kombinatu i da je vila po toj osnovi bila uknjižena na „Agrobačku“. Suvlasnici vile “Gordana” su bili sa po 20 odsto Fabrika šećera “Jugozapadna Bačka” iz Bača i “Žitoprodukt” a. d. iz Bačke Palanke, po deset odsto poljoprivredna preduzeća “Jedinstvo” iz Gajdobre i “Labudnjača” iz Vajske, po tri odsto u kupovini vile učestvovali su ZZ “Selenča” iz istoimenog mesta, metalska fabrika “Arma” iz Bača i SO Bač, dok sa sedam odsto Opštinsko veće Saveza samostalnih sindikata u Baču. Predsednik Samostalnog sindikata opštine Bač Milenko Vulin tvrdi da je Jerković vilu od 606 kvadrata prodao ispod tržišne cene za 100.000 evra.