LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Obveznice krpe budžetsku rupu
21. maj 2010. | 02:37 | Izvor: Politika Beograd -- Srbija je u maju prodala prvu emisiju dinarskih obveznica sa rokom dospeća od 18 meseci i time započela izdavanje dugoročnih hartija za pokrivanja duga.
Od početka 2009. godine kada je počela da emituje zapise, država je prodavala samo kratkoročne vrednosne papire koji stižu na naplatu za tri, šest meseci i godinu dana.
Zato je pojava novih papira zapravo signal države da želi da joj se veruje da je sposobna da svoje obaveze izmiruje na duži rok.
Za početak na godinu i po, kasnije možda i na deset godina kao što to čine i druge države.
Direktor Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija Branislav Tončić kaže da je plan da u julu ove godine budu ponuđene na prodaju dvogodišnje obveznice, početkom naredne godine trogodišnje, a petogodišnje u drugoj polovini 2011. godine. Razmišlja se i o onim na sedam, pa i više godina.
"Ukoliko uslovi budu dobri, a pod tim mislim ako bude interesovanja investitora, možemo početi i ranije", kaže Tončić, dodajući da će se ove obveznice kao i one koje su do sada prodate koristiti za finansiranje budžetskog deficita i refinansiranje postojećih obveznica.
Prodaja prve emisije, kao i druge koja je usledila pre nekoliko dana, bila je vrlo uspešna, jer je interesovanje investitora bilo čak pet puta veće od vrednosti emisije koja je iznosila tri milijarde dinara. Prosečna kamata u prvoj prodaji je bila oko 9,49 odsto, a u drugoj 9,74 odsto.
Pojavu 18-mesečnih obveznica na tržištu i, posebno, najavu emitovanja trogodišnjih i petogodišnjih papira mnogi su „pročitali” kao znak da, za sada, od prodaje Telekoma neće biti ništa jer se država odlučila da na drugi način nadomesti novac. Tončić, međutim, ukazuje da je plan o emitovanju dugoročnih obveznica „stariji”.
"Uz planiranu emisiju obveznica, zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija, ruski kredit i uzete komercijalne kredite zatvaramo finansiranje budžeta", kaže Tončić, dodajući da su veće promene kursa rizične jer bi smanjile interesovanje investitora.
Dug po osnvou obveznica dostići će 7 odsto BDP-a
Inače, od početka 2009. godine pa računato s poslednjim aukcijama trezorskih zapisa ukupno zaduženje države po ovom osnovu (dug s kamatom) dostigao je 120 milijardi dinara. Do kraja godine, prema planu, trebalo bi da se uveća na 200-220 milijardi dinara.
Deficit je, podsećanja radi, projektovan na 107 milijardi dinara. Narednih godina deficit bi trebalo da bude manji pa bi se, kaže, obveznicama mogli refinansirati i drugi dugovi poput stare devizne štednje ili dug Pariskom klubu.
Direktor Uprave za javni dug kaže da su dinarske obveznice dobra mera deevrizacije.
Početkom prošle godine, na primer, samo dva odsto javnog duga je bilo denominirano u dinarima, sada je to oko 13 odsto, a do kraja 2013. godine, zahvaljujući dinarskim obveznicama, čak 50 odsto našeg duga bi moglo biti u dinarima. Prednosti toga su jasne – država prihode ostvaruje u dinarima, a smanjuje se valutni rizik.
Tončić dodaje i da se ne sme zanemariti i da će zaduživanje u evrima rasti po osnovu najavljenih projektnih zajmova koji su uvek u evrima. Ipak, uz uslov da ukupni javni dug ne pređe granicu od 40 odsto BDP što je granica srednje zaduženosti, to što bi 50 odsto javnog duga bilo u dinarima bio bi naš veliki uspeh.
Emitovanje dugoročnih zapisa iako povećava javni dug nije alarmantno, smatra Tončić, jer je, kaže, normalno da države imaju „zaliha” (duga) u vrednosti 40 do 50 odsto BDP-a u emitovanim obveznicama i da, tako posmatrano, mi još imamo prostora za zaduživanje na domaćem tržištu u domaćoj valuti. Dug po osnovu obveznica kod nas je trenutno četiri odsto, a do kraja godine dostići će 6-7 odsto BDP-a.
Tončić, inače, ni malo ne sumnja u uspešnost prodaje dugoročnih dinarskih obveznica.
Što se one više emituju na duži rok interesovanje investitora je, kaže, veće iz prostog razloga što imaju veću zaradu, a smanjuje im se rizik od daljeg pada kamata. Prinos će, kaže, odrediti tržište prema referentnoj kamatnoj stopi NBS, a već sada i sekundarno tržište ovih papira pokazuje njihovu vrednost.
Naime, od 20. aprila od kako NBS i Ministarstvo finansija objavljuju podatke o sekundarnoj trgovini vidi se da je interesovanje za kupovinu ovih papira veliko, ali da vlasnici ne žele da ih prodaju.
Na izdavanju dugoročnih hartija od vrednosti voljna j e da nam pomogne i Evropska banka za obnovu i razvoj, a njihov predlog je da emituju obveznice na pet i sedam godina u dinarima, indeksirane u evrima. Za sada su tome prepreka neki naši propisi, a pogodnost ovih obveznica bi bila u tome što bi EBRD do kapitala došla pod povoljnijim uslovima nego mi i samim tim ga povoljnije i nama plasirala.
Drugim rečima, pozajmila bi nam sopstveni rejting. Sem toga, to što je zaduživanje indeksirano u evrima je ipak bolje od zaduživanja u evrima. Zajam se vraća u dinarima, a na kupcu obveznica je rizik konverzije dinara u devize, ako mu je to potrebno. Ovakvim obveznicama ne bi se opterećivale devizne rezerve NBS.
"Za sada smo opredeljeni za izdavanje dinarskih obveznica, a evroobveznice nam nisu u planu iako imamo ponude nekoliko svetskih banaka da nam u tome pomognu. Nemamo razloga da žurimo s emitovanjem evroobveznica jer su kamate na dinarske isplativije, one imaju manje troškove, radi se o domaćoj valuti i razvija se domaće tržište obveznica. Bilo bi dobro da imamo evroobveznice kao pokazatelj našeg boniteta, cene zaduživanja države i preduzeća, ali za to je potrebna emisija od pola milijarde evra, a za toliko zaduživanje u budžetu nema prostora. Možda treba razmišljati o evroobveznicama radi refinansiranja obaveza prema Londonskom klubu, ali samo prema određenim bankama", kaže Tončić.
Izvor: B92
21. maj 2010. | 02:37 | Izvor: Politika Beograd -- Srbija je u maju prodala prvu emisiju dinarskih obveznica sa rokom dospeća od 18 meseci i time započela izdavanje dugoročnih hartija za pokrivanja duga.
Od početka 2009. godine kada je počela da emituje zapise, država je prodavala samo kratkoročne vrednosne papire koji stižu na naplatu za tri, šest meseci i godinu dana.
Zato je pojava novih papira zapravo signal države da želi da joj se veruje da je sposobna da svoje obaveze izmiruje na duži rok.
Za početak na godinu i po, kasnije možda i na deset godina kao što to čine i druge države.
Direktor Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija Branislav Tončić kaže da je plan da u julu ove godine budu ponuđene na prodaju dvogodišnje obveznice, početkom naredne godine trogodišnje, a petogodišnje u drugoj polovini 2011. godine. Razmišlja se i o onim na sedam, pa i više godina.
"Ukoliko uslovi budu dobri, a pod tim mislim ako bude interesovanja investitora, možemo početi i ranije", kaže Tončić, dodajući da će se ove obveznice kao i one koje su do sada prodate koristiti za finansiranje budžetskog deficita i refinansiranje postojećih obveznica.
Prodaja prve emisije, kao i druge koja je usledila pre nekoliko dana, bila je vrlo uspešna, jer je interesovanje investitora bilo čak pet puta veće od vrednosti emisije koja je iznosila tri milijarde dinara. Prosečna kamata u prvoj prodaji je bila oko 9,49 odsto, a u drugoj 9,74 odsto.
Pojavu 18-mesečnih obveznica na tržištu i, posebno, najavu emitovanja trogodišnjih i petogodišnjih papira mnogi su „pročitali” kao znak da, za sada, od prodaje Telekoma neće biti ništa jer se država odlučila da na drugi način nadomesti novac. Tončić, međutim, ukazuje da je plan o emitovanju dugoročnih obveznica „stariji”.
"Uz planiranu emisiju obveznica, zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija, ruski kredit i uzete komercijalne kredite zatvaramo finansiranje budžeta", kaže Tončić, dodajući da su veće promene kursa rizične jer bi smanjile interesovanje investitora.
Dug po osnvou obveznica dostići će 7 odsto BDP-a
Inače, od početka 2009. godine pa računato s poslednjim aukcijama trezorskih zapisa ukupno zaduženje države po ovom osnovu (dug s kamatom) dostigao je 120 milijardi dinara. Do kraja godine, prema planu, trebalo bi da se uveća na 200-220 milijardi dinara.
Deficit je, podsećanja radi, projektovan na 107 milijardi dinara. Narednih godina deficit bi trebalo da bude manji pa bi se, kaže, obveznicama mogli refinansirati i drugi dugovi poput stare devizne štednje ili dug Pariskom klubu.
Direktor Uprave za javni dug kaže da su dinarske obveznice dobra mera deevrizacije.
Početkom prošle godine, na primer, samo dva odsto javnog duga je bilo denominirano u dinarima, sada je to oko 13 odsto, a do kraja 2013. godine, zahvaljujući dinarskim obveznicama, čak 50 odsto našeg duga bi moglo biti u dinarima. Prednosti toga su jasne – država prihode ostvaruje u dinarima, a smanjuje se valutni rizik.
Tončić dodaje i da se ne sme zanemariti i da će zaduživanje u evrima rasti po osnovu najavljenih projektnih zajmova koji su uvek u evrima. Ipak, uz uslov da ukupni javni dug ne pređe granicu od 40 odsto BDP što je granica srednje zaduženosti, to što bi 50 odsto javnog duga bilo u dinarima bio bi naš veliki uspeh.
Emitovanje dugoročnih zapisa iako povećava javni dug nije alarmantno, smatra Tončić, jer je, kaže, normalno da države imaju „zaliha” (duga) u vrednosti 40 do 50 odsto BDP-a u emitovanim obveznicama i da, tako posmatrano, mi još imamo prostora za zaduživanje na domaćem tržištu u domaćoj valuti. Dug po osnovu obveznica kod nas je trenutno četiri odsto, a do kraja godine dostići će 6-7 odsto BDP-a.
Tončić, inače, ni malo ne sumnja u uspešnost prodaje dugoročnih dinarskih obveznica.
Što se one više emituju na duži rok interesovanje investitora je, kaže, veće iz prostog razloga što imaju veću zaradu, a smanjuje im se rizik od daljeg pada kamata. Prinos će, kaže, odrediti tržište prema referentnoj kamatnoj stopi NBS, a već sada i sekundarno tržište ovih papira pokazuje njihovu vrednost.
Naime, od 20. aprila od kako NBS i Ministarstvo finansija objavljuju podatke o sekundarnoj trgovini vidi se da je interesovanje za kupovinu ovih papira veliko, ali da vlasnici ne žele da ih prodaju.
Na izdavanju dugoročnih hartija od vrednosti voljna j e da nam pomogne i Evropska banka za obnovu i razvoj, a njihov predlog je da emituju obveznice na pet i sedam godina u dinarima, indeksirane u evrima. Za sada su tome prepreka neki naši propisi, a pogodnost ovih obveznica bi bila u tome što bi EBRD do kapitala došla pod povoljnijim uslovima nego mi i samim tim ga povoljnije i nama plasirala.
Drugim rečima, pozajmila bi nam sopstveni rejting. Sem toga, to što je zaduživanje indeksirano u evrima je ipak bolje od zaduživanja u evrima. Zajam se vraća u dinarima, a na kupcu obveznica je rizik konverzije dinara u devize, ako mu je to potrebno. Ovakvim obveznicama ne bi se opterećivale devizne rezerve NBS.
"Za sada smo opredeljeni za izdavanje dinarskih obveznica, a evroobveznice nam nisu u planu iako imamo ponude nekoliko svetskih banaka da nam u tome pomognu. Nemamo razloga da žurimo s emitovanjem evroobveznica jer su kamate na dinarske isplativije, one imaju manje troškove, radi se o domaćoj valuti i razvija se domaće tržište obveznica. Bilo bi dobro da imamo evroobveznice kao pokazatelj našeg boniteta, cene zaduživanja države i preduzeća, ali za to je potrebna emisija od pola milijarde evra, a za toliko zaduživanje u budžetu nema prostora. Možda treba razmišljati o evroobveznicama radi refinansiranja obaveza prema Londonskom klubu, ali samo prema određenim bankama", kaže Tončić.
Izvor: B92